VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Dejvid Nikols, čovek koji je rasplakao naciju

Dejvid Nikols je postigao fenomenalan uspeh romanom „Jedan dan“, gorko-slatkom ljubavnom pričom koja je pretočena u film. Ali to ga ne sprečava da brine dok u 4 izjutra leži u krevetu.

„Jedan dan“ sam pročitala sa zakašnjenjem. Roman je objavljen 2009. godine, ali ga nisam pročitala sve do 2010. Znala sam ponešto o piscu Dejvidu Nikolsu, pogledala sam filmove „When Did You Last See Your Father?“ i „Starter for 10“ za koje je napisao scenarije i njegovu božanstvenu adaptaciju „Tese od Ubervilovih“ Tomasa Hardija za televiziju. Ali nisam pročitala nijedan njegov roman, a ovaj, sa narandžastim koricama i pohvalom Tonija Parsonsa me – ko će ga znati zašto – nije privlačio.

Onda mi ga je jedne večeri prijateljica, u čiji knjževni sud nikada nisam sumnjala, preporučila. „Apsolutno je divna i dobra knjiga“, rekla je. Ubrzo zatim, i ja sam postala vatreni ljubitelj. Preporučila sam je svima koje poznajem, i oni koji su je pročitali zahvaljivali su mi sa mnogo entuzijazma, kao da sam im odala neku neverovatnu tajnu. Moj suprug ga je pročitao i dok je čitao uhvatila sam ga kako tiho šmrca u krevetu, što je čudno jer on nije plačljive prirode.

U tom trenutku, knjiga je bila svuda (ako je iz nekog razloga niste pročitali, to je priča o Emi i Deksteru koji se upoznaju na univerzitetu 1988. godine, i potom ih priča prati narednih 20 godina na taj isti datum). Narandžaste korice bile su svuda, u metrou, autobusima i vozovima. Ostala sam bez teksta kada sam čula da je knjiga na preporuku postala hit, i to popriličan. I sama sam se uverila u uspeh knjige kada me je prošlog januara jedan istaknuti devedesetšestogodišnji fotograf čiju sam kuću obilazila (dugačka priča) pitao dok smo ćaskali da li sam je pročitala. Rekla sam mu da jesam. Nacerio se. „Dobra je, zar ne?“, rekao je žustro klimajući glavom. „Zaista je fina.“

I tako dalje. Nikols i ja smo se sreli u restoranu u blizini njegovog doma u severnom Londonu i naravno, na pola našeg razgovora, prišla nam je žena i rekla da je prethodne noći, ispred pozorišta preko puta, pročitala njegov roman. „Predivan je“, rekla je a taj pridev je zvučao neuobičajeno s obzirom na njen prilično direktan ton. Nikols joj je zahvalio. „To je veoma lepo od vas“, rekao je. Za razliku od nekih pisaca koje poznajem i koji pohvale primaju kao što kraljica prima cveće (sa stilom ali bez trunke iznenađenja) vidite da Nikols to ozbiljno i misli. Kaže da je i dalje veoma zahvalan. „Zahvalan sam što sam pronašao posao koji mogu da radim i koji volim, i zahvalan sam što je knjiga uspešna i mislim da zbog toga što sam imao toliko sreće osećam obavezu da budem razuman i pristojan.“ Ispušta maleni, nervozni uzdah. „Ali to je tako glupavo jer nas, naravno, uspeh čini nervoznim, paranoičnim, krivim... sve zajedno.“

Zašto? „Pa knjigama je teško da se probiju. Uložite godine svog života u nešto što se verovatno neće dogoditi a kada se desi onda vam se čini pomalo... nepravedno.“ Da li je zabrinut da će prestati da bude uspešan? „Ne da ću prestati da budem uspešan, ali ideja da uspeh može da se nastavi narednih 20 godina pomalo mi izaziva paniku, a tu je i mogućnost da naredna knjiga neće biti toliko dobra ili uspešna. Ništa od ovoga nije žalba. Bilo bi nepristojno žaliti se. Kao romanopisac, neverovatno sam srećan što mogu da zaradim, ali to ne znači da ne ležim budan u 4 izjutra i ne brinem. U svakoj karijeri postoje usponi i padovi. Većina scenarija koje sam napisao nisu bili preterano uspešni filmovi, 'Starter for 10' je prošao ok, ali 'The Understudy' (njegov drugi roman zasnovan na iskustvima iz prethodne karijere glumca) nije, i očekujem da će se tako i nastaviti.“



Dopada mu se gotov film, neki delovi izgledaju baš kako ih je zamislio. „Uživao sam radeći ga. Nikada ne možete u potpunosti da se oslobodite knjige i kada nešto ne štima u scenariju, čujete glasić u glavi koji vam govori da je funkcionisalo u knjizi. Držim se previše takvih stvari jer sam ih napisao.“

Da li su Ema, tako cinična a opet mekog srca, i Dekster, neverovatni hvalisavac sve dok mu život ne lupi packu, zasnovani na stvarnim ljudima? (Ema je prvo konobarica pa učiteljica i konačno pisac, Dekster radi na televiziji a kasnije je u kulinarstvu). „Dekster ne toliko. Kada sam bio glumac radio sam sa mnogo ljudi koji su se na početku proslavili, iznenada zaradili mnogo novca i koji se nisu stideli – niti je trebalo – što se zabavljaju. Mislim da delići njih postoje u Deksteru. U Emi su delići mene, mojih prijatelja i fiktivnih likova: Širli Meklejn iz  'Apartmana', malo Eni Hol... to su junakinje koje volim. Uživao sam pišući ovu knjigu. Taj životni stav – kombinacija moralne ozbiljnosti i obešenjaštva -  mi je šarmantan.“

Jedno vreme, Ema je u vezi sa užasnim propalim komičarom Ijanom (koga u filmu sjajno igra Rejf Spal). „Da, to je zanimljivo. Kada sam pisao roman zamislio sam Ijana kao Rejfa. Mnogo mene ima u Ijanu. I ja imam loš ukus, užasan stan, istu nezgrapnost.“

Ono što je divno kod romana – a to je razlog što ga ljudi toliko vole – jeste način na koji čitaoca vraća u mladost, u vreme puno nade ali i poniženja. Pitam se kako je on, u svojim četrdesetim godinama uspeo toliko da ostane u kontaktu sa tim dobom? Nikols se smeje. Ili možda namiguje. „Postuniverzitetsko vreme mi je bilo veoma teško. Voleo sam fakultet, pronašao sam tamo svoj poziv – a to je da budem student. Nije da nisam želeo da odrastem, ali nisam se osećao sposobno da radim sve one stvari koje su moji roditelji radili u svojim dvadesetim: da kupim kuću, izaberem karijeru, zasnujem porodicu. Bio je to nemiran, nervozan period i dugo je potrajao. Odrastanje je malo zakasnilo kod mene, pa se taj period života produžio. Nisam radio kao pisac sa punim radnim vremenom sve dok nisam napunio 33 godine. Kada sam počeo ovu knjigu nisam imao decu. Kada sam prvi put upoznao moju partnerku Hanu, živeo sam u podrumskom stanu u Stokvelu.“

Nikols je odrastao u Istliju, Hempšir. Otac mu je radio u fabrici slatkiša, a majka u lokalnoj samoupravi. „Bio sam prvi u porodici koji je otišao na univerzitet (pohađao je engleski jezik i dramske umetnosti u Bristolu). Tako su moji roditelji istovremeno bili i ponosni i zabrinuti. Kasnije su se još više zabrinuli jer sam proveo osam godina stanujući po garsonjerama.“ Posle koledža dobio je stipendiju da studira glumu u Njujorku, potom se vratio u London da bi se oprobao u pozorištu i na filmu. Posao je dolazio sporadično. „Moje dvadesete su bile preplavljene brigama. Brinuo sam o socijalnom, o tome da će me izbaciti iz stana. Nikada nisam otišao na odmor jer sam se brinuo da ću propustiti neku audiciju. Bio sam nervozna olupina.“

Zašto je konačno odustao od toga? „Zbog nekoliko poslova u kojima nisam uživao. Bio sam zamena u dve pozorišne predstave i uživao sam u tome, ali su posle usledile pogrešne uloge i bio sam veoma loš. Tada sam shvatio da uživam u pisanju. Onda sam pomislio kako je arogantno i pretenciozno tražiti od ljudi da glume nešto što sam napisao. Zašto bi to radili? Na kraju su me prijatelji nagovorili na to. Napisao sam scenario za humorističku seriju, potom i za film i mora sam da poštujem rokove. Veoma sam im zahvalan na tome.“

Pitanje o kome sada razmišlja se, pretpostavljam, odnosi na odluku o pisanju romana ili scenarija. Nikols želi da nastavi sa oba. Napisao je scenario za novu verziju „Velikih očekivanja“ (Helena Bonam Karter igra gospođicu Havišam a Rejf Fajns Magviča) i veoma je uzbuđen zbog toga. To ne znači da se zaneo: zeleno svetlo ne titra uvek, bar ne za Dejvida Nikolsa. „Ono što me boli jeste scenario koji sam napisao po romanu 'Blaga je noć' (Skota Ficdžeralda). Napisao sam ga za Fox pre nekoliko godina i još uvek traže režisera, nekoga da igra Dika. Voleo bih kada bi se taj projekat realizovao. To je moj projekat iz snova. Opsednut sam tom knjigom, toliko je bolna, gorko-slatka i lirska“. Nikols je odlučan čak i dok je, kako se meni čini na vrhuncu, u svojoj iskrenosti. „To je stvar sa filmskim scenariom. Nije bitno koliko ste srca i duše uložili u njega, i dalje je u pitanju samo uputstvo za upotrebu i ako ga neko ne iskoristi, nema svrhu.“
 
Autor: Rejčel Kuk
Izvor: theguardian.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
odlični naslovi po sjajnoj ceni da, moguće je, uz laguninu akciju 3 za 999  laguna knjige Odlični naslovi po sjajnoj ceni? Da, moguće je, uz Laguninu akciju „3 za 999“!
15.11.2019.
Spremite se! Omiljena akcija ponovo važi.   U svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca i na sajtu www.laguna.rs počinje akcija koja vam omogućava da kupite 3 sjajna naslova po ce...
više
posetite štand lagune na interliberu u zagrebu  laguna knjige Posetite štand Lagune na Interliberu u Zagrebu!
15.11.2019.
Izdavačka kuća Laguna ove godine drugi put učestvuje na zagrebačkom sajmu knjiga Interliber na zadovoljstvo čitalaca koji rado biraju Lagunina izdanja.   Najtraženije su knjige domaćih auto...
više
15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama laguna knjige 15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama
15.11.2019.
I, šta misliš o knjizi? Dobra je. Da li ti se dopala? Aha. Šta ti se dopalo u njoj? Bila je dobra. Za mnoge roditelje ovo je uobičajen razgovor sa decom o knjigama. Sve što roditelji žele jeste...
više
prikaz romana tetovažer iz aušvica heder moris laguna knjige Prikaz romana „Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris
15.11.2019.
Čuveni britanski lanac knjižara Vi Ejč Smit (WHSmith) ima svoj dvojac kritičara koji redovno predstavljaju nove naslove. Ričard i Džudi prijemčivim jezikom pišu o knjigama i komentarišu ih na neposred...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.