„Diktator“ Roberta Herisa je vešto napisan i uverljiv

„Diktator“ je treći i poslednji majstorski roman Roberta Herisa koji se bavi životom Marka Tulija Cicerona, rimskog konzula, govornika i filozofa, svedoka nekih od najdramatičnijih trenutaka u istoriji: pada Rimske republike, ubistva Julija Cezara i uspona Oktavijana Avgusta, prvog rimskog imperatora.

Radnja romana, u kojem se u ulozi naratora nalazi Ciceronov rob i sekretar Tiron, odvija se 58. godine pre nove ere. Ostareli Ciceron beži iz Italije u Solun, pošto odbija da se pridruži Pompeju, Cezaru i Krasu u onome što će postati Prvi trijumvirat, koji će po njegovom mišljenju predstavljati pretnju republici. Izgubivši Pompejevu podršku, naš junak ostaje prepušten na milost i nemilost okrutnom Klodiju, protiv koga je Ciceron ranije svedočio na suđenju za incest. Stoga mora bežati ili se suočiti sa smrću.

Ono što sledi je priča o usponu, padu i ponovnom usponu, u svetu političkih zavera, bezobzirnosti i naivnosti, dok Ciceron uči da proguta sopstveni ponos i pogazi principe, ne bi li dobio dozvolu za povratak u Rim. Našavši se ponovo tamo, uviđa da se politika promenila a mač postao neizmerno moćniji od pera. Uprkos svim njegovim naporima, imperija tone u građanski rat između Pompeja i Cezara. Cicerona ponovo sudbina smešta na gubitničku stranu. Još jednom je primoran da ode u izgnanstvo, samo da bi se ponovo pomirio sa Cezarom.

Herisova verzija događaja koji su prethodili Cezarovom ubistvu, ubedljivo je predstavljena i užasavajuća neizvesnost koja je bila posledica tog atentata, dočarana je sa takvom umešnošću da izdajstvo i uništenje Rimske republike gotovo mami suzu. Ovde Herisov izbor naratora postaje zanimljiv, jer Tiron može samo svedočiti događajima a ne i učestvovati u njima, a ponekad je njegov doprinos sveden na rekla-kazala. Na trenutke to znači da pripovedanje ima poteškoće da oživi jer priča nadvladava radnju, ali emotivna težina romana je izrazito zadovoljavajuća.

Salman Ruždi je tvrdio da istorijski romani samo odražavaju savremene brige, i puno se bavio politikom koja se nalazi između redova u prve dve knjige Herisove trilogije, „Imperijum“ i „Lustrum“. Međutim, otvoreno pitanje koliko se „Diktator“ može povezati sa savremenim dobom. Sud o tome mogu doneti samo čitaoci.
 
Izvor: telegraph.co.uk 
Prevod: Vladimir Martinović