VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Elinor Herman: Istorija začinjena glamurom i tračevima

Izazovnije je pisati o istorijskim ženama jer je manje dostupnih podataka, ali na kraljevskim dvorovima bilo je pisama i diplomatskih izveštaja o njima.

„Seks sa kraljevima” dokumentaristička je knjiga američke autorke Elinor Herman.

Među stranicama ove knjige sakupilo se pet stotina godina preljube, moći, suparništva i osvete.

Elinor Herman je rođena u Baltimoru, u Merilendu. Studirala je žurnalistiku i nemački jezik na državnom univerzitetu Tauson, i jezike u Evropi. Osam godina je bila jedan od izdavača časopisa NATO Nations and Partners za Severnu Ameriku. Udata je i živi u Meklinu, u Virdžiniji, gde piše istoriju iz ženske perspektive.

Studirali ste žurnalistiku i nemački jezik, potom ste bili jedan od izdavača časopisa NATO (Nations and Partners za Severnu Ameriku), a sada pišete istoriju iz ženske perspektive. Zašto baš iz ženske perspektive? Šta vas je motivisalo na to?

Kao žena, videla sam da muškarci najčešće pišu istoriju o muškarcima koji rade stvari drugim muškarcima. To znači da se 50% stanovništva ignoriše. Izazovnije je pisati o istorijskim ženama jer je manje dostupnih podataka, ali na kraljevskim dvorovima bilo je pisama i diplomatskih izveštaja o njima.

Svoje čitaoce uvodite u dvorce najmoćnijih vladara Evrope, u njihove spavaće sobe, pišete o tajnama njihovog privatnog života, koliko su vaše knjige zasnovane na istinitim podacima?

Sve moje dokumentarističke knjige zasnovane su na verodostojnim podacima. Svaka od njih sadrži oko 500 fusnota!

Obzirom da pišete o mnogim poznatim ženama, od, čuvene madam Pompadur, ljubavnice Luja XV, do savremene Kamile Parker Bouls, koja je ugrozila omiljenu princezu od Velsa, Dajanu, možete li nam reći kako je madam Pompadur, uprkos svojoj frigidnosti, uspela da bude toliko dugo najomiljenija žena Luja XV?

Moje istraživanje me je iznenadilo. Možda mislite da je odnos između čoveka i njegove ljubavnice uglavnom vezan za seks, ali obično nije. Radi se o druženju, olakšanju, nežnom dobrom humoru. Princeza Dijana, iako daleko lepša od Kamile Parker-Bouls, često je bila nervozna, besna i depresivna. Toliko je zamerala Čarlsu da mu je bilo neprijatno da provodi vreme sa njom. Zatim bi posetio Kamilu i ona bi mu dala piće i ispričala mu smešne priče kako bi mogao da se opusti. Što se tiče Luja XV, i on se osećao sjajno u društvu Madam Pompadur. Rasporedila je detektive u palati ‒ koji su otvarali i čitali svu poštu koja je dolazila i odlazila iz Versaja ‒ da bi joj pokazali najsnažnija, najsrdačnija pisma, i ona bi ih pročitala kralju za večerom kako bi ga nasmejala. Uvek je imala neke fascinantne vesti o poljoprivredi, nauci ili umetnosti da mu ih saopšti. Imao je seks i drugde ‒ ona je čak pomagala da spreme devojke za njega ‒ ali on je želeo da samo sa njom provede vreme opuštanja i razgovora.

Knjiga „Seks sa kraljevima“ ima obeležje dokumentarnog štiva i predstavlja hronološki prikaz kraljeva koji su tokom pet stotina godina, imali ljubavnice. Da li je postojao neki kralj koji nije imao svoju ljubavnicu?

Da, bilo je nekoliko. Jedan je bio Džordž III iz Velike Britanije, koji je vladao od 1760-1820. Mnogi dvorani su mislili da je njegova savesna vernost njegovoj običnoj ženi, kraljici Šarloti (imali su 15 dece), ono što ga je dovodilo do besa. Mislili su da bi lepe ljubavnice bile bolje za njegovo zdravlje. Većina kraljeva mislila je da im je potrebna ljubavnica ili bi u protivnom ljudi mislili da su gej ili impotentni. To što su imali ljubavnicu, ili mnogi od njih, učinili su kraljeve da izgledaju muževnije i moćnije.

Kraljevske ljubavnice su morale da budu izuzetno lepe i privlačne, a verovatno, i obrazovane žene. Da li su one na neki način učestvovale u pojedinim odlukama kraljeva?

Neki kraljevi su im dozvoljavali da imaju uticaja. Na primer, Luj XV je dopustio Madam Pompadur da imenuje ministre, ambasadore i generale, i da prilično vodi Sedmogodišnji rat. Drugi, poput Luja XIV, dozvolili su svojim ljubavnicama da podstiču umetnost, ali zasigurno ih nisu uključivali u politiku. Na kralju je bila odluka koliko moći da podari svojoj ljubavnici. Anri IV iz Francuske je svojoj ljubavnici Gabrijeli d’Estre dao velika diplomatska ovlašćenja da okonča verske građanske ratove. Odlučio je da je oženi i da od nje napravi kraljicu Francuske, ali je ona umrla brzo i misteriozno dan prije venčanja. Ljudi su rekli da su je njeni neprijatelji otrovali.

Kraljevi su imali svoje ljubavnice, a kraljice?

Puno kraljica je imalo ljubavne afere i u mnogim slučajevima, kraljeve nije bilo briga. Većina kraljeva imala je ljubavnice koje su voleli, ili su bili gej, pa su mislili da je pošteno da kraljice takođe imaju ljubavnike, pošto su kralju podarile neke muške naslednike. Jedan zanimljiv slučaj bio je švedski kralj Gustav III (vladao 1771-1792), koji je bio gej. Većina gej kraljeva uspela je da izvrši svoje bračne dužnosti i da daju naslednike kraljevstvu, ali Gustav nije bio u stanju. Posle sedam godina braka, njegova supruga je i dalje bila devica i zemlja je postala nemirna bez naslednika. Izgleda da je ohrabrivao kraljicu da ima aferu sa dvoraninom u koga je bila zaljubljena, i brzo je obezbedila dva dečka. Kralj je bio oduševljen što ima „sinove“, mada ne na normalan način!

U knjizi „Seks sa kraljicama” otkrivate da su i kraljice bile „od krvi i od mesa“, da je seks bio važna stavka i u njihovim životima. S tim u vezi recite nam: kakve su sudbine bile Ane Bolen, prve markize od Pembruka i Katarine Hauard pete žene kralja Henrija VIII?

Henri VIII, pored toga što je imao brojne ljubavnice, zahtevao je apsolutnu vernost od svojih žena. Njegova druga supruga, Ana Bolen, bila mu je verna, ali mu je bio potreban razlog da je smakne da bi se oženio svojom trećom suprugom. Onda, razvod nikada nije imao jasan rez. To je dovelo u sumnju legitimnost budućih naslednika. Ali udovištvo je bilo vrlo jasno. Henriju je trebala mrtva Ana, pa je izmislio priču o njenoj ljubavnoj vezi, uključujući i njenog brata. Iako je bila nevina zbog zločina zbog koga je ubijena, ona je bila okrutna i sebična žena, pa je možda i njena sudbina na neki način zaslužena. Što se tiče njegove pete supruge, Katarine Hauard, ona je bila blesava tinejdžerka udata za morbidno gojaznog čoveka, trideset godina starijeg. I ona je imala aferu kralju pred nosom. I ona je bila ubijena.

Kraljevske palate bile su prekrasna mesta za uživanja. Koliko su često te iste palate bile odlično mesto za gubljenje glava zbog „pogrešne“ ljubavi?

Samo su žene Henrija VIII izgubile glave. Do sedamnaestog veka evropski dvorovi su postali manje brutalni i prefinjeniji. U mnogim drugim slučajevima, zabludele žene su bile zatvorene u nekakvom ježnom zatvoru. Na primer, 1680-ih Sofija Dorotea, supruga budućeg Džordža I iz Velike Britanije, imala je aferu sa žustrim dvoraninom. Kada je Džordž saznao, ubio je dvoranina a nju je zatvorio u dvorac gde je ostala četrdeset godina do svoje smrti. Karolina Matilda, kraljica Danske, imala je aferu sa premijerom, iako je njen suprug Kristijan VII bio lud i nije ga bilo briga, njegovi rođaci su pogubili premijera i zatvorili Karolinu Matildu u zamak, gde je umrla od velikih boginja ubrzo nakon toga.

Knjiga „Kraljevska umetnost trovanja“ govori o trovanjima na vladarskim dvorovima. Kako su korišćeni otrovi u političke svrhe?

Otrovi su bili tajanstveni način da se oslobodi od političkog neprijatelja. I zato što u to doba nije bilo testova toksičnosti, niko nije mogao biti siguran da li je pokojnik umro od otrova ili neke prirodne bolesti. Bilo je sumnje u čitav događaj. Čak i da su bili otrovani, niko nije znao ko im je dao otrov. Ubica je verovatno bio jahač koji je odjahao iz zemlje čak prije nego što je meta okusila otrov.

Istorija je fascinantna i ozbiljna nauka, a Vi je čitaocima predstavljate na zabavan način. Koja je tajna toga Vašeg uspeha?

Pročitala sam na desetine knjiga pre nego što sam bila spremna da napišem jednu, a mnoge od tih knjiga su bile smrtno dosadne. Ne želim da mučim moje čitaoce. Istorija već ima reputaciju da je dosadna lista imena i datuma. Želim da istorija oživi ‒ znamenitosti, zvukove, mirise, strahove! Želim da se moji čitaoci upoznaju sa ljudima o kojima pišem, da brinem o njima ili da ih mrzim. Ako nije zabavno, to nisam ni napisala.

Posećivali ste i izučavali većinu glavnih lokacija antičkog sveta. Koja su istorijska mesta za vas bila najimpresivnija?

Hram Baalbeka u Libanu je bio neverovatan. Arheološko nalazište oko Biblosa, u Libanu, sa ruševinama iz drevne Grčke, Rima, Egipta, Vavilona i Izraela na istom području. Osećala sam se kao da sam bila u nekom drevnom Diznijevom tematskom parku. Vidimo masivne piramide koje se uzdižu iz peska. Izrezbareni spomenici Petre, u Jordanu. Arheološko nalazište Afrodizijasa u Turskoj, gde sam snimala emisiju za History Channel. Kada hodam kroz te drevne staze osećam neku vrstu energije koja dolazi od kamena i povezuje se sa mnom.

Katkad sebe nazivate istorijskim Šerlokom Holmsom?

Poput detektiva, i ja radim na neotkrivenim pričama. Ko je šta uradio? Zašto? Koji su bili rezultati? Istraživanje je veoma intenzivno. Onda je potrebna organizacija svega. Koje su glavne teme? Kako da to predstavim čitaocima na logičan i interesantan način? Moje istraživanje je detektivski posao.

Autor: Vujica Ognjanović
Izvor: vijesti.me


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
 držite se onoga što je živo , i drugi saveti o pisanju filipa rota laguna knjige „Držite se onoga što je živo“, i drugi saveti o pisanju Filipa Rota
22.11.2019.
„Pisanje nije težak posao, pisanje je noćna mora.“ Filip Rot, jedan od najznačajnijih pisaca XX veka, danas bi napunio 86 godina. (Ovaj tekst je objavljen 19. marta 2019.) Bio je plodan pisac, ...
više
 uspon persepolisa privodi kraju sf sagu laguna knjige „Uspon Persepolisa“ privodi kraju SF sagu
22.11.2019.
Poslednji nastavak serijala Prostranstvo Džejmsa S. A. Korija određuje pravac u kojem se kreće završnica priče o Džejmsu Holdenu i njegovoj posadi. „Uspon Persepolisa“ je sedmi deo serijala. D...
više
marko krstić gost programa isidora nas sluša  laguna knjige Marko Krstić – gost programa „Isidora nas sluša“
22.11.2019.
Novi roman Marka Krstića „Mundo Libre“ biće predstavljen u četvrtak 28. novembra u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40) u 19 časova u okviru projekta „Isidora nas sluša“.     Neob...
više
nenad džoni racković šibao sam pravo pred božja vrata imao čeoni sudar sa realnošću sad podvlačim laguna knjige Nenad Džoni Racković: Šibao sam pravo pred božja vrata imao čeoni sudar sa realnošću sad podvlačim
22.11.2019.
Knjiga „Biblija“ je svojevrsno jevanđelje po psihijatru Nenada - Džonija Rackovića, sročeno u vidu beleški, brižljivo vođenih tokom 79 dana lečenja. Kroz izveštaje neuropsihijatra, koji je pratio...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.