VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Juval Noa Harari: Ljudska vrsta bi mogla postati potpuno beskorisna

Časopis TIME je razgovarao sa izraelskim istoričarem i piscem međunarodnog bestselera „Sapijens“, o njegovoj novoj knjizi „Homo Deus“, u kojoj predviđa budućnost čoveka.



Vaša knjiga zamišlja budućnost u kojoj ljudi žive u toliko optimizovanom svetu da postaju beskorisni a njihovi životi gube smisao. Možete li da uživate u jutarnjoj kafi sa tako mračnim oblakom misli?

Svako ljudsko pokoljenje je živelo s nekim oblakom nad glavom. Jedan oblak ode a naredni se pojavi. Da, veštačka inteligencija će sigurno iz osnova promeniti društvo, što sa sobom nosi potencijalne opasnosti. Ali ova knjiga nije proročanstvo. Kada bih mislio da ne možemo ništa da preduzmemo, ne bih ljude ni uznemiravao.

Predstavili ste mogućnost da će odabrani pojedinci postati nadljudi, Homo deus. Kako će natčovek provoditi svoj dan?

Nemamo predstavu. Ideja o nadljudima se sastoji od korišćenja bioinženjeringa i veštačke inteligencije u svrhu poboljšanja ljudskih sposobnosti. Ako koriste moć da promene sebe, svoj um, svoje želje, onda nemamo predstavu šta će želeti da rade. Ili, šta će se desiti ako budu koristili računare da povežu dva mozga tako da ja mogu da pristupim vašim sećanjima i zapamtim vaše detinjstvo, kako će to uticati na lični identitet? Ili identitet polova – danas ja mogu da igram dvodimenzionalnu računarsku igricu u kojoj sam žena... šta ako budemo mogli to da radimo u trodimenzionalnoj virtuelnoj realnosti koja uključuje ne samo naš vid i sluh već čitavo telo? Ideja o identitetu kao nepromenljivom, mogla bi postati zastarela.

Kako bi Homo sapijens mogao sačuvati osećaj sopstvene vrednosti ako će tehnologija njegov posao obavljati bolje?

Jedan od odgovora koji nude stručnjaci jeste da će računarske igrice ispuniti prazninu. I to zvuči zastrašujuće i distopijski dok ne shvatite da su se zapravo hiljadama godina ljudi igrali virtuelne stvarnosti. Do skoro smo to zvali religija. U judaizmu, hrišćanstvu i ostalim religijama, izmišljate pravila koja ne postoje nigde osim u vašoj mašti. Provodite život pokušavajući da steknete poene i izbegnete razne stvari koje vam mogu oduzeti te poene. I ako do svoje smrti sakupite dovoljno poena, onda ćete preći na sledeći nivo – raj. Milijarde ljudi su igrajući takve igre našli smisao u životu.

Pišete da će čovečanstvo, pošto bude iskorenilo kugu, rat i glad, koristiti tehnologiju zarad potrage za blaženstvom, besmrtnošću i božanskim. Koji biste još cilj dodali tom spisku?

Dodao bih istinu i naročito razumevanje sebe, svojih umova. Hiljadama godina smo sticali moć da kontrolišemo svet oko nas ali ne i onaj u nama. Možete da zaustavite tok reke, ali još uvek ne i starenje svog tela. Možete ubiti komarce, ali ne i dosadno zujanje misli u vašoj glavi. U 21. veku ćemo steći moć da kontrolišemo svet unutar nas, da ubijemo misli a ne samo komarce. Opasnost leži u tome što ćemo zloupotrebiti tu moć i završiti sa konačnom ekološkom katastrofom – potpunim nervnim slomom.

Dakle u neznanju nije blaženstvo?

Neznanje nije suviše opasno. Ako ga kombinujete sa moći onda nastaje opasna mešavina.

Ako izbegavate tehnologiju, rizikujete da brzo zaostanete za drugima; ako je koristite, rizikujete da istrebite čovečanstvo. Koji ste put vi odabrali?

Pokušavam da nađem srednji put. Trudim se da sačuvam sposobnost da se isključim. Svoj radni dan započinjem i završavam sa sat vremena meditacije. Svake godine odem na dug meditativni odmor od 30 do 60 dana. Za izbor Donalda Trampa sam čuo tek 20. decembra jer sam se pre toga povukao na 45 dana dug odmor u tišini i meditaciji.

Kako je bilo?

Poštedelo me je jednog meseca brige oko tih izbora.

Zašto smatrate da je vera u informaciju postala važnija od borbe protiv klimatskih promena?

Jer omogućava daleko veću moć. Ako imate dovoljno podataka i dovoljno jak računar, onda možete stvoriti algoritam koji ljude razume bolje od njih samih. To je hiljadama godina bilo neka vrsta Svetog grala vladama, vojskama i korporacijama – razumeti ljude bolje od njih samih, predvideti njihovo ponašanje i manipulisati njima. Ne možete steći moć boreći se sa klimatskim promenama. Tu imate samo ulaganja. Sa sadašnjom tehnologijom, jedini način da se zaustavi globalno zagrevanje je zaustavljanje ekonomskog rasta, a to je nešto što nijedna vlada ne želi da uradi.

Verujete da bi ljudi jednog dana mogli da tuže algoritme kao što to danas čine korporacijama? Kako će to izgledati?

Pali su mi na pamet slučajevi u kojima bi algoritmi mogli da diskriminišu ljude na nezakonit način. E sad, mnogo je lakše ispraviti algoritam nego diskriminaciju kod ljudi, jer ljudi imaju podsvest, koja utiče na njihove odluke a da oni to i ne znaju. Ali druga strana novčića je da će algoritimi možda prepoznati neki obrazac koji nema smisla ljudima kao što to rasa, pol ili seksualna orjentacija imaju, i diskriminisati ljude a mi nećemo znati zašto.

Kao homoseksualcu, koja vam je diskriminacija draža?

Mislim da će to morati da bude stvarno zao algoritam da bi bio gori od ljudskih bića.

Imate li savet kako da ljudi izaberu zanimanje koje roboti ne mogu tako lako da obavljaju?

Mislim da su nam najveće šanse u razvijanju emocionalne inteligencije i prilagodljivosti, sposobnosti da se menjamo sve vreme. Ranije u istoriji, čak i u 20. veku, život je bio podeljen na dve polovine: u prvoj pretežno učite, stičete znanje i veštine i gradite svoj lični i profesionalni identitet. U drugoj polovini, većinom koristite te veštine i identitete. Tempo promena u 21. veku će biti takav da će većina onoga što naučite kao tinejdžer postati potpuno nebitno dok dospete u četrdesete. Ako bih bio zadužen za obrazovanje onda bih voleo da pronađem način kako da obrazujem ljude da postanu veoma prilagodljivi i prihvate promene koje se dešavaju tokom njihovog života a ne da ih učim matematici, kodiranju ili čemu već.

Da li je ispravno pretpostaviti da ste skeptični prema davanju podataka o sebi?

Postoji izreka da ako nešto možete da dobijete besplatno onda ste vi proizvod. To nikada nije bilo toliko istina kao u slučaju Fejsbuka ili Jutjuba. Dobijate besplatne usluge društvenih mreža i besplatne zabavne snimke mačaka. U zamenu, dajete najdragoceniju imovinu koju posedujete – vaše lične podatke.

Šta bi vas ubedilo da kupite Amazon Echo?

Ako ne bih imao nikakvog drugog izbora. Ako ne budem mogao da kupim hranu ili dobijem zdravstvenu negu bez njega. Ono na šta sam se ja usredsredio nije sprečavanje tehnološkog napretka, već njegovo ubrzavanje. Ako vas Amazon poznaje bolje od vas samih onda to znači da je takmičenje počelo.
 
Izvor: time.com
Prevod: Vladimir Martinović
 


Povezani naslovi
vuletu žuriću svečano uručena vitalova nagrada laguna knjige Vuletu Žuriću svečano uručena Vitalova nagrada
21.02.2019.
Vule Žurić je dvadeset drugi laureat prestižne Vitalove književne nagrade „Zlatni suncokret“. Priznanje je dobio za roman „Pomor i strah“. Svečanost uručenja nagrade održana je 21. februara, a pored n...
više
tajna muževnosti u delu henrija milera laguna knjige Tajna muževnosti u delu Henrija Milera
21.02.2019.
Šta se dešava kada se ispostavi da je naizgled nepouzdan pripovedač zapravo kritičar kulture? Ono što napišemo o fikciji nikada nije objektivan odgovor na neki tekst; to je uvek samo deo mnogo šire...
više
promocija knjige slatke priče slađane jelić laguna knjige Promocija knjige „Slatke priče“ Slađane Jelić
21.02.2019.
Tajne hedonističke gladi otkriva nam Slađana Jelić u knjizi „Slatke priče“, koja će biti predstavljena u utorak 26. februara od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u. Kako podmiriti potrebu za hranom da bi...
više
 odaja sećanja holi kejv u knjižarama od 26 februara laguna knjige „Odaja sećanja“ Holi Kejv u knjižarama od 26. februara
21.02.2019.
„Odaja sećanja“ britanske autorke Holi Kejv uzbudljiva je i originalna priča čija je radnja smeštena u budućnost.   Junakinja Izobel ima sve: posao iz snova, besprekoran dom i čvrstu vezu. Živo...
više