VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Duh epohe propadanja

Pred čitaocem Muzilovog velikog romana se razotkriva panorama svetskih zbivanja dok začarano zuri u ogledalo, u bespoštedni odraz stvarnosti.



Novo izdanje romana „Čovek bez osobina“ austrijskog pisca Roberta Muzila, za koji je nemački list „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ ocenio da je „jedan od najvažnijih događaja nemačke i svetske književnosti“, objavila je Laguna.

Prevodilac je Branimir Živojinović. Ovaj Muzilov nedovršeni roman, koji ima više od hiljadu stranica, smatra se remek-delom i jednom od najvećih knjiga napisanih ikada na nemačkom jeziku. Reč je o epskoj satiri Austrougarske monarhije uoči Prvog svetskog rata, o ukletoj eri nezrele i lakomislene civilizacije koju vode ljudi bez osobina.

Radnja romana „Čovek bez osobina“ počinje uoči Prvog svetskog rata u Beču, glavnom gradu Austrougarske monarhije. Nemačka se spremala da 1918. obeleži tridesetogodišnjicu vladavine Vilhelma II, a kao odgovor na njihovu „akciju“ u Austriji se na državnom nivou formira organizacioni komitet koji će obeležiti sedamdesetogodišnji jubilej vladavine Franca Jozefa I. Čitalac zna da 1918. neće biti godina nemačkih jubileja, već godina propasti oba carstva.

Istorijska ironija čini osnovu romana: „paralelna akcija“ koja se odvija u salonu konzulove supruge Hermine Tuci odiše pomalo apokaliptičnim tonom, a njeni učesnici, poput junaka Urliha, čoveka bez osobina, niesu kadri da prepoznaju istorijsku nužnost. U roman je uključen veliki broj likova. Pored Ulriha, tu su i njegove ljubavnice Bonadea i Agata, „misleće“ žene Diotima, kao i Klarisa, koja je zanesena Ničeom, njihovi muževi i ljubavnici, konzul Tuci, industrijalac Arnhajm, suparnici i malograđani Valter i Mangajst, serijski manijak i ubica Moseburger, bankar jevrejskog porekla Fišel, njegova kćerka Herda i mnogi drugi. Drugi deo romana u središte stavlja incestuoznu vezu između duhovnih blizanaca, brata i sestre Ulriha i Agate. Oni se upoznaju tek posle očeve smrti, Agata je pred drugim razvodom i ubrzo se seli kod Ulriha, a među njima se razvija gotovo arhetipski, mistični odnos, kosmička ljubav nalik na onu iz mita o Izidi i Ozirisu, ili o Heri i Zevsu.

Na preko 1200 strana „Čoveka bez osobina“ čitalac neće naći uzbudljivu radnju, niti tradicionalne romaneskne zaplete. Umesto toga pisac nudi svoja razmišljanja o duhu vremena i psihološke portrete njegovih nosilaca. Ideja o tome „da čovek intelekta živi grub, neotesan emotivni život“, te zapažanje da je u suštini „svaka emocija glupa“ umnogome određuje književne likove i njihove odnose. Istovremeno, razmatranje o uzajamnosti erotskog i etičkog postaje ne samo opsesivna tema njegove proze, već dobrim delom korespondira i sa dominantnim misaonim tendencijama literature, filozofije i psihologije njegovog doba. Muzila u ovoj knjizi privlači metamorfoza želje i žudnje, njihovo savlađivanje i posebno uzdizanje erotskog na nivo kosmičkog i transcendentnog.

„Čovek bez osobina“ u suštini označava čoveka bez ideologije. Imajući u vidu da je baš Ulrih ovde glavni junak, ne bi bilo preterano reći da je pretpostavka o kraju ideologije središna tema romana. Muzil je, u skladu sa svojim dobom, pisao satire i istovremeno uobličavao utopiju nove ere. Savremeni roman, po njegovom mišljenju, predstavlja „subjektivnu filozofsku formulu života“ koja zahvata i celog čoveka i svu složenost njegovog odnosa sa vremenom, istorijom, a prije svega sa državom.

Muzil u ovom romanu simbolu krize savremenog društva teži sveobuhvatnosti i enciklopedičnosti, i kroz Ulrihov lik pokušava da zahvati celog čoveka i svu složenost njegovog odnosa sa vremenom, istorijom, a pre svega, sa državom. Junaci njegovog romana nijesu mogli da znaju šta im budućnost priprema, te zbog toga ovo delo nalazi svoju aktuelnost u životu savremenog čitaoca koji je iskusio posledice kriza i nevolja usled raspada velikih imperija.

Ulrih je simbol Muzilovog pokušaja da prikaže slojevitu stvarnost. Junak romana susreće se sa čitavom lepezom prijateljskih i suparničkih likova: diplomatama, finansijskim magnatima, sanjarima, revolucionarima, jednim seksualnim prestupnikom i ubicom, jednom „kraljicom ezoterije“... Pred čitaocem se razotkriva panorama svetskih zbivanja dok začarano zuri u ogledalo, u bespoštedni odraz stvarnosti.

„Čovek bez osobina“ spada u najznačajnije tvorevine evropskog romana, a Tomas Man je već 1943. godine uvideo izuzetnu vrednost Muzilovog romana: „Čovek bez osobina je van svake sumnje najveća proza koja se rangira kao najvažnija što naša epoha može da ponudi, to je knjiga koja će nadživeti decenije i koju će budućnost visoko ceniti.“

Beg od nacista i posvećenost velikom romanu

Robert Muzil rođen je 6. novembra 1880. godine u Austriji. Budući da je za njega bila predviđena oficirska karijera, pohađao je vojne obrazovne ustanove, da bi 1901. godine završio studije mašinstva.

Svoj prvi roman, „Pometnje pitomca Terlesa“, počeo je da piše je 1902. godine, a objavio ga je 1906, u isto vreme kada je stekao i diplomu filozofije radom iz oblasti teorije saznanja koji mu je utrla put ka akademskoj karijeri. Međutim, Muzil se opredelio da radi kao slobodan pisac, i radio je kao bibliotekar, dopisnik i urednik vojnih novina tokom Prvog svetskog rata u kome je učestvovao kao rezervni oficir. Nakon Prvog svetskog rata, Muzil se posvetio literarnoj karijeri, a 1923. dobio je prvu u nizu literarnih nagrada - Klajstovu nagradu za književnost. U periodu od 1925. do 1942. godine posvetio se pisanju svog glavnog dela „Čovek bez osobina“, čija su se prva dva dela pojavila 1930. godine. Iako je dobio pozitivne kritike, nije uspeo da zaradi mnogo od dela. Tada se seli u Berlin.

Nakon što su nacionalsocijalisti u maju 1933. godine preuzeli vlast, Muzilu postaje jasno da je u Nemačkoj ugrožen život njegove supruge koja je bila Jevrejka, i od tog trenutka počinju njihove selidbe - najpre u Beč, a onda preko Italije u Švajcarsku, u Cirih, i potom u Ženevu. U to vreme, u Njemačkom Rajhu su njegove knjige bile zabranjene. Do kraja života bio je posvećen radu na svom romanu „Čovek bez osobina“ koji nije uspeo da završi sve do svoje smrti 1942. godine. Njegova supruga je objavila 1952. godine posljednji deo ovog nedovršenog romana.

Autor: Vujica Ognjanović
Izvor: Vijesti.me


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
autobiografija vedrane rudan ples oko sunca u prodaji od 21 avgusta laguna knjige Autobiografija Vedrane Rudan „Ples oko Sunca“ u prodaji od 21. avgusta
16.08.2019.
U knjižare stiže autobiografija najčitanije spisateljice u regionu, žene koja se usuđuje da kaže ono što se drugi ne usude i koja ruši sve tabue.   Vedrana Rudan u autobiografiji „Ples oko sunc...
više
najmanji štampani kuvar na svetu bečka kuvarica u staroj pazovi laguna knjige Najmanji štampani kuvar na svetu „Bečka kuvarica“ u Staroj Pazovi
16.08.2019.
Najmanji štampani kuvar na svetu „Bečka kuvarica“, dimenzije dva puta dva centimetra, biće izložen u okviru postavke „Najstariji kuvari Evrope“, koja će biti upriličena u Biblioteci „Dositej Obradović...
više
bil gejts preporučuje u džentlmenu u moskvi ima od svega po malo laguna knjige Bil Gejts preporučuje: U „Džentlmenu u Moskvi“ ima od svega po malo
16.08.2019.
Ponekad Melinda i ja čitamo istu knjigu u isto vreme. Obično je to veoma zabavno, ali ume i da izazove problem kada jedno od nas odmakne dalje od drugog – što se nedavno dogodilo kada smo oboje čitali...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
16.08.2019.
Na policama knjižara uskoro će se naći deseto izdanje kultne knjige Dobrice Ćosića „Koreni“. Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka,...
više