VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju - Pavle Zelić: Ljubav daje smisao i kad smo gubitnici

Novi roman Pavla Zelića „Peščana hronika” zaintrigirao čitaoce i književne kritičare.



„Peščana hronika” je prije svega ljubavna priča, ali ne o onoj ljubavi na koju sad mislite, već i porodičnoj, prijateljstvu i prema profesiji, naciji i zaljubljenosti u ideje.

Na rad­noj ak­ci­ji iz­grad­nje No­vog Be­o­gra­da, ne­ko­li­ko go­di­na po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, pet pi­o­ni­ra, po­ne­se­nih du­hom udar­ni­štva, ot­kri­će je­dan ne­po­znat svi­jet i ste­ći pri­li­ku da se u nje­mu do­ka­žu. Po­red že­sto­kog ra­da, na­u­či­će ka­ko da ve­zu­ju per­tle, da či­ta­ju i pi­šu, da se za­lju­be, a ot­kri­će i zlo­kob­nu pri­jet­nju iz bli­ske pro­šlo­sti ko­ja vre­ba is­pod pi­je­ska i mu­lja mo­čva­re – bu­du­ćeg no­vog gra­da. Pe­de­set go­di­na ka­sni­je, Ili­ja Or­lo­vić, no­vo­pe­če­ni DB-ovac, a od­ne­dav­no i udo­vac i sa­mo­hra­ni otac, u bjek­stvu pred od­go­vor­no­šću ko­ja ga mo­že ko­šta­ti ži­vo­ta, sa­kri­će se u la­vi­rin­tu no­vo­be­o­grad­skih blo­ko­va...

Ovo je sa­že­tak ro­ma­na „Pe­šča­na hro­ni­ka”, iz pe­ra Pa­vla Ze­li­ća, ko­ji je ne­dav­no ob­ja­vi­la be­o­grad­ska La­gu­na.

Ka­ko je knji­ga na­sta­la, šta je pre­su­di­lo da se opre­di­je­li­te za ovu te­mu?

- Ka­že se da je naj­bo­lje pi­sa­ti iz lič­nog is­ku­stva, a ja sam to is­ku­stvo po­zaj­mio iz mo­je ne­po­sred­ne oko­li­ne, na­šav­ši u pri­ča­ma mo­je ba­ke ko­je su se ti­ca­le po­sli­je­rat­nih omla­din­skih rad­nih ak­ci­ja taj ini­ci­jal­ni za­ma­jac za ro­man. Ka­da ot­kri­je­te ne­ku te­mu ko­ja pred­sta­vlja svo­je­vr­snu ru­pu u knji­žev­no­sti, a ta­ko­zva­ne ORA uop­šte pri­je „Pe­šča­ne hro­ni­ke” ni­su kod nas na iole ozbilj­ni­ji na­čin bi­le pred­met umjet­nič­ke knji­žev­ne ob­ra­de, to sva­ka­ko ne smi­je­te pro­pu­sti­ti. Že­lio sam da na­pi­šem i lju­bav­no pi­smo i kri­tič­ki osvrt na vre­me­na ko­ja su za na­ma, i da kroz pri­zmu fan­ta­stič­nog i ma­gij­skog pro­pu­stim raz­ne do­ga­đa­je ka­ko bih na­gla­sio po­en­te ko­je sam že­lio da is­ka­žem, a sve to na sce­no­gra­fi­ji jed­nog No­vog Be­o­gra­da, na­sta­log iz ina­džij­ske ide­je Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, da se mo­že di­za­ti grad na mo­čva­ri i pje­šča­ri...

Vaš ro­man ni­je još pro­mo­vi­san u Cr­noj Go­ri. Ka­ko bi­ste dje­lo pred­sta­vi­li na­šim či­ta­o­ci­ma?

- „Pe­šča­na hro­ni­ka” je, to sam vre­me­nom i sam sa iz­ne­na­đe­njem ot­krio, pri­je sve­ga lju­bav­na pri­ča, od­no­sno zbir­ka is­pre­ple­ta­nih lju­bav­nih pri­ča, ali, ne o onoj lju­ba­vi na ko­ju sad mi­sli­te, već i po­ro­dič­noj, lju­ba­vi pri­ja­telj­stva, ali i pre­ma pro­fe­si­ji, na­ci­ji i za­lju­blje­no­sti u ide­je u ko­je nas uvje­re po­li­ti­ča­ri. Po­či­nje­mo sa uvo­dom o pet pri­ja­te­lja, pi­o­ni­ra ko­ji sa­nja­ju da do­đu na rad­nu ak­ci­ju, naj­ve­ću tog do­ba, na No­vom Be­o­gra­du 1948. go­di­ne, gdje do­ži­vlja­va­ju dje­čač­ke avan­tu­re na­lik na ro­ma­ne „Or­lo­vi ra­no le­te” ili „Dje­ča­ci Pa­vlo­ve uli­ce”. Pri­ča se na­sta­vlja 1998. i go­vo­ri o od­no­su jed­nog sa­mo­ži­vog, neo­d­go­vor­nog oca, že­sto­kog DB-ov­ca i nje­go­vog ma­log si­na o ko­jem je pri­nu­đen da se pot­pu­no sta­ra po­sli­je smr­ti su­pru­ge. Taj Ili­ja Or­lo­vić će upra­vo kroz no­vo­pro­na­đe­nu od­go­vor­nost i su­pro­sta­vljen ogrom­nim, stra­šnim is­ku­še­nji­ma na ko­ja ga ba­ca­ju du­ho­vi pro­šlo­sti ima­ti pri­li­ku da ga pr­vo lju­bav pre­ma si­nu, a za­tim i ro­man­tič­na lju­bav za pod­jed­na­ko emo­tiv­no osa­ka­će­nu kom­ši­ni­cu, is­ku­pi od gri­je­ha. Za­tim, tu je i pri­ča o per­ver­ti­ra­nim lju­ba­vi­ma, pre­ma ide­ja­ma na­ci­zma i par­tij­ske ide­o­lo­gi­je, ko­je ga­je stvar­ni ko­man­dan­ti na­ci­stič­kog kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra „Sta­ro Saj­mi­šte” Her­bert An­dor­fer i Ed­gar En­ge, i iz­mi­šlje­ni agent UD­BE ko­ji ih de­ce­ni­ja­ma po­sli­je ra­ta ju­ri po Nje­mač­koj i Austri­ji... Sve ove sto­ri­je se pre­kla­pa­ju i su­da­ra­ju u pre­ko po­la vi­je­ka du­gom za­ple­tu, od uža­sa Dru­gog svjet­skog ra­ta, pre­ko po­le­ta po­sli­je­rat­nih ak­ci­ja­ša, do raz­o­ča­re­nja 90-ih i kre­šen­da svih na­ših po­ra­za u NA­TO bom­bar­do­va­nju. I sve to vri­je­me, lju­bav je ta ko­ja po­kre­će mo­je ju­na­ke, lju­bav ih spa­ša­va i do­vo­di u ri­zik, i zbog nje, sa­mo zbog nje, nji­ho­vi ži­vo­ti ima­ju smi­sla, čak i ka­da ih gu­be.

Da li se do­go­di­lo da Vas kon­tak­ti­ra ne­ko od Va­ših či­ta­la­ca - sa­vre­me­ni­ka do­ga­đa­ja ko­je opi­su­je­te? Ka­kve su re­ak­ci­je?

- U to­ku pri­pre­me za pi­sa­nje „Pe­šča­ne hro­ni­ke” in­ter­vju­i­sao sam vi­še zna­čaj­nih fi­gu­ra ko­je su uče­stvo­va­le u rad­nim ak­ci­ja­ma, upra­vo tim naj­ra­ni­jim, ne­po­sred­no po­sli­je ra­ta, i nji­ho­ve pri­če i aneg­do­te su za­u­vi­jek sa­ču­va­ne na stra­ni­ca­ma ove knji­ge ko­ja je zbog njih mno­go bo­ga­ti­ja i auten­tič­ni­ja. Bi­li su tu ko­man­dant ci­je­le ORA na No­vom Be­o­gra­du Slo­bo­dan Bo­silj­čić, za­tim re­kor­der u bro­ju udar­nič­kih znač­ki Ra­dič Mi­tro­vić, hro­ni­čar tog do­ba dr Slo­bo­dan V. Ri­sta­no­vić i dru­gi, a na­rav­no i u osta­lim seg­men­ti­ma ro­ma­na sam imao struč­ne kon­sul­tan­te od pri­pad­ni­ka MUP-a i DB-a, do isto­ri­ča­ra, prav­ni­ka, ar­hi­te­ka­ta... Ipak, ak­ci­ja­ši su bi­li naj­bo­lji iz­vor, ču­do je če­ga su sve ti po­no­sni star­ci sje­ća­li... Na­rav­no da sam i u di­rekt­nom su­sre­tu sa či­ta­o­ci­ma sa­znao još de­ta­lja, za­ni­mlji­vo­sti i lič­nih do­ži­vlja­ja ko­ji ta­ko­đe za­slu­žu­ju da se na­đu na stra­ni­ca­ma ne­ke knji­ge. Ta ener­gi­ja, taj po­let ba­ka i de­ka ko­ji su u to­me uče­stvo­va­li i ko­ji i da­lje po­sto­ji u nji­ma se re­ge­ne­ri­še ka­da se su­sret­ne­mo na pro­mo­ci­ja­ma i pri­ča­mo i pre­sre­ćan sam što moj ro­man iza­zi­va to­li­ko no­stal­gič­nih emo­ci­ja. Ipak, je­dan sa­svim dru­gi uti­sak će ipak osta­ti naj­va­žni­ji, a ti­če se po­hva­la ko­je sam na te­mu ob­ra­de stra­da­nja Je­vre­ja u Sr­bi­ji i Be­o­gra­du do­bio od Iva­na Iva­nji­ja, na­šeg slav­nog pi­sca, ko­ji je i sam pre­ži­vio stvar­ne ho­ro­re kon­clo­go­ra, a ko­me su ro­di­te­lji stra­da­li na mje­sti­ma ko­ja opi­su­jem, od stra­ne stvar­nih lju­di, a sa­da li­ko­va u mom ro­ma­nu.

Strip je ta­ko­đe Va­ša lju­bav. Na­pi­sa­li ste vi­še sce­na­ri­ja za strip. Šta je no­vo na ovom pla­nu kod Vas?

- Upra­vo se in­ten­ziv­no ču­jem sa cr­ta­čem Dra­ga­nom Pa­u­no­vi­ćem, ko­ji je za­jed­no sa mnom de­bi­to­vao na „Dru­ži­ni Dar­da­ne­li”, a na­sta­vio da nas odu­še­vlja­va strip adap­ta­ci­jom hit ro­ma­na „Kon­stan­ti­no­vo ras­kr­šće”. Ra­di­mo na dru­gom di­je­lu „Dar­da­ne­la” i pla­ni­ra­mo ga za iz­la­zak ove go­di­ne, či­me će­mo ko­nač­no za­do­vo­lji­ti ne­str­plji­ve mno­go­broj­ne fa­no­ve ove se­ri­je, ko­ji bi da zna­ju u ka­kve no­ve avan­tu­re ba­ca­mo ju­na­ka na­slov­ne dru­ži­ne, Haj­duk Stan­ka, Ko­šta­nu, Sa­vu Sa­va­no­vi­ća, gro­fa Vron­skog i dru­ge ko­je smo po­zaj­mi­li iz lek­ti­re. Ta­ko­đe sam ura­dio vi­še krat­kih pri­ča za va­žan pro­je­kat, an­to­lo­gi­ju ko­jom u ri­je­či i sli­ci obi­lje­ža­va­mo sto­go­di­šnji­cu Dru­gog svjet­skog ra­ta, na če­mu sa­ra­đu­ju naj­ve­ći strip umjet­ni­ci iz Fran­cu­ske i ci­je­log re­gi­o­na.

Pri­re­di­li ste zbir­ku erot­ske fan­ta­sti­ke ,,Ugriz stra­sti”. Ka­ko ste do­šli na ovu ide­ju? Da li ste na pra­gu slič­nih ide­ja?

-U pi­ta­nju je bio pro­je­kat Dru­štva lju­bi­te­lja fan­ta­sti­ke „La­zar Ko­mar­čić” iz Be­o­gra­da, ko­ji je po­dr­ža­lo i omo­gu­ći­lo Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ta zbir­ka je oku­pi­la naj­bo­lje do­ma­će pi­sce fan­ta­sti­ke, uklju­ču­ju­ći i eks­klu­ziv­nu pri­ču ta­da još ži­vog ve­li­ka­na Mi­lo­ra­da Pa­vi­ća, ali i vr­hun­ske cr­ta­če i strip umjet­ni­ke ko­ji su obo­ga­ti­li ovo iz­da­nje ko­lor ilu­stra­ci­ja­ma na te­mu sva­ke od pri­ča. Ta­kvi po­du­hva­ti su vr­lo za­htjev­ni, i ne znam kad ću na­ći vre­me­na za slje­de­ći, ali mi je ja­ko dra­go da kon­cept te­mat­skih an­to­lo­gi­ja fan­ta­sti­ke i da­lje po­sto­ji kroz ak­ci­je Go­ra­na Skro­bo­nje i nje­go­ve iz­davč­ke ku­će „Pa­la­din”. On je pri­re­dio već ne­ko­li­ko ta­kvih na te­mu te­le­vi­zi­je, ur­ba­nih le­gen­di, vam­pi­ra i apo­ka­lip­se i sa za­do­volj­stvom sam uče­stvo­vao u ve­ći­ni njih sa svo­jim pri­ča­ma.

Ba­vi­te se i knji­žev­nom kri­ti­kom. Ko­ji su to iza­zo­vi za Vas u ovom po­slu i šta mi­sli­te o kri­ti­ci u knji­žev­no­sti da­nas?

- Ovo je ne­što što me sve vi­še mu­či i ner­vi­ra, jer u hi­per­pro­duk­ci­ji sta­tu­sa na Fej­sbu­ku i Tvi­te­ru, tri­vi­jal­nih blo­go­va i po­sto­va na fo­ru­mi­ma gu­bi­mo od­nos pre­ma pra­vom kri­tič­kom sa­gle­da­va­nju ne­kog dje­la. Sa jed­ne stra­ne, in­ter­net nam je omo­gu­ćio da svi bu­de­mo kri­ti­ča­ri, ali se ma­lo ko to­ga ozbilj­no po­du­hva­ta, a sa dru­ge stra­ne, ne­sta­ju mje­sta na ko­ji­ma bih mo­gao da pi­šem a da znam da će to či­ta­ti ozbilj­na pu­bli­ka. Ko­ri­stim kri­ti­ku u ono ma­lo pre­o­sta­lih ča­so­pi­sa i na po­je­di­nim kva­li­tet­ni­jim por­ta­li­ma pri­je sve­ga da uka­žem na vri­jed­na ob­ja­vlje­na dje­la u knji­žev­no­sti i stri­pu ko­ja bi ina­če osta­la ne­pri­mje­će­na.

Autor: M. Milosavljević
Izvor: Dan online
Foto: Dan online


Povezani naslovi
posetili su knjižaru na dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje laguna knjige Posetili su knjižaru na Dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje
15.02.2019.
Delfi knjižare su poznate kao omiljeno mesto velikog broja zaljubljenika u knjigu, a od nedavno, otvaranjem knjižare „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj ulici, postale su i mesto na koje ljubitelji dob...
više
laguna na 20 salonu knjige i grafike u pirotu laguna knjige Laguna na 20. Salonu knjige i grafike u Pirotu
14.02.2019.
Dom kulture i Narodna biblioteka Pirot pod pokroviteljstvom Grada Pirota organizuju dvadeseti Salon knjige i grafike u Pirotu koji će biti održan od 14. do 21. februara u Hali „Kej“. Laguna se ...
više
književno veče miomira petrovića u kući kralja petra i laguna knjige Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I
14.02.2019.
Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sl...
više
zašto je borhes mrzeo fudbal  laguna knjige Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
14.02.2019.
„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“ Na prvi pogled, animozitet argentinskog pisca prema „lepoj igri“ predstavlja tipičan negativan stav prema ...
više