VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Duhovna hrana i sloboda u romanu „Hleb i strah“

Ima knjiga o kojima se, iz ovog ili onog razloga, mnogo više govori nego što su zaista pročitane, a roman „Hleb i strah“ godinama je pominjan prvenstveno zbog odluke pisca Milisava Savića da vrati Ninovu nagradu nakon što je baš u Ninu pročitao negativnu kritiku svog dela.

Stoga će novo izdanje romana „Hleb i strah“ (Laguna, Beograd 2019) ne samo podsetiti publiku na piščev gest iz 1992, nego će pružiti mogućnost čitaocima da se i suštinski upoznaju sa Savićevim delom, ali i da vide zbog čega ovaj roman u datom trenutku nije bio ocenjen pozitivno od strane svih književnih kritičara.

Kad danas imamo u rukama „Hleb i strah“, ne možemo a da se ne zapitamo kako su publika i kritika reagovale 1991. godine čitajući o komunističkim odmazdama nad političkim protivnicima, o hapšenjima zbog običnih viceva, o studentima koji nisu poverovali u Titova obećanja 1968, o Studentskom gradu kao leglu bluda, o detinjstvu i mladosti u totalitarizmu gde je čovek zaista spreman na sve iz straha da ne izgubi svoj hleb – a opet, jasno nam je da su u vreme pojave Savićevog romana već bile pale mnoge stege u književnosti i da pisati negativno o Titovoj epohi nije tada bilo nikakav veliki šok, tim pre što je možda najveća barijera probijena još 1981, o čemu Savić takođe govori u jednom segmentu romana.

Ipak, nešto drugo bi moglo izazvati mnogo veće čuđenje, čak i danas, a to je forma romana, jer niti je ovo delo romaneskno u klasičnom smislu, niti je fabula sačinjena na konvencionalan način, nego se „Hleb i strah“ slobodno mogu tretirati kao zbirka raznih priča koje zajedno čine jedan roman, ali roman protkan književnoteorijskom esejistikom, koja je tu u svrsi podizanja banalnih događaja i razmišljanja na jedan viši nivo, koliko god to na početku delovalo nemoguće.

Mnogi će se zapitati otkud se u priču o lažnim ljubavnim pismima upliće putovanje jedne književnice kroz Jugoslaviju, otkud se u priču o neplaniranom izletu jednog pisca na Pešteru upliće delo Konstantina Porfirogenita, otkud se u priču o školskom drugu koji ucenjuje upliću memoari knjaževog berberina – ali, upravo nam na taj način Savić pokazuje da život i literatura nisu samo zbir ofucanih normi i klišea, jer koliko god da se nešto ponavlja, da se iznova proživljava i iznova čita, svaki naredni put se može naći novi smisao.

Odrastavši u sredini gde je vraćanje neiscepane knjige stvaralo kod bibliotekara sumnju da je knjiga uopšte pročitana, a kao stvaralac se afirmišući u atmosferi straha od pominjanja vođinog imena, pisac ipak uspeva da prođe jednu katarzu i da sagleda život iz svakog ugla, preplićući u poglavljima vreme kad je bio dete, kad je bio student, kad je već bio priznati književnik, kad je bio u braku – i u tome se ogleda još jedna nekonvencionalnost romana, što radnja ne teče hronološki niti se događaji nižu uzročno-posledično, nego onako kako piscu iskrsnu u sećanju, onako kako on sâm želi da ih ispriča, a ne kako bismo mi želeli da ih pročitamo.

Pišući o svom stvaralaštvu i prožimajući pripovedanje svojevrsnim književnoteorijskim reminiscencijama, pisac otkriva i svoj umetnički razvoj, zadirući u tajne sopstvene inspiracije, što ponekad preti da pređe u nepotrebno teoretisanje, pa i da se previše razotkrije postupak nastanka romana, ali čitalac opet ne može a da ne bude prijatno iznenađen tolikom iskrenošću nasuprot knjigama gde je navikao da nailazi na autorovu ozbilnjost i gordost čak i kad za to nema preke potrebe.

Varirajući između opšteg straha, koji ni njega nije zaobišao, i prejake želje da na sudskom procesu progovori umesto optuženog pesnika, pisac ipak veruje u večitu umetnost i neponovljiv život, u smisao traganja za savršenim poetskim oblikom, u priču kroz koju će jedino moći da žive oni kojih fizički više nema – a neka je i samo to bila svrha ovog romana, to je opet veliki poduhvat, jer da nije, onda bi svako uspeo da u pisanu reč pretoči ono što je godinama proživljavao i što se većini čini kao banalnost nedostojna književnog dela.

Roman „Hleb i strah“ satkan je upravo na piščevoj veri, ali i na kontrastima koji mu neprestano bude sumnju, jer i dok za novac sastavlja tuđa ljubavna pisma, on se ne odriče svojih ideala i svoje duhovnosti, a dok sa izvesnom pomirljivošću piše o vremenu kad je jedna pogrešna reč vodila u zatvor, pisac se ne odriče želje za slobodom.

Možda je roman „Hleb i strah“ danas potrebniji nego kad se prvi put pojavio iz štampe, jer dovoljno je pogledati naslov i shvatiti koliko je iz straha od gubitka hleba čovek spreman da svesno izgubi svoju duhovnu hranu i slobodu.

A da ne mora uvek biti tako, pokazaće nam stranice ovog romana.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
sasvim (ne)običan triler laguna knjige Sasvim (ne)običan triler
28.05.2020.
Sajam knjiga u Londonu 2018. godine, nasmejana agentkinja Kaisa nas ljubazno pozdravlja i otvara katalog. Na prvoj strani, roman o kom se pričalo nekoliko nedelja pre sajma. Autor je Matijas Edvardson...
više
roman sve što ti nikad nisam rekla selest ing uskoro postaje tv serija laguna knjige Roman „Sve što ti nikad nisam rekla“ Selest Ing uskoro postaje TV serija
28.05.2020.
Anapurna televizija je na kraju isplivala kao pobednik u nadmetanju nekoliko studija za prava na adaptaciju debitantskog romana Selest Ing. Kompanija će razviti ovaj bestseler Njujork tajmsa kao mini ...
više
fabrika snova laguna knjige Fabrika snova
28.05.2020.
Sve uvek počinje odmah, ponekad čak na prvoj strani. Tu nema mesta suvišnom ćaskanju, vitez je već tu: sprečava da se nepoznata žena udavi u uzburkanom okeanu, izvlači je iz neprijatne situacije na za...
više
prikaz romana filipa rota profesor žudnje  laguna knjige Prikaz romana Filipa Rota „Profesor žudnje“
28.05.2020.
Nositi pod miškom knjigu Filipa Rota svojevrsna je garancija u ovim vremenima kada se roman i većina slavnih autora sve više prilagođavaju mogućnostima i moćima izdavačke industrije. U svojoj karijeri...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.