Laguna - Bukmarker - Dešifrovan je najtajanstveniji spis na svetu koji nam otkriva poreklo francuske fraze „O la la“ - Knjige o kojima se priča
Besplatna dostava za porudžbine iz Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Dešifrovan je najtajanstveniji spis na svetu koji nam otkriva poreklo francuske fraze „O la la“

Svakom roditelju koji je morao da se snađe sa petoro dece u kadi za vreme kupanja neće biti nužan prevod ovog petnaestovekovonog rukopisa.



„Previše galame“, „klizavo“ i „gubljenje nerava“ su podnaslovi za bučnu scenu kupanja koja je opisana u Vojničevom rukopisu, petnaestovekovnom delu od 240 strana koje su napisale časne sestre dominikanskog reda kao poklon za Mariju od Aragona i Kastilje, pratetku Katarine od Aragona.

Ipak, sve do ovog trenutka, značenje je promicalo najboljim svetskim kriptolozima ukuljučujući Alana Tjuringa, koji je uprkos činjenici da je odgonetnuo Enigmu bio zbunjen srednjovekovnim delom, koje je naizgled bilo napisano veoma zbunjujućim tajnim kodom.

Tajni ključ je, kako se ispostavilo, bio znatno jednostavniji nego što se mislilo. Kod nije mogao da bude dešifrovan zato što zapravo nije ni bio kod, već raniji i jednostavniji oblik romanskih jezika poput francuskog, španskog i italijanskog, po mišljenju lingviste Džerarda Češira.

Dr Češir, sa Bristolskog univerziteta, tvrdi da je ovo delo jedini poznati primer narodnog jezika stanovnika Iskije, vulkanskog ostrva koje se nalazi u Napuljskom zalivu, gde je Marija živela u Aragonskom zamku.

Rukopis je ispisan jezikom koji je nikao kao mešavina govornog ili vulgarnog, tj. kolokvijalnog latinskog i drugih jezika koji su korišćeni širom Mediterana u periodu ranog srednjeg veka koji je nastupio nakon raspada Rimskog carstva.

Stoga ovaj jezik čini mešavina reči koje su se dalje razvijale i ustalile u mnogim romanskim jezicima, najviše u italijanskom. Tako bi, na primer, iz fraze „orla la“ koja se prevodi kao „na ivici gubljenja strpljenja“ a zabeležena je u sceni gde žena kupa decu, vrlo lako mogao poticati francuski izraz „O la la“.

Isto tako, reč za klizavo ili nauljeno, zapisana u rukopisu kao „oleios“, opstaje u portugalskom jeziku kao „oleio“, dok reč „tolora“ koja znači budalasto ostaje i dalje u upotrebi u katalonskoj verziji „tozos“.

Dr Češir je izjavio: „Ovaj jezik je protoromanski. Ovo je jedini pisani primer za koji znamo da postoji, s obzirom na to da je jezik bio u upotrebi među prostim narodom i samim tim nije korišćen u zvaničnim dokumentima i zapisima.

Na Iskiji je jezik bio u upotrebi duže vreme zbog geografske i kulturološke izolovanosti tako da je ovaj rukopis napisan upravo njim, iako je kraljica Marija tečno govorila, čitala i pisala latinski jezik.“

Rešavanje ove zagonetke je otvorilo vrata za razumevanje svakodnevnog života žena u srednjovekovnoj Evropi. Rukopis predstavlja sažet pregled preparata od lekovitih biljaka, terapeutskih kupki i astroloških zapisa koji se tiču ženskog uma i tela, reprodukcije i roditeljstva.



Sadrži savete za sprečavanje infekcija tokom trudnoće, pa čak i kako da se izazove prekid trudnoće, pružajući uvid u isprepletana katolička i paganska verovanja. Izraz „omor néna“ koji znači „mrtva beba“ i dalje opstaje u rumunskoj reči za „ubiti“ – „omor“.

U tekstu se takođe navodi antiseptičko dejstvo mediteranske biljke Eryngium bourgatii ali i upozorava na „pesaut om eos e peor e peia t“ („Izvinite narode, mogu gadno da ožare“).

Tu, među stranicama, nalazi se i ilustrovana mapa na rasklapanje koja detaljno opisuje spasilačku misiju koju je predvodila kraljica Marija kako bi se pomoglo preživelima u vulkanskoj erupciji koja se dogodila 4. februara 1444. godine.

Na mapi se nalazi prikaz raja kao dvorca na nebesima, gde se mislilo da preminuli odlaze nakon smrti.

Rukopis je bio toliko težak za dešifrovanje iz razloga što ne sadrži tradicionalne znakove interpunkcije, već su umesto toga korišćene varijacije karaktera koji ukazuju na gramatička ili fonetska naglašavanja.

Dr Češir dodaje: „Iskusio sam mnoge inspirativne trenutke tokom dešifrovanja koda, koje je pratio osećaj neverice i uzbuđenja kada sam spoznao važnost dostignuća, u smislu značaja za lingvistiku kao i otkrivanja porekla i sadržaja ovog rukopisa.

Ne bismo preuveličavali ako bismo rekli da ovo delo predstavlja jedno od najznačajnijih dokaza razvoja lingvistike romanskih jezika do dana današnjeg.“

Metodom radioaktivnog ugljenika utvrđeno je da Vojničev rukopis datira od sredine 15. veka a naziv je dobio po Vilfridu Vojniču, poljskom dileru knjiga, koji ga je kupio 1912. godine, iste godine kada je Aragonski zamak prelazio iz ruku jedne uprave u drugu, što navodi na to da je sve bilo posledica velikog kućnog spremanja.

Trenutno se nalazi u Bejnek biblioteci za retke knjige i rukopise, u sklopu Jejl univerziteta. Kao i Tjuring, FBI je pokušao tokom Hladnog rata da dešifruje rukopis misleći da je deo komunističke propagande.

Istraživanje je objavljeno u Zborniku studija romanskih jezika.

Autor: Sara Napton
Izvor: www.telegraph.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković


Podelite na društvenim mrežama:

beskrajno zabavna priča u koju ćete se zaljubiti  laguna knjige Beskrajno zabavna priča u koju ćete se zaljubiti!
29.07.2021.
Navikli smo da Sara Mlinovski dočarava glasove stvarnih tinejdžera razapetih nad jazom između detinjstva i zrelog doba. Ništa manje se ne događa ni u njenom najnovijem romanu „Deset stvari koje smo ur...
više
godine panike laguna knjige Godine panike
29.07.2021.
Za  razliku  od  detinjstva,  adolescencije,  menopauze  ili  krize  srednjih  godina,  nemamo  uobičajeni  izraz  za  to  bu...
više
zašto nas učitelji teraju da čitamo stare priče  laguna knjige Zašto nas učitelji teraju da čitamo stare priče?
29.07.2021.
Slobodno se može reći – koliko učitelja toliko i razloga za čitanje starih priča. Stare priče nam se ponekad čine čudnim jer iznose verovanja, vrednosti i način života koji su mnogim čitaocima nepozna...
više
kultura poništavanja je sramna fleka na mapi književnog sveta laguna knjige Kultura poništavanja je sramna fleka na mapi književnog sveta
29.07.2021.
Možda ste do sada čuli za kulturu poništavanja (Cancel culture) i nekima je sigurno jasno da to nije ništa novo. Sohini Kumar i Ris Gudvel su o tome govorili pre pola decenije, Hobs i Mendevil su bili...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.