Laguna - Bukmarker - Duelovanje: „Me’med, crvena bandana i pahuljica“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Duelovanje: „Me’med, crvena bandana i pahuljica“

Dok hodamo, korak po korak, izmeštenim stazama naše mladosti, sa rukom u ruci drage osobe pod nebom koje noću dobije drukčiji raspored zvezda, shvatamo da je jedina vrednost našeg postojanja upravo ta ruka i taj dah i to srce sa kojim smo delili i dobro i zlo. Bezbrojni poljupci sreće dati u strasti mladosti uz obilje pogleda sreće dok iz semena ljubavi raste novo biće i odlazi u neki svoj život, nepregledno more izbegličkih briga dok nas teši drago biće u zagrljajima sreće, bolesti stresnog života i lagana izmaglica zaborava dragih lica sreće i mirno privođenje života dok šetamo izmaštanim stazama sreće. Sa rukom u ruci jedinog prijatelja života, sa pogledima sreće, dok šetamo u smiraj života zagrljeni stazama izmeštene mladosti, hraneći neke tuđe golubove koji nam se oglašavaju nekim stranim jezikom koji sa rukom dragog bića u svoj ruci još uvek zvuči kao glas sreće.

U duel, onaj koji se vodi rečima, a ne oružjem, ušetala sam Ja Ana Lazarević i ušetao sam Ja Miroslav Maričić sa Semezdinovom knjigom u rukama, i sa željom da vam prenesemo bar maleni deo originalnog i zanimljivog sveta koji se nalazi između njenih korica.

Za koga je ova knjiga?

Ana: Za sentimentalce, za meke duše, za sve one koji među koricama traže čistu emociju.

Miroslav: Oni koji ne traže senzacionalističke zaplete i tragične ljudske sudbine ogoljene i prezentovane u vidu tragedija ili patetikom nabijene tugovanke, sa zadovoljstvom će uživati u laganom ispredanju priče i Semezdinovom viđenju života. Lepa proza bez osuda i patetike, sa laganom nostalgijom za prošlim danima, mladošću i lepoti života u zdravlju, sa isticanjem vrednosti nečije ruke i pogleda koji je tu oduvek, i koji znači više od života.

Moj globalni utisak o radnji

Ana: U ovoj knjizi imamo dva organska udara na početku i na kraju i jedno lutanje pustinjama u sredini. A u životu Semezdina Mehmedovića zbilo se mnogo toga, za u kožni povez i za priču bez kraja i konca, no on je rešio da je ispriča ovako u jednom segmentu između životne ugroženosti sebe i žene. To je njegova američka priča, dok je sarajevska ostala daleko i u fragmentima mu se kroz sećanja javlja. Uglavnom ga zovu Sem, i pitaju odakle je, a kad nije za razgovor baš kadar jer srce muku muči sa zapušenom dovodnom arterijom, pročitaju mu prezime kao Memed. I dobro je to. Memed zvuči više naški. Memed može lako postati Međed koji je kadar da svoju Pahuljicu zaštiti od sveta, sebe same, sudbine. Može lako postati i Međed koji svom sinu pruža oslonac, pomoć, ili se pametno skloni kada shvati da mlad čovek više nije dete i da u je strah iz sebe izvukao i ispleo ga u jednu crvenu bandanu, u inat generaciji koja je poslednja pevala: Pioniri maleni.. I sama knjiga kao da je napisana tako, u inat, u inat smrti, propadanju, starenju, tuđini.

Miroslav: Beleške jednog, silom prilika, nomada o životu koji je bio i životu koji se događa, stvarnom životu sa problemima. Radnja nije linearna već je složena I zbrkana poput ljudskih misli. Teme su ovdašnje i našem podneblju prijemčive i lako razumljive, a problem su univerzalni. Bolest, odvojenost i zaborav, u smiraj života događa se vreme koje teče, koje gazi, koje nadjačava sve ljudske pokušaje opiranja. Porodica koja nije podeljena na matrijarhat ili patrijarhat već na poštovanje i ljubav i svest o značaju pogleda i glasa voljene osobe.

Moj utisak o završetku knjige

Ana: Nema ovde završetka. Ima ga zapravo, ali on je samo tekstualan. Završetak knjige obećava novi početak.

Miroslav: Knjiga zapravo i nema zaokružen i konačan kraj, ona se ne završava sa poslednjom rečenicom i tačkom već se nastavlja kao i životi junaka u njoj. Knjiga koja zapravo nema zapleta ne daje ni rasplet. Život se jednostavno nastavlja sa svim svojim zamkama, lepim iznenađenjima i dragim ljudima u svom okruženju. Za jednu ovakvu knjigu kraj bi i bio pogrešan izbor, tako da ako govorimo o kraju knjige kao o trenutku kada prestaje tekst i započinje misaona obrada i promišljanje o pročitanom, tačka je stavljena na savršenom mestu. Čini mi se da bi nastavak teksta jedino doneo ponavljanje, možda i patetiku, a verovatno i nostalgiju što bi samo pokvarilo generalni utisak o knjizi.

Šta mi se dopalo

Ana: Semezdin Mehmedinović je izvanredan pripovedač. No iznad svega toga, on je pripovedač koji ume rečima da utisne dušu. I to se oseti, ta njegova živa reč, opipljiva emocija, strepnja, bol i ljubav. O svojoj ljubavi prema ženi, možda pojačanoj strepnjom za njen život, Semezdin je pisao tako da se čitajući knjigu, prosto zaljubite u ljubav.

Miroslav: Forma u kojoj je knjiga prezentovana je izuzetno privlačna. Radnja teče bez praćenja toka misli već se preskače sa misli na misao u vidu beležaka i na taj način stvara jedinstvo radnje, što često može da dovede do konfuzije, ali je ovde taj problem vešto zaobiđen. Dopada mi se i to što se o teškim temama ne piše sa patetikom i meni nepodnošljivim naricanjem, već sa određenom setom i blagom tišinom kojom je presvučena svaka reč u knjizi. Ta tišina govori daleko više od jadikovki i nostalgijom nabijene proze.

Šta mi se nije dopalo

Miroslav: Detalj koji mi se nije dopao generalno nije vezan samo za tekst u knjizi već i za sam društveni razvoj maternjeg jezika naroda na ovim prostorima. Moje je mišljenje da treba ulagati u sebe, u razvoj svoje kulture i u mogućnost komunikacije na različitim jezicima sa drugim osobama. Što više jezika govorimo, više vredimo. Ali potreba našeg čoveka da strane izraze konstantno stavlja u rečenicu sa svojim maternjim jezikom mi se ni malo ne dopada, a naročito je to slučaj kada kontekst ne zahteva stranu reč ili kad naši jezici za tu stranu reč i imaju pravu zamenu. Ne često, ali primetno, i po meni bespotrebno uključivanje stranih reči u govor našeg podneblja je nešto što mi je zasmetalo i prekidalo ustaljeni tok misli.

„Zabriskie Point govori o tome da bijeg nije moguć, ili da pobjeći možeš samo sam, i samo pod uvijetom da nisi attached za druge osobe, ili za posijed. I ti to znaš. Ali od čega ti biježiš, sine?“

Moj utisak o glavnom junaku

Ana: Jako teško pitanje u slučaju kada je glavni junak knjige sam pisac. Je li negde preterao? Je li nešto dodao, nešto oduzeo, nešto izmislio? Kako i koliko verovati književnom autoportretu. Ako rešim da mu verujem, nekih 50%, dobar je, srčan, ume da pokvari ali i da da sve od sebe da popravi. Ako rešim da mu verujem 100%, Međed je i tu nema dileme.

Miroslav: Ono što je meni jako bitno kada čitam knjigu naših autora jeste mogućnost da se poistovetim sa junacima, a sa Semezdinom i sa njegovim sinom sam to mogao, naprosto ih razumem, razumem njihove odluke, njihove probleme, njihovo ćutanje i potrebu za tišinom. Privrženost porodici i ispunjenost ćutanjem u društvu supruge i sina ideal je savršeno balansirane osobe zadovoljne sobom. Čovek koji je iz problema izašao stabilan, ali ne i nepovređen i bez ožiljaka, porodica koja se u problemu drži zajedno, sa rukom u dragoj ruci.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Ana: Ne. Ovo je priča koju mogu da ispričaju jedino reči. Pokušaj ekranizacije zamišljam kao potpuno razvodnjavanje.

Miroslav: Postao je trend i potreba da se od svakog teksta napravi film, da se tekst ekranizuje. Ipak od nekih tekstova film ne bi mogao nastati a da se ne izgubi na onoj životnoj stvari koja gradi karakter knjige, na njenoj esenciji. Ne mogu da zamislim način da film dočara na pravi način misli Sema o životu i njegovoj porodici, a da to ne bude patetično, površno i bez konteksta koji može da pruži kniga.

Moja omiljena rečenica

Ana: Mnogo ih je. Semezdin je pisac mudrih rečenica. I zato ću ja izdvojiti jednu sasvim običnu, životnu i meni zamislivu: „Okupana i mokre kose, spremna za posao, raširila bi ruke i pitala: ʼHoće li mi neko reći da sam ljepa?ʼ“

Miroslav: „Nevolja nas je svela na suštinu. I ništa više od nas nije ostalo, osim ljubavi.“

„U bolnici, gledam te kroz stakleni zid: sinoć si se rodio i sestra te previja. Prvo vidim malo golo i ranjivo tijelo, a onda na tvom licu prepoznam svoj krivi nos. Nos. Moj nos. Udvajanje. Moja samoća se vrtoglavo smanjila.“

„Noću, kad voziš i nedostaje ti sagovornik, nazoveš me. I onda razgovaramo. Zivimo u razliitim vremenskim zonama, dijele nas tri sata razlike, kod mene je tada ponoć, ili je ponoć prošla, ali ti znaš da sam budan i da radim, da čitam i pišem. Uvijek kada se to dogodi, kad nazoveš, postanem svjestan svoje samoće. I postanem svjestan tvoje samoće. Razgovaramo, hrabrimo jedan drugoga, dišemo u telefonske slušalice, sami u pustoši kosmosa.“

Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo roman:

Ana: Po sklopu rečenice, toku misli glavnog junaka i emociji koju nosi, podsetila me je na knjigu „Soba 427“ Jadranke Milenković.

Miroslav: Knjiga slične tematike, sličnih sudbina junaka, ali drukačijeg temperamenta „Nesreća i stvarne potrebe“ čiji je autor Ivančica Đerić neodoljivo me asocira na Semezdinovog Me’meda.

Presuda

Ana: Ovaj književni triptih koji čine otac, sin i majka podseća na ispijanje kafe sa starim prijateljem, čin intimne ispovesti ispričane meko i milozvučno. I mada je prijatelj preko glave preturio i rat, i emigraciju, i mada se povremeno čukne po grudima tamo gde veštačka američka valvula pumpa bosansku krv, njegova priča je naprosto lepa. I to ne sasvim intelektuno, lepa je šmekerski, neusiljeno, prava pravcata vintage književnost.

Miroslav: Slojevit prikaz čoveka otrgnutog iz svoje autothtone sredine, koji se prilagođava na novu sredinu, nova pravila života, nov jezik. Knjiga napisana u dnevničkoj formi i formi beležaka, pa i putopisnoj formi predstavlja zanimljiv opis viđenja života autora. Topla priča implementirana u jednu novu stvarnost, pogledi ka pustinjskom nebu i zvezdama i zadovoljstvo ćutanja u društvu drage osobe. Knjiga vredna pažnje, knjiga vredna čitalačkog zanimanja u smiraj napornog dana, za zadovoljstvo za svoj ćef, za gušt.

Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
napeti triler godine reka duša u prodaji od 8 decembra laguna knjige Napeti triler godine „Reka duša“ u prodaji od 8. decembra
07.12.2021.
„Reka duša“ autorke Liz Mur je u isto vreme uzbudljiv triler i dirljiva porodična priča puna preokreta o odrastanju dve sestre i o neraskidivim sudbinskim sponama koje nas vezuju. U opasnom kraju F...
više
promocija romana zidanje ambisa u vranju laguna knjige Promocija romana „Zidanje ambisa“ u Vranju
06.12.2021.
Pisac Branislav Janković predstaviće svoj poslednji roman „Zidanje ambisa“ čitaocima u Vranju. U sredu 8. decembra u Svečanoj sali Gimnazije „Bora Stanković“, u okviru Književne kolonije, autor će ...
više
nova izdanja laguninih autora laguna knjige Nova izdanja Laguninih autora
06.12.2021.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći jedanaesto izdanje prvog toma knjige „Vladari iz senke“ Dejana Lučića. Slobodno se može tvrditi da ne postoji knjiga koja iznosi toliko svetskih tajni i zaver...
više
na konferenciji za novinare predstavljena noć knjige laguna knjige Na konferenciji za novinare predstavljena Noć knjige
06.12.2021.
Laguna i Delfi knjižare nastavljaju da promovišu književnost i čitanje organizujući 25. Noć knjige, koja će se ovoga puta održati od 10. do 12. decembra na čak 63 lokacije u knjižarama Delfi i Lagunin...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.