Laguna - Bukmarker - Izabrana dela Selimira Radulovića: Koliba pevanja i mišljenja - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Izabrana dela Selimira Radulovića: Koliba pevanja i mišljenja

Sedam tomova „Izabranih dela Selimira Radulovića“ publikovano je „u susret sedamdesetoj godini rođenja pesnika“, ali je simbolika broja sedam višestruko semantizovana, koliko autopoetički, toliko i u kontekstu koncipiranja svih knjiga. Broj sedam je, naime, u okvirima univerzalne simbolike obeležje završenog ciklusa i pozitivne obnove, sveukupnosti vremena, prostora i univerzuma, saveza između Boga i čoveka i na koncu – savršenstva. Stoga je i novi ciklus „Izabranih dela“ u znaku upravo ovog broja, dok prethodno izdanje iz 2013. godine koje se pojavilo pod okriljem Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči obuhvata pet tomova. Sugeriše se, dakle, da je nova koncepcija obuhvatnija, predstavlja decentno zaokruživanje sveukupnog dosadašnjeg minulog rada, koji je tekao u znaku pesničkog, ali i esejističkog dijaloga sa sobom, srpskim i klasičnim evropskim nasleđem i vrednostima, ali i Bogom. Tako da broj sedam odaje utisak svekolike uređenosti, koliko samovrednovanja jer se autor sâm opredelio za izbor i uredio Izabrana dela, ali i kada je reč o glasu kritike, koji je dobio prostor u sedmom tomu, uz knjigu intervjua sa Milošem Jevtićem.

Prvi tom „Gde Bogu se nadah“ reprezentuje izbor iz prve tri pesničke knjige – „Poslednji dani“, „San o praznini“ i „U senku ulazim, oče“, uz obimnu Bibliografiju, koju su sastavile Slađana Subašić i Ivana Živković, a koja se proteže na čak 172 stranice. Iz prve tri knjige pesnik je izdvojio pretežno one pesme koje predstavljaju kvasac za potonje zbirke, koje će bitno odrediti njegov stvaralački put. One su, dakako, u znaku bogotraženja i bogonadanja, pa stoga ne čudi što je najmanje pesama zastupljeno iz prve knjige „Poslednji dani“ koja je u znaku jezičkog loma i eksperimentalne poetike. Iz prvenca je skrupulozno odabrano deset pesama kojima je mapirana dalja koordinata pevanja u znaku Oca, pesničkih bardova i veličina poput Paunda, Pope, Tadića, Katula, kao i „Sna o praznini“, koji najavljuje sledeću pesničku knjigu.

Šest tomova „Izabranih dela“ Selimira Radulovića dvodelne je strukture, osim šestog toma u kojem su štampani autorovi eseji, besede i kritike pod naslovom „Ono malo soli“. Prvi je, kako je već navedeno, segmentiran na izbor iz prve tri zbirke i Bibliografiju. Drugi, treći, četvrti i peti tom obuhvata poeziju, tako da jedan tom čine po dve pesničke knjige. „O tajni rizničara svih suza“ zajedno je sa „Snovima svetog putnika“; „Pod kišom suza s Patmosa“ deli korice sa knjigom „O pastiru i kamenu sa sedam očiju“; „Senka osmog eona“ pod ruku je sa zbirkom „Dvanaest“; a „O dukatu sa likom starca“ deli prostor sa pesmama koje čine „U carstvu vetrova aramejskih“. Pet tomova posvećenih poeziji u bitnoj meri potvrđuju Selimira Radulovića pesnikom, a njegova poezija je ovim Izabranim delima sabrana u vrednosnom pogledu, jer je pesnik autokritički procenio šta smatra relevantnim da se ponovo štampa. Početni i završni tomovi u znaku su recepcije i potencijalnih novih ciklusa tumačenja, budući da su Izabrana dela uobručena korisnom Bibliografijom, te izborom iz kritike.

Čitanjem poezije datim redosledom sagledava se jasna linija pevanja, a uočljive su ključne i prepoznatljive tačke poetike Selimira Radulovića, koje se tiču upravo načela sinteze i celovitosti, potrebe za uređenošću i principima, neophodnim radi suprotstavljanja silama haosa u globalnom pogledu. Okrenutost vertikali duhovnosti, hrišćanskim stubovima sećanja, sondiranju u sâm koren srpske kulture i državnosti, ali i vrhunskim univerzalnim vrednostima svetske baštine, potvrđuju njegov pesnički opus svrhovitim i neophodnim odgovorom na ugroženost srpske književnosti i kulture. Poezija zadobija crtu sabranosti, molitvene intonacije, praštanja i integrisanja u zajednicu. Ona ima personifikovani lik Oca, pa nas otuda stvara, obnavlja, kuša, okajava i, najposle, vaskrsava. Time se potvrđuje i njena profinjena alegoričnost.

Načelo lepog i mnogostruke linije estetizacije izraženo su prisutni kada je reč o stvaralaštvu i knjigama Selimira Radulovića, jer ne samo da su njegove knjige sofisticiranog izgleda, nego se uočava i fina ornamentika oličena upravo u nizanju naslova svih sedam tomova Izabranih dela. Primera radi, treći i četvrti tom su u znaku brojeva sedam, osam i dvanaest i njihova simbolika tumači se, razume se, u hrišćanskom ključu. Drugi i treći tom komuniciraju na osnovu motiva suza u naslovima „O tajni rizničara svih suza“ i „Pod kišom suza s Patmosa“, a peti i sedmi u naslovima sadrže sinonime lik i lice, kao i starac i otac – „O dukatu sa likom starca“ i „Očevo lice knjige“. Lirski junaci poezije Selimira Radulovića prepoznaju se, dakle, kao likovi rizničara, putnika, pastira, starca i Oca, čije su insignije kamen i dukat, so i knjiga.

Sedmi tom, dragocen za recepcijska istraživanja, podeljen je na knjigu intervjua i Reč kritike, unutar koje su sabrana 23 teksta (akademika Matije Bećkovića, episkopa bačkog Irineja, episkopa Jovana Purića, akademika Mira Vuksanovića, Ivana Negrišorca, Slobodana Žunjića, Vujice Rešina Tucića, Vladimira Kopicla, Bojana Jovanovića, Budimira Dubaka, Mihajla Pantića, Saše Radojčića, Dragana Hamovića, Siniše Jelušića, Vladimira Vukašinovića, Boška Suvajdžića, Lasla Blaškovića, Zdenke Valent Belić, Zorana Đerića, Gorana Radonjića, Mine Đurić, Jelene Marićević Balać i Nikole Marinkovića). Uglavnom se radi o prilozima koji su štampani u zborniku radova „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015), koji je nastao na osnovu referata izloženih u okviru manifestacije „Pjesnička riječ na izvoru Pive“, kao i u istoimenom tematskom broju časopisa Nova misao, koji je sklopljen na osnovu izlaganja sa okruglog stola septembra 2022. godine, premda ima i priloga koji su zasebno bili objavljeni i, razume se, Reč kritike ne sadrži apsolutno sve tekstove iz zbornika i tematskog broja navedenog časopisa. Čini se da je autor sačinio izbor koji omogućuje da se ovaj segment čita integralno, pa je tekstove birao tako da se pokrije njegov celokupan rad, ali i najmnogostrukiji i raznoliki aspekti njegovog pevanja i mišljenja. Nije slučajan naslov koji postaje ključ za recepciju opusa Selimira Radulovića, jer je njegova stvaralačka radionica očeva koliba, a svetlo koje iz nje isijava na mnogostruke načine utiče na čitaoce, bilo isihastički ili, u skladu sa etimologijom reči, prosvećeno. Poezija, ali i „ono malo [esejističke] soli“ postaju svetlo, ali i svetilo iz antologijske Siluanove pesme iz 14. veka: „Roda svetlost veri svetlost prezre, / Tem že rodu svetilo javi se vsemu“. Svetlo iz očeve kolibe individualnog talenta Selimira Radulovića množi se u svetlo kojim su obuhvaćeni čitaoci, pa i oni na tragu tog kolektivističkog prožimanja daju kritičke tekstove obasjanja i novih aura značenja.

Iz razgovora sa Milošem Jevtićem dijalog između sagovornika postaje svetlo koje obasjava knjigu iliti samo pesnikovo stvaranje, otkrivajući Očevo lice ispod penelopinskog vela poetike. Na tom tragu, Očeva koliba metafora je za prostor kuće, pesničkog, ali i metafizičkog zajedništva, pa je svetlo onaj element koji povezuje ljude i čini ih porodicom. Koliba „ima i ini cijacijsku ulogu, ona je trem koji uvodi u drugi svet“, dakle, imala bi istu idejnu vrednost kao i broj sedam, da obeleži zaokruženi ciklus stvaranja i nadolazeću obnovu. Takođe, koliba povezuje subjekta i pesnika sa Bogom, Ocem i ocem, ona je kopča između živih i mrtvih, pesničkih klasika i trenutka pevanja, ali i onaj sabirni centar u kojem je tačka preseka između pevanja i mišljenja Selimira Radulovića.

„Ono malo soli“ kao šesti tom „Izabranih dela“ razlikuje se od izdanja iz 2020. godine pod istim naslovom. Najpre, knjiga nije strukturisana u vidu diptiha kao ostale, ali je u intenzivnom dijalogu sa prethodno štampanom istoimenom knjigom, dopunjujući je u znaku latinske devize cum grano salis, kojom se sabrani tekstovi deklarišu kao razumni, odmereni, istiniti, a podrazumevaju i ono što je neiskazano.

Prvo izdanje sadržalo je poglavlja „O ribi na vrelom pesku“, „Srpsko bescen-blago“, „Žetva mnogih godina“, „Na granici“ i „Knjiga i svet“, dok je šesti tom segmentiran na čak osam odeljaka: „O preporađajućem, svetosavskom, zraku sunca“, „Uzdarja demokratskog evropovanja“, „Svetlo iz očeve kolibe“, „Buditelj duša koje spavaju“, „Zlatni vek srpskog pesništva“, „O pevanju i mišljenju“, „Pesništvo i kritika“, „I lično i prisno“. Iako deluje da se radi o potpuno različitim knjigama, poglavlje o bescen-blagu odgovara recimo segmentu o zlatnom veku srpskog pesništva, tj. predgovoru autorovoj istoimenoj antologiji, koja je do sada doživela tri izdanja. Promena naslova ukazuje na to da se radi o suštinskom prestrukturisanju knjige, koja reprezentuje ne samo „izbor iz dve knjige eseja“, već kreiranje lukova koji spajaju esejistiku sa kritikom i besedništvom, ali i šire, ovu knjigu sa poezijom, ali i sedmim tomom kao završnim. Stoga je njegova funkcija da utvrdi autoreferencijalnu matricu i suštinu njegovog mišljenja ne samo o književnosti i kulturi, već u relacijama sa savremenim svetom, himerama postojanja i nacionalnog opstanka, pa tako piše o onim knjigama koje daju moguće odgovore upravo na takve izazove današnjice (Ivana Negrišorca, Mila Lompara, Emira Kusturice, Bojana Jovanovića, Milivoja Pavlovića, Žarka Lauševića).

Ako je poezija prvog toma „Izabranih dela“ Selimira Radulovića svojevrsni kvasac njegove poetike, da upotrebimo upravo pesnikovu metaforu, onda su ostale pesničke knjige narasli i ispečeni hlebovi, a knjiga eseja so. Hlebom i solju, u skladu sa tradicionalnim srpskim običajem gostoprimstva, čitaoca dočekuje pesnik na pragu kuće, tj. kolibe njegovog pevanja i mišljenja. Svaki putnik ili pastir, čitalac, prosjak ili (prerušeni) svetac dobrodošao je da se ritualno okrepi i postane deo svet(i)la koji spaja činove kulture, ali i same ljude, čineći ih narodom.

Autor: Jelena Đ. Marićević Balać
Izvor: Pečat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obavezno štivo za ljubitelje istorijske fantastike knjige ona koja je postala sunce i onaj koji je udavio svet u prodaji od 23 jula laguna knjige Obavezno štivo za ljubitelje istorijske fantastike – knjige „Ona koja je postala Sunce“ i „Onaj koji je udavio svet“ u prodaji od 23. jula
22.07.2024.
Pred čitaoce stižu dva romana Šeli Parker-Čan iz žanra istorijske fantastike – „Ona koja je postala Sunce“ i „Onaj koji je udavio svet“.   „Ona koja je postala Sunce“ je saga o ženi ko...
više
delfi knjižara milutin uskoković u užicu proslavila jubilej laguna knjige Delfi knjižara „Milutin Uskoković“ u Užicu proslavila jubilej
22.07.2024.
Da je Milutin Uskoković danas među svojim Užičanima, atmosferu koja je vladala u nedelji posvećenoj Delfi knjižari u gradu na Đetinji mogao bi ovako opisati: „Pomodne haljine i svilene bluze su se sve...
više
nedelja knjiga džordža r r martina od 22 do 28 jula 2024  laguna knjige Nedelja knjiga Džordža R. R. Martina od 22. do 28. jula 2024!
19.07.2024.
Džordž R. R. Martin stvorio je jedan od najuzbudljivijih serijala, remek-delo epske fantastike „Pesmu leda i vatre“, koji je uticao na sve podžanrove fikcije, počev od naučne fantastike, preko misteri...
više
možete prestati da pušite lako je laguna knjige Možete prestati da pušite! Lako je
19.07.2024.
„Lak način da prestanete da pušite“ Alena Kara je najpoznatiji i najprodavaniji priručnik za prestanak pušenja koji objašnjava kako da se bez snage volje trajno oslobodite ovog poroka.   Ova kn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.