Laguna - Bukmarker - Delfi Kutak je pročitao: „Ljuljaška daha“ - Knjige o kojima se priča
Noć knjige 9-11.jun - otežano funkcionisanje naplate karticama, u slučaju problema obavite kupovinu na delfi.rs
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Ljuljaška daha“

U vreme kada je u Rumuniji srušen Antonesku, za nemačku nacionalnu manjinu nastupili su teški dani. Svi u životnoj dobi od 17 do 45 godina odvedeni su širom Sovjetskog Saveza u radne logore, gde su obnavljali ono što je Treći rajh uništio tokom rata. To je bila tema o kojoj se ćutalo u zemljama Istočnog bloka. Herta Miler kroz lik Leopolda, mladića koji da je malo mlađi ne bi završio u logoru, u stvari opisuje deo života svog sugrađanina Oskara Pastiora koji, nažalost, nije doživeo da vidi knjigu objavljenu.

Tako su, bez obzira na to da li su učestvovali u ratu, nevini završili u radnim logorima. Pravo pobednika se pretvorilo u revanšizam, pre svega glad – na mnogo mesta biće pomenut anđeo gladi, bolesti, nehigijena, neizvesnost povratka kući, jer o tome skoro da niko i ne razmišlja, a to dovodi do fizičke, mentalne, čak i moralne degradacije. Posebno je ova poslednja teška. Ljudi prinuđeni da potkradaju sapatnike, žene koje se prodaju (ovde se obične seksualne potrebe ne računaju), oni koji se bolje kotiraju kod Sovjeta i to iskorišćavaju zarad ličnog bogaćenja. Naravno, ne prolazi sve bez posledica. Potkradanje hrane povlači sa sobom „hlebnu pravdu“ koja podrazumeva kolektivno fizičko kažnjavanje pojedinca. I dobar deo knjige je takav.

Poslednja trećina dela naglo podiže kvalitet štiva. Kada piše o samom logoru, o sudbini ljudi u njemu, pomenuće Herta i Minkovskog. Ovde je neophodno malo pojašnjenje. Herman Minkovski je napravio matematički model geometrije u kome je poznatim trima dimenzijama dodao četvrtu – vreme. Ova teorija zadovoljava Ajnštajnovu specijalnu teoriju relativnosti. Genijalni Minkovski je povezao fiziku i matematiku, prostor i vreme, sve što postoji, svaki događaj – sve je povezano i sve ima svrhu postojanja. Takav stav ima i Leopold. Možda zbog toga i ne razmišlja o povratku, i ne samo on. Do povratka ipak dolazi. Prošle su godine i ljudi su se vratili kućama. Ne svi, jer su mnogi ostavili svoje kosti u današnjoj Ukrajini. Oni koji su se vratili sada su stranci u svojoj zemlji, stranci svojim bližnjim, čak su stranci i jedni drugima. Kao da se stide svoje muke koja ih je spojila, oni se više i ne druže.

„Sada sam bio neko drugi. Znali smo da postojimo onakvi kakvi više nismo i kakvi nikada nećemo biti. Biti tuđin sigurno je teret, ali živeti kao tuđin u neostvarivoj bliskosti prevelik je teret. Glava mi je bila u koferu, disao sam ruski. Nisam hteo da odem, a mirisao sam na daljinu. Nisam mogao cele dane da provodim kod kuće.“

Zbog toga i brak u koji je stupio više je potreba, nego stvar emocija. Na kraju mnogi ostaju sami:

„Veliki unutrašnji poraz bilo je to što sam sada na slobodi nepopravljivo sam i tako sam pred sobom nepouzdan svedok.“

Samo delo krasi veliki broj opisa, možda čak i previše. Sve deluje kao romanizovani dokumentarac. Nedostaju i emocije, dubina i analiza. Kada čitamo Remarka, saosećamo sa Nemcima pogođenim ratom, kada Dagerman piše o posleratnoj Nemačkoj, osećamo emocije, kod Hajnriha Bela osećamo ogorčenost, a Ginter Gras je posebna priča. Svi ovi autori čine da saosećamo sa nemačkim vojnikom, malim čovekom u Velikom ratu. Herta Miler se uopšte ne bavi uzrocima, već samo posledicama. Pomenuće u jednom momentu, stidljivo, Hitlerove zločine kao da je to nešto individualno. Videćemo da postoje nemački ratni zarobljenici, ali ne i zbog čega, ne vidimo zašto je Crvena armija ušla u Rumuniju ni zbog čega Nemci prinudno obnavljaju Sovjetski Savez. Ne pominju se ni logori smrti koje je Rajh posejao širom okupiranih teritorija. Nema ni pomena o spaljivanju čitavih gradova „specijalnim akcijama“ ajnzac grupa, kaznenim ekspedicijama i odmazdama „sto za jednog“. Radi se o jednom jednostranom i nekritičkom pristupu istoriji. Naravno, ne traži se od Herte Miler da ide u drugu krajnost kao što su činili Ginter Hofe i Teodor Plivije koji su pisali hvalospeve Crvenoj armiji i pljuvali po svemu što je nemačko. Neko ko će jednog dana čitati ovu knjigu, a ko neće znati o Drugom svetskom ratu ono što većina nas zna, steći će pogrešan stav o onome što se dogodilo za vreme i posle rata. Očigledna revizija istorije je u toku, ovo delo je primer toga. A da li treba čitati Hertu Miler – odgovor je da.

Autor: Velibor Minašević
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
noć knjige priča koja traje  laguna knjige Noć knjige – priča koja traje!
09.06.2023.
Jun mesec donosi brojne radosti, a jedna od njih sigurno je Noć knjige! Omiljena manifestacija svih ljubitelja knjige, 28. po redu, održaće se od 9. do 11. juna 2023. godine u organizaciji La...
više
veliki broj pisaca u noći knjige laguna knjige Veliki broj pisaca u Noći knjige
09.06.2023.
Čitaoci će i ove Noći knjige moći da sretnu omiljene pisce, i to u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Pančevu i Novom Sadu. Evo i detaljne satnice i rasporeda:   Petak, 9. jun  ...
više
radno vreme knjižara i korisničkog servisa za vreme trajanja manifestacije noć knjige laguna knjige Radno vreme knjižara i korisničkog servisa za vreme trajanja manifestacije Noć knjige
09.06.2023.
Za vreme trajanja manifestacije Noć knjige, korisnički servis i Delfi knjižare će raditi po posebnom rasporedu. Korisnički servis će raditi po rasporedu: 9. i 10. jun – 08-18h 11. jun – neradan...
više
noć knjige je počela  laguna knjige Noć knjige je počela!
09.06.2023.
Dragi ljubitelji knjige, Avantura zvana Noć knjige je počela! Omiljena manifestacija svih ljubitelja pisane reči, 28. Noć knjige i ovog puta će trajati puna tri dana, do 11. juna, na čak 59 ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.