Laguna - Bukmarker - Igor Marojević: Srpska književnost bolja od kritike - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Igor Marojević: Srpska književnost bolja od kritike

Književnost je neapdejtovana i konzervativna, a arbitrarnost srpske književne kritike pospešuje stalno vaskrsavanje zastarelih i nelegitimnih poetika.

Nakon uspešnog iskazivanja u formi romana, drama i eseja, Igor Marojević će se književnoj publici uskoro predstaviti knjigom priča pod nazivom „Beograđanke“.

Knjiga se, kako za „Dan“ pisac otkriva, sastoji od dva ciklusa, „Filozofija za svakog“, koja opisuje Beograđanke koje žive u Beogradu, i „Prodavnica poklona“, o onima koje su emigrirale. Treba napomenuti da su sve priče pisane iz perspektive junakinja...

Igoru Marojeviću je nedavno zagrebački književni časopis „Kvorum“ posvetio centralni blok. Tim povodom, književnik otkriva da bi više voleo da je neki srpski književni časopis posvetio takvu pažnju njegovom stvaralaštvu jer je već više od petnaest godina na srpskoj književnoj sceni.

- Ali pošto je to zbog nekog razloga bilo nemoguće, ostaje mi da se zadovoljim „Kvorumom“, koji mi je inače omiljeni književni časopis u poslednjih dvadeset pet godina – kaže Marojević.

Kako vidite srpsku književnu scenu danas?

- Kao pre svega neapdejtovanu i konzervativnu. S druge strane, mislim da je ipak sama srpska književnost znatno bolja od srpske književne kritike, čija arbitrarnost pospešuje stalno vaskrsavanje zastarelih i nelegitimnih poetika.

A u regionu?

- Ne stižem da sistematično pratim književnosti u regionu. Ipak, pročitam ponešto, pre svega iz hrvatske književnosti. Iako ne volim da citiram svoju neznatnost, kazaću da kada sam pre sedam godina dao intervju za splitski „Feral“, rekao sam otprilike da je hrvatska proza bliža duhu vremena no srpska, pri čemu sam mislio i na infrastrukturna pitanja, ali da je srpska formalno raznovrsnija, te da je sve u svemu hrvatska savremena književnost druga liga zapad, a srpska druga liga istok. Slično i danas mislim.

Postoji li kod Vas opsesivna, velika tema koju želite književno da obradite?

- Sanjam, tačnije želim da završim „Etnofikciju“, petoknjižje otvoreno romanima „Žega“, „Šnit“ i „Majčina ruka“. Kada završim „Beograđanke“, prionuću na roman o bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. godine, u kojem glavni junak beži u Španiju i time otvara ovu državu za finale petoknjižja.

Šta trenutno čitate?

- Uvek se trudim da pratim šta se dešava i na osnovu romana Džonatana Frenzena i Viktora Peljevina ili knjiga priča Adama Hazleta ne bi se moglo reći da je književnost 21. veka u bilo kakvoj vrsti krize. Pri čemu su to pisci koji se ne libe da učine književno ravnopravnom znameni ovog vremena, poput sajberkomunikacije. Mislim da takvih tema srpskoj književnosti uveliko nedostaje. Moji „klasici“ su pak Luj Ferdinan Selin, Tomas Bernhard i Gotfrid Ben, kao i još poneko.

Bez beline

Kako se nosite sa „belinom“ papira, kompjuterskog ekrana? Kako „probijate led“ na početku samog pisanja novog književnog dela?

- Srbija nije dobro mesto život, ali je dobro mesto za pisanje. Puna je paradoksa na svakom koraku, što je osnov za grotesku, koja može da bude dobar osnov za književnost. Pri čemu treba znati da ne pišem samo prozu, nego i drame i eseje, što su žanrovi koji imaju manje fin filter i mogu da pripuste i ono što zbog kratkoročnijeg dejstva ne može da uđe u prozu. Koristim dramu i esej kao fino đubrište sopstvene proze. S druge strane, ako koristite realeme kao osnovu pisanja, morate se pomučiti da ih dovoljno umetnički oneobičite. Sa toliko kretanja zbog prikupljanja građe, sa toliko obrađivanja građe, sa toliko posla, gotovo nikada nema beline papira.

Autor: M.Milosavljević
Izvor: Dan


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova knjiga o musoliniju podstiče debatu laguna knjige Nova knjiga o Musoliniju podstiče debatu
22.01.2021.
Odmah po objavljivanju, roman „M. Sin veka“ Antonija Skuratija dospeo je na italijanske top-liste zbog privlačnosti teme kojom se bavi – usponom diktatora Benita Musolinija. Prava na adaptaciju su odm...
više
prikaz romana jednakost rituala terija pračeta laguna knjige Prikaz romana „Jednakost rituala“ Terija Pračeta
22.01.2021.
Da već nisam bio obožavalac Terija Pračeta, sigurno bih to postao posle ove izuzetne knjige, koja nas zvanično upoznaje sa Bakom Vedervaks, vešticom. „Jednakost rituala“, treći po redu roman u seri...
više
prikaz romana enesa halilovića ljudi bez grobova  laguna knjige Prikaz romana Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“
22.01.2021.
Najnoviji roman pesnika i pripovedača Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“ snažno je i upečatljivo štivo koje dugo nakon sklapanja korica, na mnoštvo različitih načina nastavlja da živi u čitaočevom b...
više
neobično običan laguna knjige Neobično običan
21.01.2021.
„Običan čovek je prokletstvo civilizacije. Ali on je toliko običan da je nesvakidašnji.“ I godinama posle prvog čitanja Sakupljača Džona Faulsa, ovo su dve rečenice koje u svakom trenutku mogu da citi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.