Laguna - Bukmarker - Da li ste ikad posumnjali da vam mozak sabotira život? - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Da li ste ikad posumnjali da vam mozak sabotira život?

Neuronaučnik Din Barnet je napisao knjigu o tome na koje sve zabavne načine naši mozgovi rade.

Njegova knjiga „Kad mozak pravi gluposti“ istražuje sve od toga zašto mozgu treba san, šta visok IQ zaista znači, zašto neki ljudi vole ono što ih plaši i zašto neki lakše poveruju u teorije zavere za razliku od drugih.

„Jedan od razloga zašto imamo taj osećaj da naš mozak radi protiv nas je zbog dva dela našeg mozga – reptilskog mozga i neokorteksa – koji u suštini žive u različitim svetovima“, kaže Barnet.

Reptilski mozak, deo mozga koji nas drži u životu, nije se menjao milionima godina. To je predracionalni, lako izazvan, duboko usađen i tako reaktivan deo mozga da se čini kao da radi automatski.

Neokorteks („veliki izborani deo baš na vrhu mozga“) je deo mozga koji nas čini pametnim. On je zadužen za procesuiranje jezika, kreativnost, racionalizaciju, maštu i percepciju. Naša visokotehnološka civilizacija je njegovo delo.

„Neokorteks stvara i usmerava naše kompleksno društvo sa svim našim prijateljima i našim delima i našim poslovima i našim ambicijama i snovima i i nagonima, kao i onaj fundamentalni deo našeg mozga koji misli da se iza svakog ugla krije vuk i da bi ovaj obrok mogao biti i poslednji.“

Ali zašto mozak nije evoluirao da bude manje reptilski (i reaktivan) u situacijama koje ne zahtevaju da se borimo ili da bežimo?

„Reptilski deo mozga je tako moćan jer koristi mnogo jednostavnije procesuiranje informacija i mnogo brže se pokreće“, kaže Barnet.

„Mozak ima naviku da izabere lakšu opciju jer sve ostalo troši njegove resurse.“

„Misleći mozak može da prevaziđe ove automatske reakcije, ali to zahteva mnogo energije i fokusiranja“, kaže on.

Emocije poput gneva koje želimo da stišamo mogu biti potencijalno veoma korisne za nas. Iako gnev privremeno slabi našu sposobnost da precizno procenimo rizik, on može pomoći da se rešimo stresa.



„Gnev zahteva da 'pristupimo' problemu. Kada ste spremniji da se suočite sa problemom, verovatnije je da ćete pokušati da ga rešite (umesto da ga izbegavate)."

Barnet kaže da su naši mozgovi skloni tome da stvore mentalni model toga kako svet funkcioniše, tako da to podržava naša najčvršća uverenja.

„Ako se za nekoga koga cenimo otkrije da je umešan u nekakav skandal, mozak može da prevaziđe kognitivnu disonancu koja to uzrokuje time što će ili osmisliti objašnjenje (koje neće oslabiti naša uverenja) ili tako što ćemo uključiti tu informaciju u svoje sada izmenjeno uverenje, na primer: „Dopada mi se ova osoba, ali izgleda da je ta osoba loša. To mi se ne dopada i zbog toga moram da se potrudim i prihvatim da ili ja nisam u pravu ili svet nije u pravu.“

„Proces precizne samoprocene (uključujući i procenu sopstvene inteligencije) sam po sebi zahteva inteligenciju“, kaže Barnet.

„Inteligentni ljudi umeju da pogledaju sebe u lice, u druge, imaju svest o tome za šta su sposobni i porede i kontrastiraju to sa onim za šta su drugi ljudi sposobni ili za šta bi trebalo da budu sposobni. Inteligentni ljudi uspeju da dostignu određeni nivo: 'Ja ovo mogu, drugi ljudi to mogu'.

Ako nemate dovoljno inteligencije da umete da procenite sopstvene sposobnosti i sopstveni intelekt uspešno, onda nećete biti svesni činjenice da niste pametni koliko i drugi ljudi. Stoga nećete imati razloga da verujete njima umesto svojim sopstvenim zaključcima i zato govorite ili radite nešto sa potpunim samopouzdanjem jer nikad nećete ni pomisliti da niste u pravu.“

U modernom životu ima mnogo potencijalnih pretnji za mozak da ih prepozna ili zamisli, smatra Barnet.  

„Dok bi primitivni čovek pomislio: 'Upravo sam čuo režanje iza sebe, to je pretnja' ili 'Vidim senku između stabala, to je pretnja', savremeni čovek misli: 'Možda ću izgubiti posao ako se ekonomija ne popravi, to je pretnja za mene jer nemam novca i neću moći da kupim hranu i umreću od gladi' i 'Neko mi prilazi, da li je ta osoba opasna, da li je to neko s kim treba da pričam ili neko koga treba da zaobiđem?' ili 'Majka me nije zvala, a obično zove u ovo doba, mora da joj se nešto desilo'.“

„Mozak se plaši ovih stvari već dugo vremena i još uvek ne vidi razlog zbog koga bi prestao da se plaši.“
 
Izvor: radionz.co.nz


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
iskopavanje i anticipacija u romanu kolsona vajtheda momci iz nikla  laguna knjige Iskopavanje i anticipacija u romanu Kolsona Vajtheda „Momci iz Nikla“
20.01.2021.
U prologu romana, grupa studenata arheologije 2014. sa Univerziteta Južne Floride slučajno pronalazi tajno groblje u blizini popravnog doma „Nikl“, zatvorenog tri godine ranije. Ispostavlja se da su p...
više
 druga planina vodič koji vam pomaže da pobegnete od sebe laguna knjige „Druga planina“ – vodič koji vam pomaže da pobegnete od sebe
20.01.2021.
U, do sada, najboljoj knjizi kolumniste Njujork tajmsa, govori se o tome kako nikada nećemo biti potpuno zadovoljni svojim životom, ukoliko ne pronađemo svoju svrhu i ukoliko nismo deo neke zajednice....
više
pobednici foto konkursa male lagune laguna knjige Pobednici foto-konkursa Male Lagune
19.01.2021.
Čestitamo, od srca, svima! Bilo je veoma teško odlučiti se za samo tri pobednika. Pobednici su izabrani na osnovu štimunga na fotografiji i tehničkog umeća – ugla fotografije, scenografije, knj...
više
estonija otvara muzej zabranjenih knjiga laguna knjige Estonija otvara muzej zabranjenih knjiga
19.01.2021.
U Talinu, u Estoniji, otvoren je muzej posvećen knjigama iz celog sveta koje su zabranjivane, spaljivane ili cenzurisane. Projekat je predvodio Džozef Maksimilijan Danigan, poreklom iz Škotske, a...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.