Laguna - Bukmarker - Dejvid Mičel – „Slejdova vila“: „Dosije Iks“ bez Moldera i Skali - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Dejvid Mičel – „Slejdova vila“: „Dosije Iks“ bez Moldera i Skali

Negde u Londonu, postoji mali pab koji se zove Lisica i psi. Pored njega, raste jedan maleni, tek vidljivi prolaz koji mnogi uzimaju zdravo za gotovo. Baš u tom prolazu, možete primetiti jedna mala metalna vrata, ušuškana negde na sredini prolaza, sakrivena od zaborava. Ta vrata, na kojima rđa svedoči o starosti, ta vrata koja su naizgled sasvim bezazlena, vode do Slejdove vile, verovatno jedne od najmisterioznijih kuća u Londonu. Ipak, postoji mala začkoljica – ovu vilu ne možete pronaći kada god želite. Ona se baš u tom jednom malenom, tek vidljivom prolazu, pored malog paba koji se zove Lisica i psi, negde u Londonu, pojavljuje na određeni dan, svakih devet godina. I krije zaista nešto nesvakidašnje.

O čemu se tačno ovde radi? Ova kuća je zapravo glavni junak knjige o kojoj danas pričamo – „Slejdova vila“, popularnog britanskog pisca Dejvida Mičela. Mičela možda poznajete po njegovom najvećem književnom hitu, „Atlas oblaka“, po kojem je rađen i istoimeni holivudski blokbaster iz 2012. godine, a možda ga znate i po romanima „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“ ili „Nevidljivi sati“ (u čiji je univerzum ovaj roman smešten). Posebno interesantno o Dejvidu Mičelu je i činjenica da je pretprošle godine bio izabran kao pisac za „Future Library Project“. Elem, koje tajne krije Slejdova vila?

Ono što treba da znate pre nego što počnete da čitate knjigu je da je ovo roman iz triler/horor žanra, pa ako ste slabi sa srcem ili se jednostavno plašite ovakvih romana ili nije vaš fah (što bi neki rekli „vaša šolja čaja“), onda ga slobodno preskočite. Ipak, za sve fanove Stivena Kinga, romana strave i užasa i ljubitelja takvih priča, ovaj roman je definitivna preporuka za jedno ili dva dosadna popodneva.

„Slejdova vila“ je roman koji je podeljen u pet celina – odnosno pet glava, svaka sa svojim naslovom, svojom godinom u kojoj je radnja smeštena, i svojim likovima. Priča počinje 1976. godine, kada mali Nejtan Bišop i njegova majka bivaju pozvani u vilu Nore Grejer. On se tu upoznaje sa njenim sinom Džonom, i njih dvojica provode jedno popodne u velelepnom vrtu ove skrivene vile. Nejtan ubrzo počinje da halucinira, misleći da je zbog valijuma koji mu je pre dolaska dala njegova majka. Ipak, ova halucinacija ubrzo prestaje da biva samo to – halucinacija, jer Grejerovi, dva blizanca koji su zapravo lovci na duše, otkrivaju svoja prava lica, i jedu Nejtanovu dušu.

Ovde zapravo počinje i ceo zaplet, i nemojte misliti da sam Vam pokvario knjigu ovim što sam napisao. „Slejdova vila“ (što i na samim koricama piše), pojavljuje se na svakih devet godina, i za svoje stanare ima sestru i brata, blizance, koji su ujedno i antagonisti ali i glavni likovi ovog romana. Zatim sledi godina 1986., u kojoj glavnu ulogu igra jedan vrlo antipatični detektiv koji pokušava da reši slučaj nestalog Nejtana Bišopa od pre 9 godina. Nakon njegovog dela priče, prebacujemo se u 1997. godinu, tačno 9 godina od prethodne, kada upoznajemo malu grupu studenata, zaljubljenike u paranormalno i u „Dosije Iks“, koji pokušavaju da otkriju tajnu ove kuće. 2006. i 2015. godina su poslednje dve priče u romanu u kojima nam Dejvid Mičel polako ali sigurno i savršeno napeto otkriva pravu istinu iza blizanaca i onoga što je „Slejdova vila“. Posebno treba istaći da je ovaj roman smešten u isti univerzum kao i „Nevidljivi sati“, te će svakom ko ga je pročitao biti mnogo lakše da razume celokupnu koncepciju i sam rasplet. To ne znači da novopečeni mičelovci ne mogu da ga čitaju – ovaj roman je celina za sebe, s tim što postoji mogućnost da ćete neke delove u poslednja dva poglavlja morati da pročitate sa malo koncentracije.

Vrlo interesantna je činjenica da je ovo roman koji je Dejvid Mičel započeo kao kratku priču na Tviteru koja se sastojala od čak 280 tvitova. S obzirom na to da je „Nevidljivi sati“ objavljen svega godinu dana ranije, evidentno je da je „Slejdova vila“ roman koji je napisan vrlo brzo – a to nam govori da vreme brzo prolazi kada se zabavljamo. Jer isto koliko se Mičel zabavljao dok je pisao „Slejdovu vilu“, toliko mi uživamo dok je čitamo.

Kao što sam već napomenuo, roman nema glavne likove, ako izumemo Grejer blizance koji su dve konstante oko kojih se priča vrti. Ali ipak svih 5 delova romana je povezano prostorno – sve priče se odigravaju isključivo u Slejdovoj vili, te se čitalac ne veže toliko za likove. Ipak, i te kako se ježi od same pomisli na kuću, što još jednom dokazuje Mičelovu sposobnost da prodre do svoje publike.

Iako na retke momente vredan prevrtanja očima, ovaj roman se ne ispušta iz ruku niti u jednoj sekundi. Dejvid Mičel uspeva na savršen način da održi pažnju čitaoca, i da odličnim rečenicama i opisima oživi ovo zastrašujuće mesto. Verujte mi, „Slejdova vila“ budi iste one osećaje koje je u nama budio „Dosije Iks“ (audio fajl koji ste pustili na početku recenzije, i nadam se, slušate i dalje), samo što u ovom slučaju nemamo Moldera i Skali da nas spase. Za one najhrabrije: pre nego što počnete da je čitate, pustite muziku iz uvodne špice serije „Dosije Iks“ na repeat. Garantujem nezaboravno iskustvo.

Autor: Marko Kovačević
Izvor: bukmarkic.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
biblioterapija laguna knjige Biblioterapija
07.08.2020.
Pasionirani čitalac će se složiti da knjige imaju terapeutsko dejstvo, bilo da je upoznat sa pojmom biblioterapije ili ne. Ovaj termin je skovao američki esejista Semjuel Kroters davne 1916. godine da...
više
jedanaest najvećih negativaca u književnosti laguna knjige Jedanaest najvećih negativaca u književnosti
07.08.2020.
Zlo je jedna od glavnih tema u književnosti, odmah iza ljubavi, smrti, lepote, prijateljstva i sudbine. Razlog za to je što nas zlo, baš kao i smrt, dočeka nespremne. Pre ili kasnije, svako od nas će ...
više
mameri drevni pripovedači laguna knjige Mameri – Drevni pripovedači
07.08.2020.
Od kad je sveta i veka, čovek je bio očaran svim onim što se dešava oko njega. Najraniji zapisi njegovih impresija o svetu bili su u obliku crteža i simbola. Postepeno se jezik razvijao i ova iskustva...
više
 petrogradski list u romanima vanje bulića laguna knjige „Petrogradski list“ u romanima Vanje Bulića
07.08.2020.
Iz štampe su upravo izašli devetnaesto izdanje „Simeonovog pečata“ i jedanaesto izdanje „Jovanovog zaveštanja“, romana Vanje Bulića. A oktobru će prilikom zvanične posete Beogradu, Vladimir Putin, pre...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.