VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Isidora Bjelica o svojim inicijacijama i novoj knjizi „Škola za anđele“

Povodom njene nove knjige „Škola za anđele“, vodimo razgovor „bez rukavica“ sa Isidorom Bjelicom, u restoranu „Lavash“ u Beton hali u Beogradu. Isidora je sa preko 70 izdatih knjiga svakako najplodnija srpska književnica a po mišljenju mnogih, i najbolja.


 
Svi pišu knjige. Kako to da vi još niste odustali od pisanja?

Prvo, ne pišu svi, nego svi potpisuju. Danas imamo bar deset hitova koje uopšte nisu pisali ljudi koji su na koricama. To postoji i u svetu. Ljudi angažuju razne, često vrlo popularne pisce, da im napišu knjigu.
 
Da li ste i vi imali takve ponude?

Imala sam sedam-osam ponuda zaista jakih imena, od kriminalaca do zvezda. Jedna mi je nudila čizme od 3000 evra za knjigu, ja sam vrištala od smeha.
 
Da li ste nekad prihvatili takvu ponudu?

Ne, niti osuđujem onog ko to radi. Za mene je pisanje sopstveno isceljenje i traganje. Nemam nikakav interes da radim komercijalne poslove i pišem o nečem što me ne interesuje, pa makar nemala ’leba da jedem. Nije to moralni, nego ontološki, duhovni čin. Uništila bih sebe.
 
Gen zla

U knjizi „Škola za anđele“ otkrivate čitaocima da ima stvari koje vas ljuto zabole...

Mi živimo u civilizaciji permanentne krivice, međutim krivice nema, de fakto niko nije kriv. Ne znam koliko pratite svetska naučna dostignuća ali otkriven je gen zla. On se zove MAO-A. Analizom pet-skenova ljudskih mozgova ispostavilo se prvo da sve masovne ubice imaju određene iste procese oko amigdale. Dalja istraživanja su pokazala, i to se dugo krilo, da postoji taj hromozom MAO-A i da se u određenim socijalnim okolnostima on aktivira, što potpuno menja našu sliku o zlu. Meni je nauka jako važna, ja stalno istražujem gde se to susreće savremena nauka sa duhovnošću. Epigenetika je dokazala da smo mi kao biološka bića apsolutno programirani do sedme godine. Profesor Lipton kaže da smo sva uverenja, šta je dobro, šta loše, šta valja, šta ne valja, šta volimo da jedemo, šta ne, primili od prve do sedme godine. U tom smislu postoji jedna ogromna determinisanost i ja sa apsolutnom sigurnošću mogu da kažem danas, ma šta ko rekao, da ne postoji slobodna volja izvan podignute svesti. Čovek samo radi po programima koje je dobio i po biološkoj programaciji. To se podudara sa veoma ekstravagantnom tezom čiji sam zagovornik, a čiji su veliki zagovornici bili Vilijam Šekspir, Dželaludin Rumi i Alan Vots. Oni su, dakle, na različite načine tvrdili da mi ulaskom u ovo telo, kao kad klinac bira igricu, biramo da li ćemo da budemo pozitivci ili negativci, Indijanci ili kauboji, Nemci ili partizani. Što bi rekao Šekspir, život je velika pozornica.
 
12 inicijacija

Na jednom mestu u novoj knjizi kažete: „Ono što te je upropastilo, to će i da te spasi“.

To je formula dualizma. Permanentna. Ono što je tvoja najveća slabost, to je i tvoja najveća jačina. Sve je u knjizi apsolutno tačno. Ništa nije izmišljeno. Ništa nije izmešteno. Sve sesije, sva traženja, svi odlasci, sve sam to prošla. Kada sam radila sesiju regresije, tada je ispalo da je moj najveći problem što sam naivna i nepromišljena. A zapravo moja biografija je pokazala da su me nepromišljenost i naivnost održali u životu.
 
Kako danas gledate na svoju knjigu „Škola za anđele“?

To je uputstvo za život koje do sada nije postojalo. Postoji uputstvo za veš mašinu, za mikser, ali za život na ovaj način nije. Ako malo bolje pogledate, u toj knjizi ja nisam u prvom planu. Meni je bio cilj da ono što sam na najteži način saznala, tih 12 inicijacija, ljudima dam, da oni ne moraju da prolaze nepotrebnu patnju. Ekart Tole je rekao: „Patnja je potrebna samo do trenutka dok ne skapiraš da uopšte nije potrebna“. Knjiga je prečica za hiljade i hiljade ljudi. Ako si dosta propatio i došao do ove knjige, nema potrebe više da patiš.
 
Bog je među nama

Vaših 12 inicijacija odigrale su se u periodu od dve godine?

Dve godine su veliki period... Znate šta su govorili kada se Isus pojavio: „Zli prorok. Blasfemija“. Jevrejski sveštenici su ga proganjali. Ja danas tvrdim da postoji čovek koji je Isusov avatar i da je među nama. Nije na Balkanu. Došao je apsolutno neprimetno, u džemperčiću i podelio nam novo Jevanđelje. Međutim, kao i prvi put, veliki broj ljudi ga i ne prepoznaje. Znam da ću ovom izjavom izazvati narod, ali ja sam dobila tu informaciju. Mi verovatno opet mislimo da će avatar biti na konju, međutim stvar je došla u jako skromnom obliku. Broj ljudi koji prima tu informaciju, a ona se tiče sadašnjeg trenutka, pokazuje koliko mi uvek otvrdnemo duhovnu vrednost. Ono što usvojimo kao doktrinu, mi toliko zakucamo u zakonu uma da ona više ne važi. U mojoj knjizi „Škola za anđele“ svih 12 inicijacija su jako fluidne. One su automatski negacija samih sebe. Čitaoce u stvari uvode u tajnu relativizma dualizma. Kad pomisliš da je neko idealan, on ti odmah pokaže da baš i nije tako savršen. Ja sam ceo život tragala, od 15. godine, za tim antinomijama, za ovih 12 tajni, 12 obrednih inicijacija ljubavi o kojima i Tesla govori. One su se jako teško dobijale. Dolores Kenon je to prva rekla, mi smo do ovog trenutka zapravo veliki deo gnoze – znanja, imali samo za elitu. Ovo je prvi trenutak istorije kada inicijacije postaju dostupne širokim masama. De fakto čudna, kvantna statistika kaže da ukoliko se sedam posto ljudi osvesti, mi stupamo u 5G stanje egzistencije. Dakle, ja sam samo jedna od mnogih koja radi na tome da ono što sam dobila kroz teške inicijacije, što traganja, što učenja, što lične patnje, prenesem kao kvantno podizanje svesti.
                                                                                                                     
Mesta moći

Mnogo vremena ulažete u duhovno obrazovanje?

Jedna od ogromnih blagodeti ovoga veka je ta što možeš uveče da se ukačiš i da slušaš najveće učitelje džabe. Pre si morao da ideš do nekog udaljenog mesta u Indiji... Nemam para da platim kurs Ekarta Tola ali taj kurs je već kroz mesec dana dostupan onlajn svima. To je veličanstveno jer mi ovoga trenutka praktično možemo da imamo instant školu, sami u svojoj sobi, ja to obično radim od 10 uveče do četiri ujutru, deo toga slušam u snu...
 
Kako nalazite mesta moći na planeti Zemlji?

To može svaki čovek, naravno ide prvo erudicija, pa istraživanje, a onda ide taj neki priziv odavde... Ja se često igram sa psom, pa mi on izvlači ceduljice gde se ta mesta nalaze. Danas se to radi za crkve i hramove, mere se energetska zračenja, susreti kontinenata, strujanja... ali i vibracije zemlje, kamenja, astrološki položaj. Egipat je, recimo, zemlja izuzetne energije, a Aleksandrija je nešto posebno. Aleksandar Makedonski nije slučajno izabrao nju za grad pameti i filozofa. Kvantni pomak mi se nije desio ni u aleksandrijskom hramu, ni u biblioteci, već na pešačkom prelazu, kad sam bila zaglavljena između automobila. Ko zna šta je bilo na tom mestu? Možda je po vertikali vremena i prostora, baš tu ubijena Hipatija. Pošto spremam jedan projekat sa Sinišom Ubovićem, otišla sam po drugi put u Aleksandriju i bila sam šokirana da mi se opet desilo isto. Tako je bilo i sa Damanhurom. Postoje mesta gda se brže podiže svest, i ako si ukačen u vibracije, zaista dobiješ odgovore koje tražiš. Drugi način je da čovek svom višem Ja postavi eksplicitno pitanje pred san. I dobiće odgovor u snu.
 
Opera na poklon

Vi tvrdite da su vaše inicijacije ‒ zakoni Kosmosa?

Da, evo primera. Giza je bila prvo mesto koje mi se javilo u regresiji. Rekla sam posle toga Nebojši: „Idemo u Gizu“. Nebojša je potvrdio: „Dobro, idemo u Gizu“. Odseli smo u jednom neverovatnom, malom hotelu na platou Gize i tu sam, u snu, dobila informaciju za 12 inicijacija. Milorad Pavić mi je svojevremeno rekao da mesta moći prepoznajemo po tome što nam snovi postaju jači od stvarnosti. U tom hotelčiću na platou Gize, dobila sam pride i neverovatan poklon od Kosmosa. Najviše na svetu volim operu i baš tad, iako nigde nije pisalo da će se održati, na platou Gize izvedena je „Aida“. Dobila sam džabe operu iz prvog reda.
 
U knjizi kažete „Zaslužila sam ovu besplatnu kartu“. Takvih rečenica u vašim ranijim knjigama nije bilo.

Stalno se srećem sa divnim ljudima koji sebe non-stop šibaju. I ja sam sebe šibala. Mi bi u stvari trebalo da shvatimo koliko smo zaslužili sve lepo što dobijemo. I da nam sve pripada. Dugo nisam znala da primim poklon. Volim da ga dam ali ne da ga primim. Kad naučimo da primamo poklone i od Kosmosa, i od prijatelja, i od najbližih, mi stvarno volimo Boga u sebi. Ja mislim da sam zaslužila tu operu.
 
Brak i seks

Zašto ljudi ne veruju Kosmosu, zašto mu se tako teško prepuštaju?

Zato što smo vaspitani da odvajamo 3D materijalni svet od duhovnog. Iako svi pričamo o ljubavi kao najvažnijoj, mi zapravo priznajemo samo zakone materijalnosti. A materijalnost je relativna, jer kao što vam je poznato u jezgru atoma na kraju protona je energija. Drugi je razlog što mi imamo nasleđeno bolno telo od naših opreza, to se zove „pain body“. Pazi se ovaj će te zeznuti, pazi se promaje i hladnog betona, ali to ide do razmera pazi se kola, pazi se aviona, pazi se seksa, pazi se ljubavi, pazi se života. To je jedan jako destruktivan program nepoverenja. Međutim, ono što je takođe bitno i što sam dobila kao informaciju tek pošto sam napisala knjigu, a to je kako pogrešno podučavamo ljude da se dignu iz tih destrukcija. Ljudima koji su u problemima, depresiji, bolesti, preživeli su neki stres, neko ih je prevario, ostavio, otpustio, mi kažemo: „Oprosti. Voli“. Čovek iz najniže vibracije ne može nikako da se podigne u najvišu. To možda mogu sveci. Mi, obični ljudi, ne možemo. Zato nekoliko ozbiljnih teoretičara energija kažu da je mnogo zdravije iz osećaja potpune bespomoćnosti, očaja i zbrke da prođeš kroz brzu fazu besa, nekad čak i osvetoljubivosti, jer ćeš sa tog nivoa lako doći do oproštaja i ljubavi. Najdestruktivnija i najniža je vibracija samokrivice, samoosuđivanja i nemoći.
 
U knjizi „Škola za anđele“ vi čak negirate i seks. Čime to objašnjavate? Šta je bolje od seksa?

Mislim da je smeh bolji od seksa. Možda možeš sa one strane, ali sa ove strane ne možeš da imaš permanentni orgazam. Ja sam o tome pisala u knjizi „Srbija bez orgazma“. Mislim da je seks precenjen kao kategorija. Dobro, mislim da je zdrav. Međutim, uz seks često vezujemo pogrešna uverenja. Eto, ja sam žena koja je imala destruktivan program da moram da imam seks samo s onim u koga sam zaljubljena. Ti onda de fakto seks vezuješ za tu duševnu bliskost i to te ubija u mozak. Tu puno brakova propada.
 
Nekada ste propagirali seks i brak. Šta kažete za brak danas?

Danas mislim da samo dva posto ljudi može da iznese brak i to su ljudi najvišeg nivoa svesti. To je jako destruktivna zajednica za običnog čoveka. Gejevi nisu normalni što traže brak. To će ih uništiti potpuno. Oni žele istu onu romansu koja je već uništila milione ljudi.
 
Da li ste vi još u braku?

Jesam, ha ha ha. Treba doći do tih dva posto.
 
Priča o dve sestre

Imate li savet kako da brak opstane?

Ljudi hoće sve da menjaju, vlast, ekonomiju, pa i partnera. Žene kažu: „Kad bi moj muž sad bio bogatiji, zgodniji, lepši, mlađi, potentniji...“ Jedini način da bilo šta središ u svom životu je podizanje svesti. Stvar je u tome da stvarno ne može drugo biće da te upotpuni. Ti moraš biti potpuna ličnost da bi mogao da budeš u ta dva posto. I sva zabluda, i priče, i histerija, udaj se, kad ćeš da se udaš, kad će deca, jeste u tome da ti nisi potpuna ličnost dok to ne obaviš. To je katastrofa. Partner, ne pravi, nego dovoljno dobar, pojaviće se onoga trenutka kada si ti potpuna i kada nemaš potrebu za muškarcem ili ženom koji će te upotpuniti. U tome je sav zez oko programa koji su nam servirani kroz Pepeljuge, Snežanu i druge bajke.  
 
Kako da znamo ko je dovoljno dobar partner za nas?

Dolores Kenon, koja je radila hipnozu na preko 20 hiljada osoba, otkriva da su svi ljudi koji su došli na Zemlju, odabrali da prođu najteži trening za anđele. Svako od nas ima ugovor međusobno. Bračni parovi, roditelji... Postoji priča o dve sestre. Kada je jedna umrla sa 26 godina, druga nije želela više da živi. Dolores ju je odvela u kristalni grad između limbova da razgovara sa umrlom sestrom i ova joj je rekla: „Šta me maltretiraš? Imale smo ugovor za toliko vremena.“ Postoje zablude oko srodnih duša. Srodna duša nije ona koja će ti doneti vibraciju mirovanja. Dolores kaže da uopšte ne možemo da napredujemo ako smo mi duše na istom nivou vibracije i kognicije. Samo u ekstremima napredujemo. Soul mate je neko ko je izazov za pomeranje tvojih predrasuda, strahova, zakočenosti...
 
Piše: Branislava Mićić
Izvor: Ona Magazin


Povezani naslovi
ekskluzivno novi roman jelene bačić alimpić stiže početkom juna  laguna knjige EKSKLUZIVNO: Novi roman Jelene Bačić Alimpić stiže početkom juna!
22.03.2019.
U petak 22. marta u prostorijama Lagune Jelena Bačić Alimpić i Dejan Papić potpisali su ugovor za novi roman.   Uspešna saradnja između najveće izdavačke kuće u Srbiji i autorke danas najčitani...
više
deset klasika svetske književnosti koji u početku nisu bili popularni laguna knjige Deset klasika svetske književnosti koji u početku nisu bili popularni
22.03.2019.
Književni ukusi se razlikuju. Danas se često može čuti kako su mnogi klasici bili „ispred svog vremena“, ali šta to zapravo znači? Ova fraza se, naime, obično koristi za knjige koje se danas smatraju ...
više
najbolje od srpske satire u knjizi srbijo, bog ti pomogo  laguna knjige Najbolje od srpske satire u knjizi „Srbijo, Bog ti pomogo“
22.03.2019.
Promocija knjige „Srbijo, Bog ti pomogo“ Bojana Ljubenovića, pisca, novinara i satiričara, održana je 21. marta u Delfi Caféu u SKC-u. U svom dnevniku, jedan seljak duhovito opisuje ljude i događaje u...
više
da se podsetimo ko je mort laguna knjige Da se podsetimo ko je Mort
22.03.2019.
Smrt dolazi po svakog od nas. Kada je došla po Morta, ponudila mu je posao. Pošto ga je uverila da nije neophodno da bude baš mrtav, Mort prihvata posao. Medutim, uskoro otkriva da romantične težnje n...
više