VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Dvadeset pitanja za Pitera Frankopana

Pisci i mislioci odgovaraju na pitanja koja za njih priprema Tajmsov književni dodatak (The Times Literary Supplement), otkrivajući koje knjige vole da čitaju, kakve su njihove stvaralačke navike i dragocene savete.


 
Koja knjiga, objavljena u poslednjih godinu dana, vam se najviše dopala?

Knjiga „American Girls in Red Russia“ autorke Džulije Mikelberg. Uživao sam od prve do poslednje strane.

Od mnogih tema kojima ste se bavili, koje su za vas predstavljale najveći izazov?

Poreklo i pojava islama; glad i smrt u Rusiji posle revolucije; holokaust; zapadnjačka politika i intervencije u Iraku i Avganistanu. To su bila izazovna pitanja – iziskivala su mukotrpno istraživanje, o njima je bilo teško pisati i zahtevala su izuzetno suptilan pristup.

Za kog pisca (živog ili pokojnog) smatrate da je najviše zapostavljen i potcenjen?

Firdusi, pisac epa „Šahname“, starog hiljadu godina. Da imam priliku, uvrstio bih ovaj persijski ep u školske lektire.

Za kog pisca (živog ili pokojnog) smatrate da je precenjen?

Lenjin. Mislim, te ideje su vrlo zanimljive. Ali njemu je stvarno bio potreban dobar urednik da sreže to što je pisao. I da mu sugeriše da povremeno ne bi bilo loše da se malo opusti.

Koji je najbolji savet koji ste ikada dobili?

Tamsin Šo, profesorka filozofije na univerzitetu u Njujorku, rekla mi je pre mnogo godina da nikada ne odlazim na spavanje nakon završenog pasusa, ili još gore nakon što završim poglavlje. Mnogo je lakše nadovezati se na nešto nedovršeno, nego započeti potpuno novu celinu. Genijalan savet.

U kojoj meri je, po vašem mišljenju, pisanje politički čin?

Smatram da je teško odvojiti pisanje od čitanja; svi pisci su na neki način taoci političkih okolnosti vremena u kojem žive, bilo da su toga svesni ili ne, čak i kad se trude da se oslobode predrasuda, pristrasnosti i trendova. Ali pisci gube kontrolu onog trenutka kada je njihovo delo objavljeno. Tada čitanje postaje politički čin od značaja.

Da li, kao pisac, imate neke neobične navike?

Da. Imam veoma veliku kolekciju kapa i šešira iz svih krajeva duž Puta svile; kada ne mogu da smislim šta da napišem stavim neki od njih na glavu. Oni mi daju čarobne moći. Ili ja mislim da mi daju – što se zapravo svodi na isto.

Šta je prvo što ste napisali?

Nekada sam mnogo pisao za svoj školski časopis. Ali prvo delo koje se stvarno računa bio je članak, objavljen u jednom akademskom časopisu, o do tada nepoznatom velikom ratnom sukobu koji se odigrao na Balkanu u XIX veku. Bio sam zapanjen da niko pre mene to nije otkrio – tada sam naučio da je moguće doći do veoma značajnih otkrića ako na pravim izvorima postavite prava pitanja.

Kako bi, po vama, trebalo da merimo uspeh jedne knjige?

Pretpostavljam da je najiskrenije da kažem da je meni najvažnije koliko se ja sâm ponosim svojim knjigama, i da li mislim da sam mogao bolje da ih napišem. Za mene je uspeh knjige „Putevi svile“ bio vrlo, vrlo neočekivan i neobičan, jer je postala popularna u čitavom svetu, dobila odlične kritike i izazvala mnogo reakcija, u smislu uticaja koji je imala na čitaoce, edukatore i donosioce odluka. Lagao bih kada bih rekao da sam bio ne samo polaskan, već i veoma zadovoljan što jedna knjiga može da ima tako veliki uticaj na način na koji razmišljamo o prošlosti.

Šta čitate kada ste na odmoru?

Fikciju, fikciju i još fikcije. Brzo čitam – naročito kada uživam u knjizi. Ne dešava se često da se vraćam na nešto već pročitano.

Brza pitanja:

Toni Morison ili Filip Rot? Morison. Imao sam sreću da slušam njeno predavanje kada sam bio na Prinstonu. Neverovatno.

Ursula K. Legvin ili Filip K. Dik? Legvin.

„Kralj Lir“ ili „Bura“? Bura.

Džek Keruak ili Džejms Boldvin? Keruak. Mada vrlo tesno.

Virdžinija Vulf ili Emili Dikinson? Vulf.

„Hamilton“ ili „Priča sa zapadne strane“? „Priča sa zapadne strane“. I to zato što još uvek nisam uspeo da nabavim karte za „Hamilton“.

„Gospodar prstenova“ ili „Igra prestola“? „Gospodar prstenova“.

Gabrijel Garsija Markes ili Anđela Karter? Makres.

Agata Kristi ili Artur Konan Dojl? Kristi.

Bijonse ili Bob Dilan? Bijonse. Samo napred devojko! Mada nisam siguran da će ona jednog dana dobiti Nobelovu nagradu za književnost.

Piter Frankopan je autor knjiga „Putevi svile“ i „Novi putevi svile“.

Izvor: the-tls.co.uk
Prevod: Maja Horvat
Foto: Neil Gavin


Povezani naslovi
stiven pinker može li nauka da opravda sopstveno postojanje  laguna knjige Stiven Pinker: Može li nauka da opravda sopstveno postojanje?
20.05.2019.
Potreba da se iznosi odbrana u prilog „razuma, nauke, humanizma i napretka“, nepromenljivih vrednosti koje su toliko dugo definisale našu modernost, može da deluje kontraintuitivno. I većina očekuje d...
više
dejvid mičel o glasu mladog japanca koji je prekinuo tišinu o autizmu laguna knjige Dejvid Mičel o glasu mladog Japanca koji je prekinuo tišinu o autizmu
20.05.2019.
Japanski autor Naoki Higašida možda vam se ne bi učinio kao naročito pristupačna osoba ako biste naleteli na njega na ulici. „Ako ga vidite da ide ulicom ka vama, primetićete sve klasične simptome ...
više
kako je ideja iz detinjstva inspirisala oblik vode  laguna knjige Kako je ideja iz detinjstva inspirisala „Oblik vode“
20.05.2019.
Danijel Kraus se seća tačnog trenutka kada mu je sinula ideja. Imao je petnaest godina, nalazio se na teniskom terenu u Ferfildu, Ajovi, gde je odrastao. „U suštini“, kaže danas, „zamislio sam šta bi ...
više
 bez zaklona novi roman barbare kingsolver u prodaji od 23 maja laguna knjige „Bez zaklona“ – novi roman Barbare Kingsolver u prodaji od 23. maja
20.05.2019.
Barbara Kingsolver, autorka bestselera „Biblija otrovne masline“ i „Lakuna“, u svom novom romanu „Bez zaklona“ prepliće prošlost i sadašnjost kako bi istražila koliko su ljudi otporni i saosećajni u v...
više