VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Dekodiranje stvarnosti: Kako da pobediš Marfijev zakon

Da li ste ikad zamišljali naš svet kao digitalni sistem? Kao svet sačinjen od informacija? Ne, nije u pitanju Matriks, mada zamišljanja ljudskog uma nekad budu na pravom tragu, pitajte sve one velike umove koji su preokrenuli naše poznavanje sveta, fizičare pre svega. Ali, ako razmislite, u osnovi svega je informacija, pa čak i u našem DNK. Bila je to jedna u nizu pretpostavki koje su navele našeg uspešnog fizičara dr Vlatka Vedrala, profesora kvantne teorije informacija na Univerzitetu Oksford i profesora fizike na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, da dekodira stvarnost i napiše izuzetno duhovitu ali ozbiljnu knjigu o našoj stvarnosti.

"Dekodiranje stvarnosti", u izdanju Lagune, ne otkriva vam samo tajne kvantne fizike, već i to kako je moguće zaraditi svoj prvi milion dolara, zbog čega su neki bogati a neki ne, ali i da li postoji način ishrane idealan za dugovečnost, verovali ili ne. U ekskluzivnom razgovoru za Nedeljnik, Vedral nam je otkrio još neke od tajni, priznavši da čak i fizičari moraju da budu doktori za filozofiju. Jer sve kreće od pobeđivanja logike. I možda Marfijevog zakona.

Razrešite mi dilemu Marfijevog zakona. Kako je moguće da uvek stojite u pogrešnom redu ili da sve krene naopako, samo zato što može?

Da probam da objasnim jednostavno, ako izolujem svoj deo gde živim i radim i posmatram samo njega i čujem da šef hoće da mi smanji platu. Ja shvatam da je sve haos. Ali, kad bih znao šta se dešava na višem nivou, šta se dešava šefu i zbog čega dolazi do smanjenja plate, to ne bi bio haos, već bih mogao bolje da predvidim. U kosmosu možda i postoji neka logika, ali je mi ne znamo. I zbog toga Marfijev zakon važi kod nas a ne na nivou kosmosa.

Da li nas to dovodi do vrhovnog uma? Vi niste odbacili mogućnost nepostojanja Boga u knjizi, iako kažete da niste religiozni.

Nemoguće je dokazati, ali ni ne dokazati. Ne sviđa mi se ta jednostavna vera u nekog jednostavnog Boga, što je fizika već pobila. Jer ako postojanjem Boga hoćete da objasnite postanak sveta, kao naučnik uvek pitam ko je stvorio tog Boga. Jedina druga vizija bBoga za koju ja znam jeste Spinozina. Za ovog filozofa, kojeg je i Ajnštajn obožavao, Bog je bio neka vrsta racionalnog sistema gde su svi uzroci i posledice povezani, potpuni determinizam. Ako sledite taj niz posledica, na kraju ćete doći do Boga. Po njemu je Bog matematičar, čak matematički sistem iz kojeg mi proizlazimo. Ali, teško je da nazovemo te ljude religioznim.

Ta naša ograničenja nisu nas sprečila da pravimo neverovatne sci-fi filmove. Da li ona teza da "mašta može svašta" znači da tim filmovima predviđamo budućnost?

U jednom periodu nas je vodila naučna fantastika, ali je nauka postala toliko fantastična da ih mi sad vodimo, u stvari. Konsultanti na filmovima danas su fizičari. Zakoni kažu da fizičar ne može da zna gde se u isto vreme nalazi čestica i koliko brzo putuje. Ali to ne znači da mi ljudi to ne znamo zbog ograničenja, već ni da elektron sam ne zna kolika mu je brzina. Ni Bog, ako postoji, ne zna brzinu i položaj elektrona. Naravno, ja i govorim da naša slika evoluira kroz našu tehnologiju. Da pitate Njutna koja je slika kosmosa, on bi rekao da je sat, jer se sve ponaša deterministički. Onda pitate Kelvina, on kaže da je to lokomotiva, jer je radio na termodinamici gde je vrlo bitna bila ta promena energije iz nekorisne u korisnu. Kod nas je kompjuter glavna stvar, i mislio sam da je pravi trenutak da se priča o kosmosu kao o nekoj vrsti računara. Šta kad se promeni tehnologija za 50 godina? Promeniće se i naša svest i analogija.

A kad takav autoritet kao Stiven Hoking kaže da će napredna tehologija unišititi čovečanstvo, šta vi kao fizičar kažete?

Ljudi izvan nauke teško razumeju da smo mi vrlo usko specijalizovani stručnjaci, iako razmišljamo o veliki problemima, o pitanjima kosmosa, fundamentalnim zakonima. Ma koliko da se razumete u takve fantastične stvari, nama je teško da predvidimo i sledeći dan, a ne sledećih deset godina. To važi za sve eksperte. Imate gomilu ekonomista koji vam nešto predviđaju, ali niko nikad nije pogodio na duže od nedelju dana. To što je Hoking izjavio, neka je njegova intuicija. Najverovatnije se to neće ostvariti nikad na taj način. Ali, to ne znači da ono što se ostvari neće biti još gore.

"Dekodiranjem stvarnosti" ste dekodirali i kako neko uđe u kockarnicu i pobedi zakon da kuća uvek dobija, kao na primer čuveni matematičar sa MIT, koji je pobedio sistem i zaradio nenormalan novac igrajući ajnc?

Moraju da postoje verovatnoće koje su veće od drugih verovatnoća. Ako je nešto stvarno slučajno, kao što je rulet, gde imate 37 ili 38 brojeva na koje možete da stavite novac, kad ga "zavrtite", ako je stvarno fer, svaki od tih brojeva imaće istu verovatnoću 1:37. I onda ova formula kaže da se nikako ne kladite jer nemate nikakvu šansu da dobijete. U igri s kartama, pak, vi pamtite koje karte su prošle i onda možete da izračunate koja je verovatnoća da se kec pojavi u sledećoj ruci. Zato je ovaj matematičar sa MIT, o kojem sam pisao, igrao ajnc - brojao je karte, ali se tu i dalje radi o verovatnoći. On ne može stoprocentno da kaže da je sledeća karta dobra, ali može da kaže da su veće šanse da je dobra nego da nije, i samo to je dovoljno. I nije mogao da igra samo jednom već mnogo puta, da bi se ta verovatnoća pretvorila u njegov profit. Postoji pokeraš koji se zove "Jesus" Ferguson, koji je objasnio kako dobija. On pamti karte i čisto sledi verovatnoću, da li da nastavi ili ne, pri tom pokušavajući da izbaci sve emocije. Moji studenti koji odu na finansije na jednom od kurseva uče kako da izbegnu emocije, uče kako da razmišljaju isključivo racionalno. Jer emocije nam često govore pogrešno o verovatnoćama. Primer - plašimo se avionskih letova, što nije logično, vožnja autom je, kao što znamo, opasnija. Ali u avionu imamo veći strah.

Da li to znači da je i loto prevara?

Ne igrajte loto! Džordž Orvel je dosta pisao protiv toga, a ja se slažem. To je perfidan način taksiranja stanovništva. Šanse da dobijete su minimalne, možete slobodno da računate da nikad nećete dobiti. Sve pare koje dajete, dajete ili onome koji drži loto ili državi. Možda to ne treba da napišete jer zvuči arogantno, ali to je kao neka vrsta takse za glupe ljude. Ne pričam o ulaganju novca iz fazona, recimo volite da se kladite na konje, da igrate poker.. Ali, ja ne bih igrao loto religiozno svake nedelje. Takav dobitak je potpuna stvar sreće.

Objašnjavajući ekstreme društva u "Dekodiranju stvarnosti", bavili ste se i "Dobrim momcima". Kakve veze Skorsezeovi "Goodfellas" imaju sa fizikom i zbog čega mafijaška društva nazivate jednodimenzionalnim, odnosno vrlo teško "provaljivim", čak i za FBI?

Oduševio sam se kad sam otkrio da "Goodfellas" koriste jedan model iz fizike. To je taj model gde postoje „spinovi". To je društvo gde ne postoji poverenje u ljude i zbog toga taj glavni mafijaš Poli, kojeg opisujem, uvek priča s jednom najbližom osobom. Kaže mu informaciju koja se lančano prenosi i tako ostaje unutar tog društva. To je neka vrsta zaštite od zakona. Jer ako nešto mnogo ljudi čuje u isto vreme, postoji velika verovatnoća da će izaći iz okvira kruga ljudi kojima verujete. To je bitno kad pokušavamo da objasnimo transformaciju iz jedne vrste društva u drugo. Često smo nezadovoljni društvom u kome živimo i želimo da ono bude, recimo, liberalnije, i sad - kako to izvesti. Nemam odgovor na to, razočaraću vas, ali postoji koncept promene faze. Postoji promena kad se nešto desi spolja, neki jak uticaj spolja koji promeni celu strukturu. Ili promena može da se dogodi i iznutra. Upravo je informacija koncept koji nam govori baš o transformaciji. Nagla promena društva s jednog na drugo može da se opiše matematički istom informacijom o kojoj smo pričali i u kartanju i u kvantnoj fizici. Ako gledate informaciju u jednom i u drugom društvu, postoji ogromna, nagla, vrlo vidljiva promena. Matematički se vidi da se promenila funkcija informacije, i tu je njen značaj. Naravno, promena može da se dogodi i iznutra, ako imate dovoljan broj ljudi ili neke koji hoće da sarađuju..

Vi u knjizi otkrivate kako ste filmadžijama objašnjavali da je moguće da isti novčić bude na dva mesta u isto vreme. Tu smo na terenu teleportacije, koja je moguća?

To je teško pitanje jer imamo tehnologiju da izvršimo teleportaciju malih objekata, pričam o fotonima, to su prve teleportacije, onda možda malo većih molekula, ali nekako sve staje tu, iz istog razloga kao i kvantni kompjuter. Ukoliko predmet nije potpuno izolovan, onda to ne može da bude teleportacija dosledna tom objektu, i greška koja se uvuče, pojaviće se i u toj teleportaciji. A možete i fundamentalno pitanje da postavite - da li je moguća teleportacija ljudi ili bilo kog živog sistema. Mi, ljudi, otvoreni smo sistemi, stalno imamo interakcije s okolinom. Da li može da se očekuje da budemo potpuno izolovani, zatim teleportovani i da se sastavimo u istom odnosu posle teleportacije? Možda je to i nemoguće.

Izvor: Nedeljnik


Povezani naslovi
roman za sva vremena i sve generacije ja sam akiko stefana tićmija uskoro u knjižarama  laguna knjige Roman za sva vremena i sve generacije – „Ja sam Akiko“ Stefana Tićmija uskoro u knjižarama!
18.06.2018.
Uskoro će se u prodaji naći divan roman za decu, ali i odrasle, mladog talentovanog pisca Stefana Tićmija. „Ja sam Akiko“ je roman o devojčici koja ne voli granice.   Nadahnuta, poetska knjiga ...
više
nova izdanja knjiga koje će vas ostaviti bez daha laguna knjige Nova izdanja knjiga koje će vas ostaviti bez daha
18.06.2018.
Na polovini kalendarske godine svi se pitamo koji su to književni hitovi godine. One knjige koje ostavljaju bez daha i ne ostavljaju vas ravnodušnim. I nije važno da li je knjiga izašla u tekućoj godi...
više
 u ime porodice ispituje živote članova zloglasnog klana laguna knjige „U ime porodice“ ispituje živote članova zloglasnog klana
18.06.2018.
Šta je inspirisalo Nikola Makijavelija da napiše „Vladaoca“, remek-delo šesnaestog veka? Pravo pitanje bi trebalo da bude ne šta, već ko? Čezare Bordžija se ističe kao najbolji kandidat, makar prema r...
više
igor marojević na četiri jezika laguna knjige Igor Marojević na četiri jezika
18.06.2018.
Lagunin autor Igor Marojević nedavno je boravio u Barseloni gde je potpisao ugovor za objavljivanje svog romana „Parter“ na španskom jeziku, premijerno publikovanog u Laguni 2009. godine. Prvi izdavač...
više