Laguna - Bukmarker - Danijel Kiz: 50 godina Aldžernona - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Danijel Kiz: 50 godina Aldžernona

Danijel Kiz je najpoznatiji po knjizi „Cveće za Aldžernona“ koja je 1960. godine osvojila Hugo nagradu za originalnu novelu. Od novele je 1966. nastao roman, koji je 1967. dobio nagradu Nebula. Njegova kasnija dela uključuju naučno fantastični triler „The Touch“ (1968) i „The Fifth Sally“ (1980). Od ostalih naslova vredi pomenuti „The Minds of Billy Milligan“ (1982), nastavak se u Japanu pojavio pod imenom „The Milligan Wars: A True-Story Sequel“ (1994). U Americi će ga objaviti Bantam kada se pojavi filmska verzija prve knjige u  produkciji Warnera, pod nazivom „The Crowded Room“.



Retki su intervjui sa Danijelom Kizom, pa se mogu pronaći samo ovakve autorove izjave koje nam daju uvid u njegov doživljaj ovog sjajnog romana.

„Roman ’Cveće za Aldžernona’ objavljen je u preko 30 zemalja, a svake godine se pojavi po jedan strani prevod, kao i ugovori za ponovno izdavanje. Još uvek se štampa tvrdokoričeno i broširano izdanje i lektira je u srednjim školama širom zemlje. Priča, roman i film 'Čarli' su Klifu Robertsonu doneli Oskara. Sedamdesetih godina, kada je priča dobila mjuzikl u Londonu i Brodveju, pokušali su da promene kraj – niko to nije uspeo i zbog toga sam srećan!“

„...Napisao sam priču. Pozvao sam Horasa Golda i on mi je rekao: ’Donesi. Pročitaću je dok si ovde, dok popiješ šolju kafe, pročitaš časopis’. Horas je bio agorafob, organizovao je partije pokera od petka veče do subote u zoru u svom stanu na Prvoj aveniji gde mu je ujedno bila i redakcija. Bio sam malo nervozan, jer je Horas bio važan urednik, a ovo je bila moja tek peta priča koju sam hteo da izdam. Izašao je iz druge sobe i rekao: ’Den, ovo je dobra priča, ali pokazaću ti kako da bude odlična: Čarli ne gubi svoju inteligenciju; ostaje super-pametan, on i Alis se zaljube jedno u drugo, venčaju se i žive srećno do kraja života’...“



„...Roman sam hteo da izdam za kuću Doubleday, ali su oni tražili da promenim kraj. Rekao sam: ’Ne, vratiću im avans.’ Za godinu dana, odbilo me je pet izdavača. Patio sam jer sam hteo da je objavim! Konačno se pojavio i od tada 'Cveće za Aldžernona' nije prestalo da se štampa...“

„...Moje knjige su objavljene u Nemačkoj i Japanu i nikada nisu prestale da izlaze… Kada sam otišao u Tokio, sproveli su me pored mesta gde ću da potpisujem knjige. Red je tri puta išao oko bloka! Doneli su mi poklone, cveće, slatkiše, pisma, a ja sam samo sedeo tamo i mislio: ’Osećam se kao rok zvezda.’...“

Izvor: locusmag.com
Prevod: Miloš Vulikić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
bukstagram sve popularniji književni klub na društvenim mrežama laguna knjige Bukstagram: sve popularniji književni klub na društvenim mrežama
11.08.2020.
Neki književni formalisti kažu da je ovaj trend površan, ali ljubitelji knjiga na Instagramu veruju da na ovaj način podstiču komunikaciju između čitalaca i ohrabruju ljude da što više čitaju. ...
više
vrhunac basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova kontraendorfin u prodaji od 17 avgusta laguna knjige Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova – „Kontraendorfin“ u prodaji od 17. avgusta
11.08.2020.
Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca, Svetislav Basara u svom novom romanu „Kontraendorfin“ duhovito i britko se obračunava sa srpskom mitomanijom. Demistifikacija nacionalnih veličina i ...
više
intervju sa filipom gregori poslednja kraljica henrija viii stupa na scenu laguna knjige Intervju sa Filipom Gregori: Poslednja kraljica Henrija VIII stupa na scenu
11.08.2020.
Britanska autorka Filipa Gregori nam gotovo punih 15 godina daruje priče o najozloglašenijem engleskom kralju i jednako poznatom skupu njegovih žena. U „Ukroćenoj kraljici“ nam stiže priča o poslednjo...
više
autor knjige ubistva pod cvetnim mesecom dejvid gren odgovora na pitanja čitalaca laguna knjige Autor knjige „Ubistva pod cvetnim mesecom“ Dejvid Gren odgovora na pitanja čitalaca
11.08.2020.
Tokom 19. veka, Indijanci plemena Osejdž proterivani su sa svoje zemlje u više navrata. Do početka 20. veka, živeli su u delu Oklahome u kom niko drugi nije želeo, međutim, tu, ispod površine zemlje, ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.