VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak

Ne tako davno, Linda Kan sedela je pored bolničkog kreveta u Hjustonu, osećajući se jako neprijatno. Pored nje je ležao njen osamdesetosmogodišnji otac. Imao je slabo srce. Morao je na operaciju.



Ono što ju je najviše mučilo, pored toga što joj je otac bolestan, bilo je to što su samo pričali o svakodnevnim, nebitnim stvarima. Ona i njen otac oduvek su vodili kvalitetne razgovore, ali sada se činilo da njen namrgođen otac duboko razmišlja o onome što ga čeka. Pričao je o lošoj bolničkoj hrani, testovima, doktorima, dijagnozama, potencijalnom ishodu. Široki obim tema koje su ga zanimale smanjio se na dešavanja koja su se odigravala u toj sobi.

„Zaista je teško sedeti pored bolesnika“, kaže Kanova. „Imate osećaj kao da nemate o čemu da pričate, osim o situaciji u kojoj se trenutno nalaze.“

Tog dana, u bolnici, primetila je gomilu knjiga koje je dobio na poklon. Njen otac je oduvek voleo da čita, ali u poslednje vreme nije imao snage, niti je mogao da se fokusira. Uzela je knjigu „Young Titan“, biografiju o Vinstonu Čerčilu koju je napisao Majkl Šelden, i počela da čita naglas.

„To nam je odmah podiglo raspoloženje i promenilo atmosferu“, ona kaže. Tog popodneva, Kanova je svom ocu čitala knjigu sat vremena. Oboje su osetili olakšanje i zadovoljstvo. Čitanje je ćerki dopustilo da se približi ocu i pomogne mu u situaciji u kojoj nije mogla ništa drugo da uradi. Slušanje je omogućilo ocu da, slušajući glas svoje ćerke, pobegne od teme bolesti na neko razvijenije, intelektualnije mesto, na kom je mogao da bude ono što je bio pre.

„Od tada, svaki put kad završi u bolnici, dođem da mu čitam“, kaže Kanova.

Možda mu je baš to bilo potrebno. U anketi koja je 2010. godine sprovedena u Velikoj Britaniji, stariji ljudi koji su se pridružili grupama koje se jednom nedeljno okupljaju i čitaju naglas, primetili su da im se koncentracija popravila, da su manje razdražljivi i da im se popravila sposobnost socijalizacije. Autori ankete su pripisali ova poboljšanja „bogatom, raznolikom, neprepisanom režimu ozbiljne književnosti“ koju su članovi grupe čitali, gde je fikcija pospešila opuštenost i smirenost, poezija koncentraciju, a narativi svih vrsta pospešili su sposobnost razmišljanja, osećanja i sećanja.

Grčki doktor iz drugog veka, Antil, svojim pacijentima je propisivao svakodnevne recitacije, preporučujući ih kao stvar za poboljšanje zdravlja, govoreći da je „epski stih najbolji za zdravlje“.

Možda nam je teško da čitamo baš epsku poeziju, ali činjenica je da glasno čitanje bilo kakvih dela može biti od pomoći drugoj osobi. To se posebno videlo kod pacijenata koji boluju od Alchajmerove boesti, u istraživanju koje je Liverpulski univerzitet sproveo na 800.000 muškaraca i žena koji boluju od demencije. „Čitanje književnog teksta nekom drugom, ne samo da poboljšava moć čitanja kao kognitivnog procesa, već nas i društveno zbližava, dozvoljavajući da čitaoci u isto vreme dožive i subjektivno i zajedničko iskustvo“, pišu autori studije.

Mi nismo jedina vrsta na koju ovo pozitivno utiče. Čitanje, takođe, ima pozitivan uticaj i na pse, zbog čega, od 2014. godine, volonteri u Američkom društvu za sprečavanje zlostavljanja nad životinjama čitaju životinjama o kojima se brinu.



„Pre deset ili petnaest godina, ja sam bila jedina osoba koja se brinula o slučajevima napuštenih i zlostavljanih životinja“, kaže Viktorija Vels, starija menadžerka koja se bavi ponašanjem i treniranjem životinja u ovoj organizaciji. „Pre sam sedela sa njima ispred njihovih kućica, svirala gitaru i pevala. Svirala sam pesme Bitlsa. Primetila sam da bi psi, koji su bili plašljivi i koji bi se tresli u svojim kućicama, polako izlazili iz njih. Činilo se kao da su me slušali i delovalo je kao da postaju veoma opušteni.“

Odgovor pasa na muziku doveo je do ideje čitanja naglas. Bio je to praktičan način da uključimo veliki broj volontera koji bi pomogli životinjama koje se oporavljaju. Neki volonteri su životinjama saopštavali najnovije vesti, čitajući im novine, neki su birali dečje slikovnice, dok du drugi birali fikciju za odrasle. Jednog dana sam otišla u posetu i videla opersku pevačicu u penziji kako psima čita naučno-fantastični triler „Loganov beg“.

Čitanje naglas takođe pozitivno utiče i na one koji čitaju. Kada su roditelji Nila Buša, poznati Džordž H. V. i Barbara Buš, završili u bonici pod stare dane, Nil je to video kao priliku da im se oduži. „Kada sam bio dete, majka je mojoj braći, sestri i meni čitala naglas“, rekao je jednom reporteru, u proleće 2018. godine. Pošto su njegovi roditelji često završavali u bolnici, rekao je da „im je čitao knjige o očevoj spoljnoj politici i, nedavno, majčin memoar.“

Čitanje supružniku, bratu, sestri ili roditelju može da deluje čudno i pomalo neobično, jer to nije aktivnost koju ljudi uobičajeno rade. Linda Kan, s početka ovog teksta, rekla mi je da je pre nego što je počela da čita ocu Čerčilovu biografiju, pomislila da odustane od te ideje. Činilo joj se čudno, a pomalo i nepristojno, da čita čoveku koji je, čitavog njenog života, bio jak i nezavisan. Nije želela da se on oseća neprijatno. Nije morala da se brine; oboje su uživali u ovom iskustvu. Kao i mnogi drugi koji prevaziđu taj osećan neprijatnosti koji postoji na početku kada čitate odrasloj osobi, bili su, kako bi pesnik Vilijam Vordsvort rekao, iznenađeni osećajem sreće koji su osetili.

Ko to ne bi želeo da oseti? Jedne večeri, pre dosta godina, moj prijatelj je, posle večere, otišao u dnevni boravak i uzeo knjigu o građanskom ratu i počeo naglas da čita predgovor. Odmah mu se pridružio najstariji sin, koji je tada imao oko dvanaest godina. Nekoliko trenutaka kasnije, pridružila mu se i supruga sa dve mlađe ćerke, koje sa šest i osam godina nisu baš bile najbolja publika, ali su svakako želele da budu deo tog porodičnog trenutka. Posle nekoliko minuta svi su se udobno smestili i pomno slušali, pa je moj prijatelj nastavio da čita. Te večeri im je čitao sat vremena. Sledećeg dana, nakon večere, ponovo je počeo da čita i sve tako dok knjigu nije pročitao do kraja.

Autor: Megan Koks Gurdon
Izvor: rd.com
Prevod: Lidija Janjić


Podelite na društvenim mrežama:

čitajte bez ograničenja besplatna dostava preko sajta www laguna rs laguna knjige Čitajte bez ograničenja! Besplatna dostava preko sajta www.laguna.rs
08.07.2020.
Knjiga će uvek naći put do vas! A posebno predstojećeg vikenda kada na sve porudžbine preko sajta www.laguna.rs važi besplatna isporuka na teritoriji Republike Srbije bez obzira na iznos. Akcij...
više
bukstagramer koji grmi  laguna knjige Bukstagramer koji „grmi“
08.07.2020.
Džejms Trevino ima 24 godine i iz Rumunije je. Poseduje preko hiljadu knjiga koje delom pripadaju njegovom ocu, a delom ih sam kupuje onlajn, a onda se igra njima i pravi sjajne fotografije. Njegov In...
više
njegovo veličanstvo knjigoslastičarstvo laguna knjige Njegovo veličanstvo – knjigoslastičarstvo
08.07.2020.
Da su knjigoljupci spremni na različite izazove, vratolomije i ludorije kada su knjige i čitanje u pitanju – to već znate. Inače ne biste čitali ovaj tekst. U potrazi za atraktivnim sadržajem, naiš...
više
ekskluzivno nova priča mirjane bobić mojsilović laguna knjige Ekskluzivno: nova priča Mirjane Bobić Mojsilović
08.07.2020.
U iščekivanju novog romana Mirjane Bobić Mojsilović, danas vam poklanjamo njenu još neobjavljenu priču. KIŠA  „Dobro jutro.“ Odmah sam se trgla. Bila je to prva rečenica koju sam ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.