Laguna - Bukmarker - Duelovanje: „SPQR: Istorija starog Rima“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Duelovanje: „SPQR: Istorija starog Rima“

Članovi Delfi Kutka aktivno su učestvovali u čitanju knjiga i razmeni mišljenja. Prenosimo duelovanje Andrijane Petković i Aleksandre Stojanović.

Za koga je ova knjiga?

Andrijana: Pre čitanja ove knjige moje poznavanje istorije starog Rima bilo je veoma šturo, a uz to, oduvek sam naklonjenija beletristici, jer sam verovala da, poput većine udžbenika, ovakva literatura podrazumeva iznošenje podataka na krajnje nezanimljiv način. Meri Bird je porušila moje predrasude. Knjiga je napisana pitkim stilom, bez visokoparnih izraza nauke, puna je zanimljivosti i anegdota, pa mislim da bi bila prijemčiva svakom čitaocu i da je odlična za sve koji, poput mene, istoriju starog Rima nisu dobro upoznali, jer je treba upoznati. Jer, kao što sama autorka kaže: „Naš svet bio bi neizmerno siromašniji kada ne bismo nastavili da komuniciramo sa njihovim.“

Aleksandra: Ukoliko ste već dovoljno upoznati sa rimskom književnošću i kulturom, gotovo da mogu da garantujem da biste u ovoj knjizi pronašli poneku, bilo staru ili novu, informaciju, okupanu novim svetlom. Sa druge strane, ako nikada niste imali dodira sa klasičnim naukama i niste formalno učili o istoriji drevnog Rima, ova knjiga će vam pružiti mogućnost saznanja o nekim izuzetno zanimljivim činjenicama vezanim za već pomenuto, bez da vas istim optereti. Iako možda nije preporučljiva za sam početak istraživanja o Rimu i svemu onome što ga je činilo „velikim“ (posebno zbog činjenice da obuhvata period od 753. godine pre nove ere pa sve do 212. godine), knjiga Meri Bird je štivo koje će vas privući od prve stranice. I da, ova knjiga je apsolutno za svakog – od studenta istorije, istorije umetnosti i srodnih nauka (kao predah od suvoparnih knjiga koje spremasmo za razne ispite) pa sve do potpunog laika, osobe koja do sada nije imala prilike da se valjano upozna sa ovom materijom.

Moj globalni utisak

Andrijana: U svetu u kome smo neretko svedoci prekrajanja sadašnjice, teško mi je da istoriju (bilo koju, i zvaničnu i mnoge alternativne verzije) uzmem zdravo za gotovo. Meri Bird je, međutim, jako ubedljiva, njoj sam poverovala, jer kad govori o istoriji starog Rima ona iznosi činjenice, sačuvane dokaze, ali sve to preispituje. Često se u knjizi susrećemo sa rečenicama koje počinju sa „verovatno je“ ili „moguće je“, autorka nakon što iznese neko uverenje, obrazloži i zbog čega sumnja ili veruje u opisan stav. Takav pogled na istoriju mi je jako blizak i rekla bih jedini ispravan. „Ne postoji samo jedna priča o Rimu“, stoji u prologu, a Meri Bird je, čini se, ovom knjigom ispričala sve priče koje poznaje. I one u koje veruje i one koje smatra ostrašćenim, preuveličanim. Načinom na koji se čak i blago podsmešljivo osvrnula na pojedine zapise i ličnosti, pobrala je moje simpatije i, možda će zvučati paradoksalno, učinila da ovu knjigu smatram ozbiljnim istorijskim štivom.

Aleksandra: Bird na jedinstven način uravnotežava društvene trendove jako promišljenom diskusijom o političkim promenama tokom vekova. Ona prepoznaje izuzetno složene detalje dok u isto vreme iznosi neka osnovna značenja koja se i danas jasno očitavaju u društvu. Upotrebom ilustracija i primera u tekstu, Meri nam olakšava upoznavanje sa gradivom i podstiče na dalja istraživanja o ovoj temi. Ukratko rečeno, knjiga je toliko čitljiva i neopterećujuće napisana da ju je nemoguće ispustiti iz ruku. Možda zvuči kao kliše, ali zaista je tako.

Šta me je iznenadilo u knjizi

Andrijana: Veliki postotak informacija koje sam u knjizi pronašla za mene je nov i pravo otkrovenje. I ono što sam znala, sada sam upotpunila novim detaljima. Iznenadilo me je što je autorka pisanje svoje knjige započela od 63. godine pre nove ere. Ali njen postupak postaje sasvim razumljiv kada otkrijemo da najveći deo saznanja o nastanku Rima, o njegovom razvoju iz seoceta u grad, pa u imperiju, zapravo vidimo kroz zapise koji su nastali u prvom veku pre nove ere. Iznenađujuće je i to što su blud, nasilje, sadizam i silovanja učestali i neotuđivi delovi rimske istorije. Poseban začin ovoj knjizi daju paralele koje autorka uspostavlja između starog Rima i savremenih civilizacija. Stari Rim nam je mnogo toga ostavio u nasleđe, i dobrog i manje dobrog. Činjenica da se neke stvari kroz istoriju neprekidno ponavljaju, ili ostaju uvek iste, najjači je utisak koji je u meni knjiga probudila. Priča o silovanju Lukrecije je jedan takav, možda najupečatljiviji primer. Naime, smernu Lukreciju je silovao kraljev sin. Pod pretnjama smrću i osramoćenjem, ona mu se podaje. Neću ispričati šta se dalje zbivalo, ali ću navesti jedan deo koji će reći mnogo više nego što bih ja uspela da objasnim: „Početkom petog veka nove ere Sveti Avgustin, odlično upoznat s paganskim klasicima, pitao se da li je Lukrecija uopšte silovana: zar nije pristala, na kraju krajeva? Ovde nije teško uočiti verzije nekih naših savremenih argumenata o silovanju i odgovornosti.“

Aleksandra: Ovde bih se poslužila onom starom: „više me ništa ne može iznenaditi“. Zaista, dobar deo opisan u ovoj knjizi sam i ranije obrađivala kroz školovanje tako da iznetim podacima nisam ni najmanje bila iznenađena. I pored već poznatog, uživala sam u ovim redovima jer su reči kojima se Meri služi u svom pripovedanju nekako elegantne, njeni opisi su diskretni a sam ton pripovedanja lišen nametljivosti. Mnogi predavači bi joj mogli pozavideti na tome.

Šta mi se dopalo

Andrijana: Saznala sam da je možda Cezar prvi u istoriji predlagao doživotnu robiju. Cezar je i ispravio greške u rimskom kalendaru i uspostavio kalendar koji mi danas poznajemo. Gaj Asina Polina, senator i istoričar, osnovao je prvu rimsku javnu biblioteku. Saznala sam i ko je prvi upotrebio mito da bi stekao lojalnost. Interesantna mi je anegdota o sirijskom kralju Antiohu Četvrtom... Mnoge latinske reči danas su u korenu reči raznih jezika. Tako sam saznala da reč „kandidat“ potiče od reči „candidatus“ što znači „izbeljen“, a upotrebljavala se za posebno izbeljene toge koje su Rimljani nosili tokom izborne kampanje da bi zadivili birače. Zatim reč „virtus“, koja danas označava vrline, ima koren u reči „vir“ što znači muškarac i u starom Rimu je bila sinonim za muževnost. Zanimljivo je i da je latinska reč „hostis“ mogla da znači „stranac“, ali isto tako i „neprijatelj“. Ovakvih pojedinosti je mnogo, ukrasi su već odličnom delu, a meni su se naročito dopali.

Aleksandra: Kao što rekoh, većinu stvari iznetih i analiziranih u knjizi sam već znala s obzirom na činjenicu da sam diplomirani istoričar umetnosti po struci (zanemarićemo ovaj trenutak hvale). Zato, neću izdvajati neke posebne priče ili likove koji su me na bilo koji način opčinili ili fascinirali. A ima ih, neka uđe u zapisnik. Ipak, moram da istaknem način na koji je Meri Bird raščlanila hiljadugodišnju istoriju i sve to tako dobro uklopila u jednu jaku celinu. Ono što mi se najviše dopalo jesu pitanja kojim se Meri bavi u ovoj knjizi, a to nisu ona klasična: ko, šta, kada, već kako i zašto – Kako je od jednog skromnog naselja u Italiji, Rim postao jedan od najistaknutijih gradova na svetu? Kako i zašto je Rim uspeo tamo gde drugi nisu? Zašto je Republika pala? Kako su niži slojevi društva zaista doživljavali imperiju koja ih je okruživala? Sve to i mnogo više, obrađeno je na ovim stranicama, a pritom, tok priče pratite bez ikakvog opterećenja i utiska da čitate udžbenik iz istorije. Mislim da je to najveća prednost ove knjige.

Šta mi se nije dopalo

Andrijana: Ovo što ću napisati je tu, samo da odgovor na ovo pitanje ne bi ostao prazan. U par navrata je upotrebljen epitet „drečav“ u značenju „prenaglašen“ koji mi je zasmetao, jer mi se ne uklapa u tekst. Druge zamerke ne mogu da nađem.

Aleksandra: Jedina stvar koja me je razočarala, a da ima veze sa ovom knjigom jeste to što je Bird izjavila da nema u planu nastavak ispredanja priče o Rimu. Ako „svi putevi u Rim vode“ – zašto onda stati na pola puta?

Moj utisak o glavnom junaku

Andrijana: Knjiga nema junake, već su prikazane mitološke i istorijske ličnosti i o svima saznajemo dovoljno, onoliko kolika je bila njihova uloga u istoriji, mada se može steći utisak da je barem u dve trećine knjige Ciceron glavni junak, jer upravo zahvaljujući njemu danas imamo najviše saznanja o starom Rimu.

Aleksandra: Iako se ponekad da osetiti isticanje pojedinih likova, nikoga ne bih mogla izdvojiti kao glavnog aktera ove knjige. Imamo Vergilija, Plinija, Tacita i Plutarha (sa svim njihovim mišljenjima i stavovima) u jednom akteru – Rimu. Eto, neka bude da je glavna uloga ovoga puta data mestu a ne osobi, mestu koje je opisano u jednoj ozbiljnoj studiji sa prikazanim teorijama, predstavljenim činjenicama i iz svega toga, izvedenim logičkim zaključcima. Kad svemu tome dodate zanimljivosti i anegdote kojima je ovaj tekst prožet, dobićete jednog veoma interesantnog „glavnog junaka“ sa kojim ćete želeti da nastavite druženje čak i nakon zatvorene poslednje stranice.

Da li bi ova knjiga mogla postati film?

Andrijana: Ne verujem da bi jedan film mogao da obuhvati sve što je u ovoj knjizi sadržano. Svakako bi se mogla snimiti zanimljiva dokumentarna serija, ali sam negde pročitala da je Meri Bird već učestvovala u jednom takvom projektu, pa bih volela da to pogledam.

Aleksandra: Ukoliko bi se pojedini događaji ili likovi zasebno predstavljali u nekom filmskom ostvarenju, zašto da ne? Ovako, čini mi se da je preveliki period obuhvaćen i da filmskom kamerom ne bi moglo na adekvatan način predstaviti sve ono obuhvaćeno ovom knjigom.

Pročitajte ovu knjigu ako volite...

Andrijana: Knjigu ne mogu da uporedim ni sa čim meni poznatim. Motivi iz istorije starog Rima već su uveliko korišćeni i u slikarstvu, književnosti, filmu. Sama autorka je pomenula neka ostvarenja kao što su slika Čezarea Makarija, film Kaligula, Ibzena, Šekspira, Roberta Grevsa i mnoge druge.

Aleksandra: Pročitajte ovu knjigu ne zato što vas podseća na nekog drugog autora tematikom koju obrađuje već zato što je Meri Bird, najiskrenije rečeno, odlično „odradila posao“ svojim istraživanjem i zato što će, sigurna sam, ova knjiga biti pri vrhu vaše lestvice najbolje napisanih istorijskih knjiga.

Koja je vaša omiljena rečenica?

Andrijana: „Ako je ubistvo Julija Cezara postalo obrazac za delotvorno uklanjanje tiranina, bilo je takođe i moćan podsetnik da nestanak tiranina ne znači obavezno i nestanak tiranije.“ Neverovatno je koliko je ova rečenica istinita.

AleksandraQue usque tandem ignorabitis vires vestras? je sentenca koja mi je definitivno obeležila čitanje. Nju je, navodno, Manlije rekao svojim pristalicama, kako bi im dokazao da bez obzira na siromaštvo, oni raspolažu ogromnom silom potrebnom za uspeh. Inače, bukvalan prevod ove rečenice je: Dokle ćete najzad zanemarivati sopstvenu snagu? i toliko dobro opisuje i današnje doba, da će mi ostati urezana u pamćenju.

Moj utisak o završetku knjige?

Andrijana: Već na samom početku, autorka nam stavlja do znanja da se njena istorija starog Rima završava ne u petom veku kako bismo očekivali, već 212. godine nove ere. I dopali su mi se njeni argumenti za to. Poruka je mnogo i mogle bi mnogo čemu da nas nauče, pa je stoga možda najvažnija ona da nanosimo štetu sami sebi ukoliko stare Rimljane ne shvatimo ozbiljno i prestanemo da se na njih obaziremo.

Aleksandra: Utisak o samom završetku knjige iznesoh negde iznad: ispredanje ni u kom slučaju ne treba da se prekine sa ovih pet stotina stranica. Nastavak je i više nego poželjan. A sad ozbiljno, ovim putovanjem po prošlosti Rima učimo o sopstvenoj prošlosti – učimo o sebi samima. Verujem da nema bitnije po(r)uke od toga.

Presuda u pet rečenica...

Andrijana: Vredelo je pročitati svaki red ovog dela. Neki podaci su delovali uznemirujuće, poražavajuće. Ali je, pre svega, bilo zabavno upoznati Rim, njegov Senat, kraljeve, konzule, careve, narod rimski. Iako „imamo samo delić slagalice, nikada čitavu veliku sliku“, pravo je zadovoljstvo videti kako se ti delići uklapaju. Hvala Meri Bird što je omogućila čitaocima da učestvuju u toj igri slaganja.

Aleksandra: Sve mi se čini da je dovoljna samo jedna rečenica kako bih završila ovo izlaganje a to je da bih bila neizmerno srećna (a duboko verujem i mnoge druge kolege) da je Meri Bird bila ta koja bi nam držala predavanja o drevnom Rimu. Mogu samo da zamislim koliko bi ta predavanja bila zanimljiva! Stoga, od mene, najiskrenija preporuka!

Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
ljubitelji tolkinovog univerzuma, spremite se osvojte novu društvenu igru rat za prsten  laguna knjige Ljubitelji Tolkinovog univerzuma, spremite se - osvojte novu društvenu igru „Rat za Prsten“
23.02.2024.
Za sve fanove fantastike, Tolkinovog univerzuma i društvenih igara imamo sjajnu vest –  vreme je za novo darivanje na našem Instagram profilu laguna_knjige!   Ovom prilikom nagrađu...
više
ekranizacija tetovažera iz aušvica stiže 2 maja na male ekrane pogledajte tizer trejler video  laguna knjige Ekranizacija „Tetovažera iz Aušvica“ stiže 2. maja na male ekrane – pogledajte tizer trejler [video]
23.02.2024.
Na male ekrane stiže šestoepizodna serija zasnovana na bestseleru Heder Moris „Tetovažer iz Aušvica“, koji pripoveda o istinitim događajima i tome kako su se Lali i Gita Sokolov upoznali kao zatočenic...
više
emotivno i intrigantno predstavljen roman sonje ćirić da li i kod tebe pljušti  laguna knjige Emotivno i intrigantno – predstavljen roman Sonje Ćirić „Da li i kod tebe pljušti?“
23.02.2024.
Pred beogradskim čitaocima predstavljen je roman nagrađivane književnice i novinarke Sonje Ćirić „Da li i kod tebe pljušti?“. Pored autorke, o romanu u kome je predstavljen razgovor dvoje otuđenih dru...
više
ana atanasković predstavila roman moja ljubav nikola tesla pred čitaocima u aranđelovcu laguna knjige Ana Atanasković predstavila roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ pred čitaocima u Aranđelovcu
23.02.2024.
Dok piše novi roman, autorka Ana Atanasković i dalje među čitaocima širi priču o knjizi „Moja ljubav Nikola Tesla“. Poslednje predstavljanje bilo je pred publikom u Aranđelovcu, u punoj sali Narodne b...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.