VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Dejan Stojiljković: „Dok pišem, mešam istoriju i mit“

Pisac Dejan Stojiljković na ovogodišnjem Sajmu knjiga čitalačku publiku obradovao je novim romanom „Olujni bedem“, koji na jedan poseban i uzbudljiv način opisuje srpsku istoriju. Prilikom pisanja istorijskog romana uživa da meša istoriju i mit, da da svoj lični pečat, ali i da se konsultuje s vrsnim poznavaocima srpskog srednjeg veka. U ovoj knjizi je, pored važnih istorijskih događaja, čitaoce upoznao sa životom u srednjem veku, sklapanjem brakova, pisanjem zakona, ali i time kako se u to vreme pravilo pivo i kovao novac.
 
Novi roman „Olujni bedem“ govori o usponu i padu srpske srednjovekovne države. Šta ne znamo o Srbiji, a saznaćemo u vašem romanu?

Pre svega vezano za dve centralne teme romana, a to su opsada Niša i bitka na Pločniku. Oba događaja su se desila 1386, ali, koliko ja znam, nisu obrađivana u domaćoj literaturi. Slavomir Nastasijević ih je preskočio, Baraninu nije bilo zanimljivo, pisci novije generacije više preferiraju Kosovsku bitku. Oba događaja bila su presudna za dalji tok istorije srpske srednjovekovne države: Niš je pao posle opsade od 25 dana, a onda je turska vojska, bez ikakvog logičnog razloga, ušla u sliv reke Toplice i tamo doživela katastrofalan poraz, od kog nije mogla tri godine da se oporavi. Čitaoci će, sem velikih i važnih događaja, moći da se upoznaju i sa načinom života u srednjem veku, kako su se sklapali brakovi, pisali zakoni, opremala vojska, kovao novac, sahranjivali ljudi, pravilo pivo...

Da li se prilikom pisanja istorijskih romana konsultujete s istoričarima i da li dopustite sebi da provučete nešto „svoje“ ili neki mit?

Ja mešam istoriju i mit, moji glavni junaci su Kosančić, Obilić i Toplica, a oni su pre svega likovi iz legende, ali kada je u pitanju okruženje tj. vreme i mesto gde se odvija radnja, tu vodim računa o istoriji i detaljima. Tu mi pomažu dva vrsna poznavaoca srpskog srednjeg veka dr Miloš Ivanović i dr Aleksandar Uzelac sa Istorijskog instituta u Beogradu. Imam i veliku ličnu biblioteku u kojoj ima dosta stručnih knjiga koje sam prikupljao godinama.

S obzirom na to da dosta istražujete prilikom pisanja ovakvih romana, šta vam je najzanimljivije što ste saznali o Srbiji?

Ima dosta toga. Od činjenice da nismo izgubili bitku na Kosovu, da Branković nije bio izdajnik do toga da je vazalstvo despota Stefana bilo takvo da je on u određenim periodima bukvalno određivao ko će da sedi na turskom tronu. Ipak, izuzetno su zanimljive priče na takozvanom mikro-nivou, konkretno, u romanu ima opisano zašto je srpsko nacionalno piće pivo, a ne vino ili rakija, ili kako je nesrećnog kralja Radoslava Nemanjića spasao njegov stric Sveti Sava tako što ga je zamonašio. Zanimljiv je i položaj žene u srpskom srednjovekovlju. Ne znam koliko je široj javnosti poznato da je carica Jelena vladala Srbijom dugi niz godina nakon smrti svog muža Dušana Silnog? Imali smo caricu-monahinju na prestolu. To je zaista veliki istorijski kuriozitet.

Da li mislite da su mladi dovoljno upućeni u našu istoriju?

Mislim da nisu jer nema dovoljno edukativnog sadržaja u medijima, a u školi bubaju statistiku, godine i događaje... Tako nam se dešava da se onda pojave razni opskurni likovi, često i sami neobrazovani, ponekad i psihički labilni i počinju da otkrivaju nekakvu „tajnu“ istoriju, da bulazne o nekakvoj „antičkoj“ istoriji Srba i plasiraju sumanute teorije o Srbima pre ameba i tome da je Berlinski kongres bio mesto gde se falsifikovala srpska istorija, a ne mesto velikog državničkog i diplomatskog trijumfa Milana Obrenovića. Vidim da mladi vrlo često, u sklopu nastupa nekog hipsterskog patriotizma, gutaju te budalaštine, jer onu pravu, akademsku istoriju, nisu učili u školi, pa su im te kvaziistorijske budalaštine, koje se poput virusa šire društvenim mrežama, prihvatljive iako se radi o falsifikatima i fikciji.

Vi ste jedan od scenarista serije „Senke nad Balkanom“. Kakva je Srbija predstavljena u ovoj seriji?

Ovo je pre svega serija o Kraljevini SHS, čiji je Srbija bila deo, a jedna od njenih centralnih tema je trauma Prvog svetskog rata. Odmah na početku videćete umornog veterana inspektora Tanasijevića kako daje sitniš vojniku-prosjaku koji je u ratu izgubio nogu i ruku. Vojnik je u odrpanoj uniformi i likom podseća na Hrista. Kada ga Tane upita gde je postradao, ovaj kaže: „Beograd.“ To je metafora, taj vojnik je Srbija koja je iz rata izašla prepuna rana, obogaljena i uništena, zanesena idejom jugoslovenstva koja je od starta bila osuđena na propast, a koju su forsirala dva egomanijaka Pašić i kralj Aleksandar Karađorđević. A da se istorija ponavlja znamo, isto kao što se kralj Aleksandar odrekao svojih vojnika i pustio ih da prose po ulicama, tako se i današnji vlastodršci stide heroja sa Košara i drugih mesta gde se branila i odbranila država.
 
Autor: M. Miletić
Izvor: Informer


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
istorija je učiteljica života laguna knjige Istorija je učiteljica života
12.11.2019.
Od kad se piše i čita, piše se i čita o važnim događajima iz prošlosti kako bi nove generacije mogle da iskoriste ovo iskustvo u budućnosti. Knjige sa istorijskom tematikom – bilo da pripadaju žanru i...
više
 trka za spasenje romanova zbog čega niko nije spasao nikolaja ii i njegovu porodicu  laguna knjige „Trka za spasenje Romanova“: Zbog čega niko nije spasao Nikolaja II i njegovu porodicu?
12.11.2019.
Kada je u martu 1917. abdicirao, car Nikolaj II je već bio odbačen od svih. Njegov boravak na ruskom tronu obeležili su katastrofalni rat sa Japanom 1904, „Krvava nedelja“ 1905. kada je carska vojska ...
više
priče o rečima reči u pričama laguna knjige Priče o rečima – reči u pričama
12.11.2019.
Iako prvi put objavljen daleke 1818. godine, „Srpski rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića ostao je do danas nepresušna riznica u kojoj svaka generacija može iznova otkrivati dragocena značenja koja se ...
više
prikaz romana istorija nasilja zatočenici nemoći i nasilja laguna knjige Prikaz romana „Istorija nasilja“ – Zatočenici nemoći i nasilja
12.11.2019.
Luj Eduar (rođen 1992) francuski je pisac koji je svoj roman pisao kad mu je bilo dvadesetak godina, te je bilo šokantno otkriti da piše o francuskoj provinciji s početka 20. veka: neobrijani, smrdlji...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.