Delfi Kutak je pročitao: „Časovničareva kći“

Pre par sati privedoh kraju ovu knjigu i još ne znam šta da kažem. A da bude koncizno.

Jer još čujem kako mi srce lupa, na kraju priče, koju ću zasigurno pročitati ponovo od početka, uskoro.

Prvo, plače mi se.
Drugo, smeje mi se.
Ne, nije to tužbalica. Nije ni smešno.

Plače mi se, zbog ironije sudbine, te lisice, koja zna tako dobro da nam umrsi konce. I ko kaže da ona ne postoji, laže samog sebe.

Smeje mi se, raduje moje srce u ovom univerzumu, zbog spoznaje da neka prava ljubav zaista tamo negde postoji. I da joj vreme ne može ništa.

Mnoštvo izmešanih osećanja, probudila je je u meni ova knjiga.

U početku mi je bilo jako teško da se ubacim u tok radnje. Mnoštvo različitih likova u različitim vremenskim razdobljima, stvaralo mi je tešku konfuziju u glavi. Uplela sam se ko pile u kučine, da sam u nekom trenutku pomišljala: Draga Kejt, sestro slatka, malo si ga preterala, skrati.

Ali nije. Zaista nije. U stvari je tako samo „ubacila rovca“ što bi se reklo, jer kad je klupko stalo da se odmotava, trčala sam za njim, ko bez glave, niz brdo. Uz to šokirana kada su kockice, kao puzle stale da se slažu, sve neverovatnije, da bi kulminiralo tako da se zaista ostane bez teksta. Uz čujno lupanje srca.

Posle njenog „Čuvara tajni“, koju smatram savršenom pričom, smatrala sam da nema dalje, ali Kejt je opet ovde nadmašila samu sebe.

Jedna tajanstvena kuća i svetlo u njoj koje se naprasno pojavljuje, kriju jednu fantastičnu tajnu i sve generacije, koje prolaze kroz ovu kuću nose u sebi neobičnu povezanost sa njom. Priča svake generacije je dirljiva na svoj način i kada se sve skopi na kraju, ostajemo stvarno zatečeni lepotom i maestralnošću ideje pisca. Moj naklon do poda.

Časovničareva kći, namerno neću reći njeno ime (kada pročitate znaćete i zašto) jedna harizmatično lepa devojka kao nosilac priče povezuje sve ostale u jedan neverovatan sklop, tako da na kraju dobijamo osećaj ispunjenih očekivanja. I mnogo više. Zažmurimo. I u srcu vlada neverovatan sklad. A ono bije kao ludo.

Jer svi negde u dubini sebe znamo, da je ljubav je smisao života.

Autor: Olja Žerađanin
Izvor: Delfi Kutak