VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Dejan Stojiljković: Danilo Kiš kao ubica vampira

Posle "Kainovog ožiljka" još jedan roman mladog pisca Dejana Stojiljkovića dobija pozorišnu verziju. Ovoga puta reč je o knjizi "Duge noći i crne zastave" koja će se naći na programu smederevskog festivala "Teatar u Tvrđavi".

O romanima koji se igraju, pisanju i još ponečemu Stojiljković govori za „Naše novine":

- Pošto me dosta pritiskaju svi živi, najavljujem nastavak romana "Duge noći i crne zastave" i kako sam obećao zvaće se "Olujni bedem" i sigurno izlazi 2016. godine. U međuvremenu 6. jula je premijera predstave "Duge noći i crne zastave" u Smederevu, pa ko ne može da sačeka neka uživa u novom čitanju - kaže Stojiljković na početku razgovora.

Kako ste zadovoljni predstavom "Kainov ožiljak"?

- Najviše sam zadovoljan glumačkom ekipom Šabačkog pozorišta, naročito Vladimirom Milojevićem, koji igra Andrića. Dao je onakvog Andrića kakvog smo ga zamišljali Vladimir Kecmanović i ja, suzdržanog, polupasivnog, zgroženog nad nacizmom. Žao mi je što predstava nije otišla na „Sterijino pozorje". Verujem da će predstava da ima lep život, a voleo bih i da gostuje u Nišu, da je vide u Beogradu.

Pobegao sam iz novinarstva

Za sebe ste jednom rekli da ste bivši novinar?

- Sebe pre svega doživljavam kao pripovedača, ali bio sam u novinarstvu više od deset godina i jeo sam taj hljeb, težak je to posao, gotovo rudarski i hvala bogu pobegao sam u pisce.

Iskustvo u novinarstvu mnogo pomaže, imamo primere Ernesta Hemingveja, Mome Kapora, pa jednog od mojih omiljenih pisaca Hantera Tompsona koji svedoče da je tu dosta veza. U poslednje vreme sam kolumnista i na to se svodi moj dodir sa novinarstvom. Uvek sam bolje prolazio kada sam imao ženskog urednika, urednice su uvek bile visprenije, dalekovidnije od urednika i znale da iz mene izvuku 110 odsto.

Učestvovali ste i na Festivalu epske fantastike...

- Zbog romana "Duge noći i crne zastave" koji počinje prvom rečenicom kojom počinje i film "Gospodar prstenova". On ima reference na Tolkina i Džordža Martina, a još više na pisce koji su se oprobali u žanru epske fantastike poput Stivena Kinga i Nila Gejmena. Na sajtu mog izdavača osvanuo je komentar čitaoca koji je analizirao roman "Duge noći i crne zastave". Po njegovom mišljenju Obilić je Boromir, Kosančić Aragorn, Toplica je Legolas, a bitka za Pirot, bitka za Helmov ponor. Ispade da je moja knjiga rip-of "Gospodara prstenova", iako se zasniva na mitovima, legendama i istorijskim događajima koji su nastali vekovima ranije. U „Letopisu Matice srpske" pojavila se ozbiljna kritika profesora sa Filološkog fakulteta u Nišu koji je uporedio "Duge noći i crne zastave" sa "Ilijadom" i "Odisejom"... I sam Tolkin, koji je osnivač savremene epske fantastike, koristio je biblijske mitove, Homera i grčku mitologiju, čak i našu srpsku mitologiju. On je voleo Srbe, govorio i čitao srpski. Zato me svrstavaju u pisce epske fantastike, iako ja sebe ne guram u određene okvire.

Šta sledeće spremate?

- Treba da mi izađe nova zbirka "Kišni psi", po pesmi "Rain Dogs" Toma Vejtsa, a u njoj je i priča koja se tako zove. U knjizi su četiri pripovetke i dve novele, a biće objavljena u junu. Mislim da će priča koja u njoj izlazi premijerno izazvati mnoge kontroverze. Pripada žanru alternativne istorije i govori o Danilu Kišu koji je, u stvari, ubica vampira i koji sedamdesetih godina ide kroz Beograd ubija ih, seče im glave. Priča je metaforična, pomalo basarijanska, čak se Basara pojavljuje u jednom trenutku. To je moja posveta Danilu Kišu, koji je otelotvorio taj princip superherojštine kod nas i bio beskompromisan. Priča "Kišni psi" pak govori o budućnosti, Srbiji koja je poplavljena i čiji je glavni grad Niš. Nju sam napisao za jednu grčku antologiju još pre tri-četiri godine, pre ovih poplava i pre "Beograda na vodi". Na vlasti je diktator i vojna hunta, kažu da je to nešto kao srpski "Blejd raner".

Autor: Olivera Stojimirović
Izvor: republikasrpska.pressonline.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
istorija je učiteljica života laguna knjige Istorija je učiteljica života
12.11.2019.
Od kad se piše i čita, piše se i čita o važnim događajima iz prošlosti kako bi nove generacije mogle da iskoriste ovo iskustvo u budućnosti. Knjige sa istorijskom tematikom – bilo da pripadaju žanru i...
više
 trka za spasenje romanova zbog čega niko nije spasao nikolaja ii i njegovu porodicu  laguna knjige „Trka za spasenje Romanova“: Zbog čega niko nije spasao Nikolaja II i njegovu porodicu?
12.11.2019.
Kada je u martu 1917. abdicirao, car Nikolaj II je već bio odbačen od svih. Njegov boravak na ruskom tronu obeležili su katastrofalni rat sa Japanom 1904, „Krvava nedelja“ 1905. kada je carska vojska ...
više
priče o rečima reči u pričama laguna knjige Priče o rečima – reči u pričama
12.11.2019.
Iako prvi put objavljen daleke 1818. godine, „Srpski rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića ostao je do danas nepresušna riznica u kojoj svaka generacija može iznova otkrivati dragocena značenja koja se ...
više
prikaz romana istorija nasilja zatočenici nemoći i nasilja laguna knjige Prikaz romana „Istorija nasilja“ – Zatočenici nemoći i nasilja
12.11.2019.
Luj Eduar (rođen 1992) francuski je pisac koji je svoj roman pisao kad mu je bilo dvadesetak godina, te je bilo šokantno otkriti da piše o francuskoj provinciji s početka 20. veka: neobrijani, smrdlji...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.