VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Deca vremena“

Čista desetka!

„Deca vremena“ poljskog autora Adrijana Čajkovskog novi je svetski hit roman iz žanra naučne fantastike koji će zasigurno (i to vrlo brzo) dobiti svoju filmsku ekranizaciju u vidu holivudskog blokbastera.

Za one koji obožavaju stari dobri SF u obliku spejs opere na klarkovski ili berovski način, ovo je zaista prava stvar! A s obzirom na ozbiljan deficit kvalitetne svetske SF literature u poslednjih desetak godina, sa velikim izuzetkom serijala „Prostranstvo“ Džejmsa Korija i „Digitalnog ugljenika“ Ričarda Morgana, roman „Deca vremena“ je nešto što ne smete propustiti. Bilo da ste okoreli fan tvrde fantastike ili tek početnik u ovom žanru (koji svoje uzore pronalazi u veteranima SF-a, kao što su Artur Klark, Greg Ber, Dejvid Brin, Pol Anderson, Gregori Benford, itd.) možete nesputano uživati u bogatoj mašti autora čiji se zvezdani svetovi takmiče za titulu najzanimljivijeg SF univerzuma godine ili decenije.

Ne sme se međutim zanemariti i prenebreći uticaj istočnoevropske škole naučne fantastike iz zlatnih šezdesetih i sedamdesetih godina jer pisac Adrijan Čajkovski, Poljak po poreklu, očigledno potiče iz tog miljea i kulturnog konteksta. Tu ponajviše mislim na uticaj autorovog zemljaka Stanislava Lema čiji zavidni književni opus ima nemerljiv značaj u oblasti spekulativne fantastike koja se bavi kontaktima i odnosom između svesnih i inteligentnih vrsta u svemiru, odnosno (ne)mogućnošću njihove komunikacije i međusobnog poimanja, što je upravo i tema koju je Adrijan Čajkovski obradio na sopstveni i prilično zanimljiv način.

Nakon pročitanog romana imam utisak da je osnovna inspiracija i motivacija autora bila prilično jednostavna.

Pod jedan, pronaći ono čega se ljudi iskreno i iskonski boje. Ali zašto tražiti grozna i strašna čudovišta po udaljenim zvezdama i galaksijama kada takva čudovišta već postoje svuda oko nas, u našoj neposrednoj blizini, strpljivo čekajući promene u evolutivnim uslovima i pravcima razvoja živog sveta na zemlji da nam pokažu kako ljudi možda nisu pravi, jedini i večiti gospodari ove planete?

U pitanju su naravno insekti i arahnide, to jest silesija mrava, paukova i drugih buba čiji izgled pod mikroskopom ili tek blago uveličavajućim staklom pokazuje svu njihovu grozotu (ili lepotu? Ja mislim ovo drugo) odnosno različitost i suprotstavljenost životu viših kičmenjaka i njihovih najistaknutijih predstavnika, primata, odnosno majmuna, gde su ljudi tek njihov samosvesni i inteligentni vršak i cvet.

Okej... svi se mi plašimo paukova (neki od nas više od drugih)... Šta kažete onda na paukove veličine ljudske ruke? Dodajte na to paukove koji misle, pamte i donose racionalne odluke, i dobili ste ljudskog arhineprijatelja, stvorenje iz svačije noćne more.

Pod dva – smisliti kako da džinovske bube prenesemo u duboki svemir i daleku budućnost.

Pod tri – razmotriti kako će čovečanstvo izgledati u dalekoj budućnosti i da li će uopšte preživeti.

Pod četiri – smisliti zaplet u kojem se džinovske bube u evolutivnom naboju i širenju bore za oskudne resurse sa preživelim ostacima čovečanstva koji su tek bleda senka tehnološke grandioznosti iz prošlosti.

Roman „Deca vremena“ se na taj način može sasvim sažeto (ali i vrlo pogrešno jer to ipak nije glavna i odlučujuća ideja) svesti na: ljudi versus paukovi? Ko će pobediti?

Ono što sam ja ipak shvatio kao daleko značajniju i dubokoumniju ideju romana jeste da istraži smisao većeg broja apstraktnih pojmova i koncepata, kao što su pojam inteligencije. Pojam evolucije. Pojam tehnološkog i civilizacijskog razvoja sa jedne odnosno regresije i propadanja sa druge strane. Tu, naravno, ne smemo zaobići i veoma oštroumna tumačenja ljudske ličnosti i svesti, te tanke i gotovo nepostojeće granice između veštačke simulacije i „prave“ autentične ljudske persone koja živi i raste u ljudskom biološkom telu od krvi i mesa. Šta se dešava kada se ljudski um preseli u kompjuter, u metal i silicijum? Da li je to i dalje ljudsko biće, samosvesna ličnost ili tek mašina? A šta se dešava kada se ljudski um nakon bezbroj eona samoće, a putem nama neshvatljive vanzemaljske informatičke bio-tehnologije prebaci u isprogramiranu koloniju mrava?!

Da, to je upravo scenario koji nam nudi autor Čajkovski u svom romanu „Deca vremena“, što pokazuje da su krajnji uzleti njegove mašte apstraktni i visoki koliko i pojmovi koje istražuje.

Radnja romana u jednom ne naročito brzom ritmu deli se i prepliće u više pravaca i tokova. „Ljudski“ tok priče prati putešestvija Gilgameša, velikog broda-arke i njegovih članova posade a zapravo putnika na dalekom i opasnom putu širenja humanog gena diljem zvezdanih galaksija. Glavni lik je „klasičar“ Hamilton, tipično učenjačko zakeralo koga je ljubav prema starim ljudskim civilizacijama odvela na put prema zvezdama i njihovim nesaznatljivim užasima i lepotama.

„Arahnidski“ tok priče bavi se ubrzanim razvojem civilizacija inteligentnih buba na jednoj udaljenoj teraformiranoj planeti koja zbog namerno izazvane nezgode i sabotaže ne postaje dom pametnim majmunima već većem broju „opamećenih“ insektnih formi života, kako na kopnu tako i pod vodom.

Autor ovde na vrlo zanimljiv način uvodi nekoliko posebnih „likova“, odnosno reinkarnacija inteligentnih pauka iz generacije u generaciju, koje radi lakšeg snalaženja čitalaca, zadržavaju ista imena i veoma slične herojske osobine, koje ih zapravo i odvajaju od drugih. Čajkovski nam tako pripoveda o mnogim Poršama, Bjankama, Violama i Fabijanima, razvijenim arahnidama koji svojim izvanrednim delima neprestano unapređuju civilizaciju paukova, vodeći ih neumitno prema zvezdama i otkrivanju sopstvenog porekla, sudbine i svrhe.

Meni je lično ovaj tok priče, naročito u svojoj početnoj fazi, bio najzanimljiviji i intelektualno najpodsticajniji. Borbe mlade civilizacije pakukova sa usavršenim kolonijama džinovskih mrava, koje deluju kao beskompromisni i bezobzirni umovi i ratni stratezi a njihove jedinke kao savršeni vojnici bez straha i kajanja, jesu neki od motiva i momenata koji će zlatnim slovima biti upisani u istoriju naučnofantastične proze 21. veka.

Konačna ocena: 10/10

Autor: Nenad Mitrović
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nastavak kultnog romana solunska 28 ii deo dr neleta karajlića u prodaji od 20 septembra promocija 1 oktobra  laguna knjige Nastavak kultnog romana – „Solunska 28 II deo“ Dr Neleta Karajlića u prodaji od 20. septembra! Promocija 1. oktobra!
18.09.2019.
Znate ga. Uz njega ste se smejali, radovali, plakali… Dr Nele Karajlić sada ide već dobro utabanom stazom pisca. Nakon autobiografije „Fajront u Sarajevu“, usledio je roman „Solunska 28 – O novcu i st...
više
ljubenović predstavio svoje romane u švajcarskoj laguna knjige Ljubenović predstavio svoje romane u Švajcarskoj
18.09.2019.
Beogradski pisac Bojan Ljubenović predstavio je sredinom septembra svoje knjige u Cirihu i Sent Galenu. Na poziv Srpskog kulturnog društva i Radio Kruga Ljubenović je naše ljude koji žive i rade ...
više
nedeljnik u knjižarama delfi laguna knjige Nedeljnik u knjižarama Delfi
18.09.2019.
Novi broj lista Nedeljnik naći će se na kioscima u četvrtak, a od petka ga možete kupiti za samo 1 dinar u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdav...
više
kakav je zaista svet modelinga, saznajte na promociji knjige strast ivane stanković laguna knjige Kakav je zaista svet modelinga, saznajte na promociji knjige „Strast“ Ivane Stanković
18.09.2019.
Srpski top-model Ivana Stanković predstaviće autobiografsku knjigu „Strast“, nastavak bestselera „Bez daha“, na promociji u Delfi knjižari u SKC-u u četvrtak 26. septembra od 18 sati. Osim autorke, o ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.