Laguna - Bukmarker - Ivan Zlatković: Sada su nam potrebni ljudi s novim idejama, spremni na monašku posvećenost napretku - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ivan Zlatković: Sada su nam potrebni ljudi s novim idejama, spremni na monašku posvećenost napretku

Ivan Zlatković je rođen 1962. godine u Nišu. Diplomirao je, specijalizirao, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.



Objavio je do sada sledeće knjige: „Antologija narodnih pesama o Marku Kraljeviću“ (koautorska knjiga s Milanom Lukićem), „Povratak“ (roman), „Epska biografija Marka Kraljevića“, „Šuma“ (pesnička zbirka), „Sintetičari“ (roman), „Čestoskok“ (Antologija narodnih bezobraznih priča), „Ka poetici smeha“ (O humoru u srpskoj narodnoj prozi), „Likovi u šaljivim pripovetkama“ (Prilozi topologiji i indeksaciji likova u srpskoj usmenoj prozi), „Antologija šaljivih narodnih pripovedaka“ i „I živ i mrtav“ (roman).

Živi i radi u Aranđelovcu.

U istoriji Aranđelovca prvi put beležimo velike književne uspehe dva brata Zlatkovića, Branka i Ivana. Više njihova dela cene i uvažavaju Beograđani i u drugim sredinama nego u Aranđelovcu, što je našem mentalitetu odvajkada i svojstveno.

Zamolili smo Ivana za odgovore na pitanja „Stvarnosti“. Bez zahteva za autorizaciju teksta pre objavljivanja, što i dolikuje Ivanovom intelektu, a u skladu je i sa poverenjem koje ima naša redakcija.

Kako odoleti izazovima angažovane književnosti u sredini u kojoj živite?

Svaka društvena sredina mogla bi predstavljati inspirativnu temu za angažovanu književnost u različitim formama i žanrovima. Suština je u tome da li pisac ima damar za takvu vrstu izazova, i da li svoju estetsku misiju pronalazi u suočavanju s aktuelnim pojavama s kojima se susrećemo. Pripadam onom rodu pisaca koji promišlja o svojim temama na intimni način, vrednujući ih kao sopstveni individualni koncept i doživljaj sveta. Nisam u mogućnosti da ponudim solomonske odgovore, ali imam potrebu da ukazujem na sve one mane naših malih života, koje zjape kao otvorene rane. To činim na paradigmatičan način, težeći univerzalnom, a ne samo lokalnom.

Koji likovi i događaji iz istorije Aranđelovca čekaju da „uđu u knjigu“?

Aranđelovac je neiscrpna galerija i malo je slikara i pisaca koji će taj vrli svet ovaplotiti u umetničkom smislu. U svom najnovijem romanu „I živ i mrtav“ slikam naličje tog sveta, hajdučiju između dva svetska rata u Šumadiji. U knjizi koju trenutno pišem pripovedam o divnim i časnim ljudima, deci Paviljona Kraljice Marije, sirotišta koje je u to isto vreme postojalo u Bukoviku kraj Aranđelovca. Obe knjige su osmišljene kao deo zavičajne trilogije. A to je samo mrva vascelog ljudskog sveta koji čeka neke nove stvaraoce i njihova umetnička oblikovanja.

Pomenuli ste svoj najnoviji roman „I živ i mrtav“ koji je nedavno objavila beogradska Laguna. Ima li ova priča o šumadijskim hajducima i neka druga značenja?

Savremeni pisac je u osnovi ironičar. On piše jedno, a misli na nešto drugo. To bi značilo da je ova priča o određenom istorijskom razdoblju, u stvari, paradigma, namera da se naznačena društvena pojava okarakteriše univerzalnom i svevremenom. Ovo je roman o smehu, kao pokušaju da se čovek na taj način naruga sopstvenom strahu i smrti.

Inspirisan dokumentarističkom građom, nastaje imaginarni svet u kojem se spajaju različiti istorijski periodi, značajne ličnosti naše Šumadije, uzdižu sakralni objekti. Sem hajdučkih biografija, u priču je utkana i čuvena vlasteoska porodica Bakića, koja je stolovala pod Venčacom u srednjem veku, ali i savremeno arheološko nalazište na Dvorinama, u selu Banji kod Aranđelovca. Čitav jedan složeni književni svet, isprepletan interpretacijom istorije, imaginacijom i višeznačnošću, teži da utre put ka nekoj višoj estetskoj istini.

Koliko status quo filozofije palanke u Aranđelovcu koči Vaše književne domete?

Palanačka pripadnost je izuzetan fenomen. Osećate se bolno inferiornim, ali uvek spremnim za delovanje, aktivnijim i vitalnijim, jer se vasceli vek morate dokazivati književnim panteonima velegrada. Nema opravdanja za neuspeh. U vreme tehnološke globalizacije možete i iz male sredine vladati svetom umetnosti, ukoliko to zaslužujete. Palanka je inspirativna, ona je vaš markesovski Makondo, u njoj su najrafiniraniji sokovi kojima pojite svoju književnost.



Postoji li lista pozitivnih i negativnih junaka Vaših književnih ostvarenja?

Moje naučne i beletrističke knjige obiluju registrima i spiskovima književnih junaka, njihovih postupaka, motiva i tema. Ti indeksi i liste su osobeni vid informativnosti, one doprinose poimanju karakterizacije likova, predstavljajući i dodatnu poetsku dimenziju teksta. U romanu „I živ i mrtav“ na negativnoj strani su hajduci koji su izgubili svako epsko odličje, i čiji se moral transformisao u ljudsko naličje. Nisu pošteđeni ni likovi nekih žandara, predstavnika onovremene državne vlasti. Na drugoj strani su likovi žena, u kojima je oličena prvenstveno ljubav, iskrena i devičanska, ili tragična i strasna.

U prethodnim romanima negativno su oblikovani likovi zavedeni neonacističkim ideologijama, ili pošastima ovog sveta kao što je narkomanija, dok su na sunčanim stranicama mojih knjiga deca i ljudi s posebnim potrebama, porodice onih koje se grčevito bore da sačuvaju život kao najvišu vrednost. Međutim, književnost nije odslikavanje fiktivnog crno-belog kolorita, ona je spoj različitosti, moji likovi su ambivalentni, kako bi bili uverljiviji, istinitiji, i bliži ljudskoj prirodi.

Navedite neke najlepše rečenice iz svojih objavljenih knjiga.

Moje misli su više aforistične, izrekao bih samo one koje mi u ovom času emotivno znače. „Heroji su najveće kukavice, oni se ne boje smrti, već života.“ Moj roman prvenac „Povratak“ završava se jednom patetičnom i opštom sentencijom koja glasi: „Život je, ipak, jedini pravi izbor“. Imajući u vidu sopstvenu životnu tragediju, ova rečenica najsnažnije odjekuje u mom srcu.

Koja književna i publicistička dela naših Aranđelovčana smatrate vrednim?

Mogu govoriti samo o svojim savremenicima. Izuzetno cenim pesništvo Vladete Kolarevića i njegov monaško-pregalački trud na beleženju narodnih umotvorina. To u samosvesnijim, ozbiljnijim društvenim sredinama obavljaju čitavi naučni timovi, instituti i akademije. Takođe, osobito su uzorne kniževno-istorijske publikacije Branka Zlatkovića. Poštujem poeziju Dušana Banjca, istraživački rad Vojislava Veselinovića, kao i svih onih ljudi okupljenih oko aranđelovačkog udruženja „Tragovi“. Iz oblasti istorije umetnosti i poznavanja naših sakralnih objekata izuzetne su monografije Tanje Vićentić, dok kao osobenog književnog tvorca, koji već svojom prvom knjigom pripada srpskom romanesknom panteonu, smatram mladog i talentovanog Ljubomira Koraćevića.

Kako biste opisali stanje duha u gradu pod Bukuljom?

U jednom od prethodnih pitanja pomenuste sintagmu „filozofija palanke“. Istoimena Konstantinovićeva knjiga izvrsna je karakterologija malih sredina, ali i univerzalni model za mnoga društva koja imaju slična odličja. Nije više nužno praviti razlike između velikih, urbanih sredina i naših malih gradova zarobljenih u unutrašnjosti. Razlog je u tome što je sve u duhovnom smislu postalo blizanački uniformno. Duh ili dah palanke je formulni kod našeg vremena. Varoš pod Bukuljom i Venčacom samo je odjek uticaja opalančene metropole pod Avalom. Identični smo u estradnoj ikonografiji, sitnim strastima i surevnjivosti, jednoumlju i površnom poimanju sveta. Ali, na svu sreću, slični i u tome što i ovde, među nama, a i tamo, žive Prometeji koji se uzdižu iznad svojih sredina kao kulturni i mitski junaci, čija nam dela postaju uzorita i pružaju nadu.

Ima li nade i za Aranđelovčane?

Opšte je mesto, formula, čućete to od svakog Aranđelovčanina, s pravom zaljubljenog u svoj grad, kako nam je priroda dala sve, kako su se najznačajnija civilizacijsko-istorijska zbitija odigravala baš ovde. I to nije daleko od istine. Međutim, očito je da se taj civilizacijski proces u jednom trenutku, na našu žalost, okončao. Sada su nam potrebni ljudi s novim idejama, spremni na monašku posvećenost napretku, u dobu koje ne razumemo baš najbolje. Ljudi s talentom, hrabrošću i osećajem za istorijsku ulogu.

To podrazumeva recipročnost, potrebu i za onim činiocima koji će te nove ideje i ljude prepoznati kao vrednost, pružiti im priliku i podršku da učine nešto novo i neočekivano. Potrebna nam je nova antibirokratska svest, jasna kulturna i obrazovna strategija, nova recepcija stvarnosti. Međutim, baština napretka pokazuje da se svuda i svagda javljaju oni koji čine velika dela i menjaju fizionomiju društvene sredine. Navodim samo neke Aranđelovčane u oblasti kulture, s obzirom na to da mi je to najbliže. Ističem kulturnu misiju Alojza Hočevara, Aleksandra Đonovića i Danka Popovića.

Ima li šanse za vrline u svetu istumbanog sistema vrednosti?

I da nema nikakvih šansi za recepciju pravih vrednosti, u ovom našem malom svetu, morali bismo ih stvoriti. Dužni smo da celog života budemo svetionici duhovnim lađama, koje lako mogu zalutati i nestati u vrtlogu.

Ljubav među ljudima, harmonija, dobrota, lepota, težnja za znanjem i usavršavanjem sveta u kojem živimo nikada nisu nestajale. One postoje u nama. I treba ih stalno podsticati i pothranjivati. Svet na njima opstaje. Moj roman „I živ i mrtav“ kazuje o jednom mračnom razdoblju srpske i svetske istorije, o raščovečenom vremenu, o strahu kao esencijalnom ljudskom stanju, vapeći za potrebom da budemo bolji i ispunjeni vrlinama.

Izvor: stvarnost.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
knjiga meseca tuđi život  laguna knjige Knjiga meseca – „Tuđi život“
01.12.2021.
Za ljubitelje knjige Laguna uvek ima dobre vesti! Svakog meseca jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za Knjigu meseca. To znači da će od 1. do 31. decembra Knjiga meseca moći da se kupi na specij...
više
šta to piše na korici istorijat blurbova laguna knjige Šta to piše na korici?: Istorijat blurbova
30.11.2021.
Reći ćete da je kliše, ali o knjigama se sudi po koricama. Kao prvo, korice često omogućavaju čitaocu da zna kakvu knjigu kupuje. Žena svetlog tena u haljini ili mišićavi muškarac bez košulje odaju ro...
više
intervju sa sarom dž mas skoro sve što napišem inspirisano je muzikom laguna knjige Intervju sa Sarom Dž. Mas: Skoro sve što napišem inspirisano je muzikom
30.11.2021.
Sara Dž. Mas je autorka epskog serijala Stakleni presto koji se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa. Njene knjige su poznate po moćnim ženskim glavnim likovima i uzbudljivim avanturama. Neda...
više
 moj dan u drugoj zemlji remek delce laguna knjige „Moj dan u drugoj zemlji“: Remek-delce
30.11.2021.
Dok razni savremeni autori iz sve snage nastoje da se u sve gušćoj konkurenciji izbore za čitaoce što većom atraktivnošću svojih narativa – što „bržim“ uvodom, što intrigantnijim sižeom, sa što više o...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.