VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Alison Vir: „Katarina je bila velika nagrada na tržištu evropskih brakova, zbog čega je Henri izuzetno cenio“

Povodom izlaska prve knjige iz serijala „Šest tjudorskih kraljica“, Alison Vir govori o tome kako je radila na građi o Katarini Aragonskoj, kako joj je bilo da se uživi u njen lik, i otkriva nam detalje iz Katarininog bračnog života sa Henrijem VIII.

Alison, suočeni s velikim očekivanjima obožavalaca širom sveta, kao i sa ogromnim poduhvatom koji podrazumeva pisanje šest istorijskih romana, da li ste bili nervozni prilikom pisanja prvog dela? Nakon svega, uspeh celog serijala zavisi od toga kako će prvi roman biti prihvaćen. Kako ste izašli na kraj sa ogromnom količinom građe i razvojem priče?

Gledajući unazad, ako je i bilo neke anksioznosti, to je bilo zbog izazova da Katarina dobije pravedan tretman. Znala da sam da je uglavnom bila zanemarena zbog interesa Ane Bolen i da je generalni utisak o njoj bio da je stara, tužna, pobožna i možda zavedena, pa čak i fanatična žena. U stvari, imala je veliku moć, kao ćerka Izabele Kastiljske, brojne sposobnosti i čvrste veze. Bolenovi su je se plašili, pa čak i Tomas Kromvel i sam Henri VIII. A opet, ono što iskače iz svega toga je njena ljubav prema Henriju, lojalnost i integritet. Možemo samo da se divimo njenoj posvećenosti da se zalaže za ono što je, po njenom mišljenju, pravilno.

U ovaj projekat sam ušla sa istraživanjem koje sam sprovodila prethodnih decenija, ali i sa nekim novim. Plan je da svaku knjigu pišem iz ugla osobe kojoj je posvećena što doprinosi jedinstvenoj perspektivi i stvara druge izazove, jer ćemo se uvek pitati koliko je Katarina stvarno znala. Ali volim taj aspekt. Jedva sam čekala da počnem i kada sam konačno krenula, priča je potekla sama od sebe. Podarila mi je veliki uvid u Katarinin lik i svet u kom je živela, tako da na Henrija VIII i „razvod“ sada gledam drugim očima.

Od svih vaših romana koje sam pročitala, ovaj je najbliži poznatim istorijskim događajima. Da li je to bila vaša svesna odluka?

Da. Ona je bila stvarna osoba i znamo dosta toga o njoj, zato je bitno da to tačno prenesemo. Moj zadatak je bio da dobijem neki smisao od izvora – i rupa – i da moja fikcija bude zasnovana na dokazima. Gde može, iskoristila sam ih, a za ostalo sam koristila moju maštu i procenu. Nadam se da će se moje viđenje Katarine slagati sa percepcijom čitalaca.

„Katarina Aragonska ‒ Prava kraljica“ sastoji se od naracije iz trećeg lica. Vidimo samo ono što ona vidi i doživljavamo ono što ona doživljava. Ovo može biti vrlo zahtevno za pisca, jer je od velikog značaja pravilno se uživeti u lik. Takođe je vrlo teško obezbediti se od toga da pisanje ne odluta od ograničenog pogleda na događaje glavnog lika. Kako ste ušli u lik kraljice Katarine?  Kako ste zamislili i napisali njeno odrastanje od deteta do žene, od princeze do kraljice?

Još jednom, brižljivo sam pratila dokaze. Imali smo sreće da su brojna njena pisma preživala i ona čuvaju njena osećanja, nade i strahove. Ovo su ključne alatke za kreiranje njenog fikcionalnog lika. Omogućavaju nam da je „upoznamo“ na način na koji nikad ne bismo mogli da upoznamo Anu Bolen, na primer, zato što je vrlo malo njenih ličnih pisama sačuvano, i zavisimo od drugih zapisa. Postoje i brojni drugi zapisi što se Katarine tiče. Zato nije bilo teško prikazati njeno odrastanje tokom 35 godina.

Volim pogled iz ugla jedne osobe. Ide odlično uz serijal od šest romana. Ono što jedna kraljica ne zna, druga bi mogla. Na primer, Ana Bolen mora da nije znala ništa o tome šta se dešavalo za vreme njenog pada, a opet Džejn Simor će verovatno znati mnogo više o tome. Tako da svaka knjiga nudi drugačiju perspektivu, a odgovarajuće kratke priče koje će biti objavljivane u elektronskom formatu, objašnjavaće pozadinu dešavanja. Ne morate da ih čitate, ali će bi mogle da produže uživanje u serijalu.

Divan aspekt ovog romana predstavlja i istraživanje bliskosti između Katarine Aragonske i njenih najbližih prijatelja. Koliko su ljudi poput Marije De Salinas i Margaret Pol bili bitni kraljici Katarini? Možete li podeliti sa nama šta vas je kod njih najviše impresioniralo?

Obe dame su imale vrlo jak karakter i snažna lična uverenja, i divim im se zbog toga, ali sam odlučila da Mariju oslikam kao snažniju, na osnovu njene hrabrosti u prevazilaženju obezbeđenja zamka Kimbolton kako bi bila sa Katarinom. Katarinu su voleli i poštovali svi koji su joj služili, i bila je vrlo bliska sa svojim dvorskim damama, sa kojima je delila dosta zajedničkih interesovanja. Mislim da je od velike važnosti istražiti ta prijateljstva, zato što se mišljenje dvorskih dama donekle moglo razlikovati od Katarininog i tako bi dobili drugačiju perspektivu na događaje.

Mnogi ljudi kažu za Katarinu da je bila tvrdoglava i sebična, posebno zato što je njena odluka da se bori sa kraljem Henrijem VIII oko poništenja braka mogla negativno da utiče na bezbednost i komfor njene ćerke princeze Meri Tjudor. Šta vi mislite o tome?

To je vrlo moderan pogled, koji ne uzima u obzir ubeđenja iz šesnaestog veka o moralu, grehu i veri. Papa je sankcionisao Katarinin brak; imala je razloga da se suprostavi Henriju, i mogli bismo samo da se divimo njenoj borbi – i patnji kao posledici – za prava njene ćerke. To nije sebično. Da je Katarina napravila pragmatičnu odluku i priklonila se Henrijevim željama, Meri bi bila na nižem položaju od bilo kog njegovog sina iz drugog braka. Za Katarinu je to bilo nezamislivo. Verovala je da je njena zakleta dužnost da čuva Merina prava. U kontekstu kraljevskog materinstva, to je bio njen prioritet. Henri je taj koji se prema ćerci poveo sebično i okrutno.

Da li verujete da je Henri VIII ikada bio zaljubljen u Katarinu ili je to prosto bio brak dve države?

Nema sumnje da ju je voleo kada su se venčali i tokom prvih godina braka. Nikada nećemo znati da li je to bila prava ljubav ili su njegova osećanja bila manifestacija dvorske ljubavi – nema sumnje da je sebe video kao viteza Svetog Đorđa koji spašava princezu u nevolji. Katarina je bila velika nagrada na tržištu evropskih brakova, zbog čega ju je on izuzetno cenio. Njena referenca na „svu ljubav koja je bila između njih“ iz 1529, sugeriše na toplu bračnu vezu, ali nema dokaza da su Henrijeva osećanja prema Katarini bila strastvena i opsesivna kao prema Ani Bolen.

Od smrti Artura, princa od Velsa pa do smrti kralja Henrija VIII, kao što je snažno ispričano u vašem romanu, Katarina Aragonska je živela vrlo izolovanim životom, zapadajući u sve veće siromaštvo. Po vašem mišljenju, koliko je smrt kraljice Izabele Kastiljske uticala na to kako su se loše odnosili prema kraljici Katarini? Koji su drugi problemi bili u igri?

Mislim da je Izabelina smrt imala ogroman uticaj, jer je odmah umanjila Katarininu vrednost. Ona više nije bila princeza ujedinjene, snažne Španije, već samo princeza Aragona, i ne tako poželjna mlada za naslednika Engleske. Ali Henri VIII je želeo njen miraz i zato nije hteo da je vrati u Španiju. Mislim da je hteo da vidi da li će naći bolju priliku za sina, ali i da drži sve opcije otvorene.

Vaš drugi roman o tjudorskim kraljicama već je napisan. Možete li nam dati neki nagoveštaj o tome šta možemo da očekujemo? Da li će i ovaj roman biti ispričan iz perspektive kraljice Ane?

Da, i dok sam ga pisala, shvatila sam da će biti drugačiji od ostalih romana o Ani Bolen, jer je veći deo napisan iz evropske kulturne perspektive i to nam omogućava da saznamo šta ju je oblikovalo i da je bolje razumemo. Imam tri teorije koje će možda pomoći u objašnjavnju određenih neslaganja u njenoj priči.


Povezani naslovi
igra i zabava uz knjigu u okviru dečjih dana kulture laguna knjige Igra i zabava uz knjigu u okviru Dečjih dana kulture
22.04.2019.
Misija je ispunjena!   Četvrti po redu Dečji dani kulture u organizaciji Lagune i knjižara Delfi održani su od 19. do 21. aprila i protekli su u razigranoj i veseloj atmosferi pod okriljem pisa...
više
 fazoni i fore kao nekada laguna knjige „Fazoni i fore“ kao nekada
22.04.2019.
Kao finale Dečjih dana kulture 2019. održana je promocija knjige „Fazoni i fore“ Ljubivoja Ršumovića, pesnika i pisca koji je obeležio detinjstva mnogih. Na promociji su pored autora govorili glumica ...
više
velike pogodnosti za korisnike addiko mastercard kartice laguna knjige Velike pogodnosti za korisnike Addiko Mastercard® kartice
22.04.2019.
Kapitalno delo Voltera Ajzaksona „Leonardo da Vinči“ izdavačka kuća Laguna objavila je u saradnji sa Addiko bankom, a možete ga pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn kn...
više
dejan lučić dobitnik nagrade akademije ivo andrić za životno delo laguna knjige Dejan Lučić dobitnik nagrade Akademije „Ivo Andrić“ za životno delo
22.04.2019.
Akademija „Ivo Andrić“, koju je osnovao Radovan Smiljanić, dodelila je Dejanu Lučiću nagradu „Ivo Andrić“ za životno delo. Lučićeva izjava, kao i komentar Radovana Smiljanića povodom ov...
više