Laguna - Bukmarker - Delfi Kutak je pročitao: „Horoskop“ Mike Antića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Horoskop“ Mike Antića

Postoje osobe čije citate obožavate, knjige koje vam greju dušu i srce kidaju na milion komada. Poezija koju je stvarao on upravo je takva. Nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a svakoga zanteresuje za barem još jedan redak.

Večito dete, pesnika, slikara, mornara, novinara, filmskog scenaristu Miroslava Miku Antića sasvim sigurno pamte svi. Svojim pesmama privoli publiku od najranijih godina, a ljubav traje celoga života.

Oni koji su imali tu sreću da ga u životu upoznaju kažu da je živeo za pesmu, setu i dobrotu. O sebi je ćutao i puštao da dela govore.

Rođen je 14. marta 1932. godine u Mokrinu.

Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine. Jata lete u mestu, i mogu se ubrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke. Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, pa vrežama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.

Anegdota o njegovoj prvoj pesmi svima je poznata. U trećem razredu osnovne škole prepisao je pesmu Desanke Maksimović i potpisao svoje ime.

Nikada u životu nisam napisao prvu pesmi, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović. Tada sam bio učenik trećeg razreda osnovne škole u jednom selu koje je bilo jako daleko, pomalo bez knjiga i svezaka, a sa pisaljkama smo pisali na tablicama. Ja sam se dokopao te Desankine knjige koja mi se strahovito svidela i odabrao jednu lepu pesmu, prepisao sam je i proglasio za svoju. Selo je selo i vrlo brzo se pročulo kako sam napisao jednu divnu pesmu. Svi su klimali glavama i govorili kako ću jednog dana biti veliki pesnik. Drugu pesmu posle nisam smeo da prepišem da me ne uhvate, a bojao sam se i da je sam napišem jer sam znao da će biti lošija. Tako sam od slave živeo ceo taj treći razred. Na kraju školske godine dečacima i devojčicama koji su odlični đaci daju se knjige na poklon. I ja sam dobio knjigu, mada nisam bio sasvim dobar đak i stalno sam nešto zamuckivao, a zamuckujem i danas. I onda kada treba nešto da kažem, dok to izgovorim, oni mi kažu da sednem i daju mi neku srednju ocenu.

Za razliku od drugih koje su bile otvorene, moja je knjiga bila zapakovana u finu hartiju. Kada sam je otvorio, video sam da je to ista ona knjiga Desanke Maksimović. Moj učitelj mi je tako na jedan fin i perfidan način dao do znanja da sam nešto ukrao. Velika je sreća što je on to tada uradio, da nije, možda bih krao celoga života i onda verovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravim. A najveće je zadovoljstvo kad čovek nešto sam stvori.


Zbirka pesama „Horoskop“ je svojevrstan razgovor oca i sina koji polazi u prvi razred.

Ovo je čitanka za sve razrede. Zbir mojih detinjih poruka odraslima. Da ne zaborave jezik igračaka. Da ne zaborave mrmljanje kiše. Da ne zaborave kikot vazduha i disanje kamena. Ovo je šareni ome tajni i mig našeg velikog dogovora da jednom, kad odrasteš sačuvaš detinjstvo u sebi i drugima.
Mika ga je sasvim sigurno sačuvao, mnogo više nego svi mi.

Zbirka je podeljena u dva dela tako da prvi deo priča otac, a drugi sin. Razmena stavova i mišljenja oko istih ili sličnih tema doprinosi nam da sagledao koliko mudrost čoveka i želja deteta da upije sve to zapravo stvara celinu i vezu koja je neraskidiva.

Živeo je kao boem voleo je žene, ženio se tri puta, imao šestoro dece i isto toliko unučadi. Umeo je da živi i voli. Umeo je da stvara. Prenosio je ljubav svima nama, a patio od srca. Tako je i umro. Kao veliki čovek koji nije prestajao da piše i igra šah. Uvek je birao crne figure. Slutio je kraj.
Poslednju želju ostavio je za svoju komšinicu Dudu.

Dudo,
Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić.


Miko, hvala za sve!

Autor: Radmila Marković
Preuzeto sa: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
proslavimo zajedno rođendan delfi knjižare borislav pekić u knezu  laguna knjige Proslavimo zajedno rođendan Delfi knjižare „Borislav Pekić“ u Knezu!
02.12.2021.
Delfi knjižara „Borislav Pekić“ nalazi se u samom srcu prestonice, u Knez Mihailovoj 48, i dobro je poznato i omiljeno mesto svih ljubitelja književnosti koji u njoj pronalaze najveći izbor domaćih i ...
više
znate li gde je nokturnija  laguna knjige Znate li gde je Nokturnija?
02.12.2021.
Znate li gde je Nokturnija? Grad u kraljevstvu tame? Tako daleko u zemlji Nokturniji živi Amelija Zubić. U njenoj domovini sve je grozomorno. Ona je vampirica. Njen ljubimac je bundeva Ludaja. Obožava...
više
junakinje koje se bore za kontrolu nad sopstvenim životima laguna knjige Junakinje koje se bore za kontrolu nad sopstvenim životima
02.12.2021.
Raskošan i dirljiv roman „Kupina i divlja ruža“ Sonje Velton veoma vešto čitaoce uvodi u osamnaestovekovno okruženje tkača svile u Engleskoj. Ester Torel, žena hugenotskog tkača svile, uverena je d...
više
knjige u trci za najčudniji naslov godine laguna knjige Knjige u trci za najčudniji naslov godine
02.12.2021.
U konkurenciji za ovogodišnju nagradu Diagram nalaze se, između ostalih, naslovi Curves for the Mathematically Curious (Obline za znatiželjne ljubitelje matematike), The Life Cycle of Russian Things: ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.