Laguna - Bukmarker - Da li otkriće prastarih zapisa u kamenu dokazuje da je teoretičar zavere Grejem Henkok sve vreme bio u pravu? - Knjige o kojima se priča
Noć knjige – Besplatna dostava na teritoriji Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Da li otkriće prastarih zapisa u kamenu dokazuje da je teoretičar zavere Grejem Henkok sve vreme bio u pravu?

Drevni zapisi u kamenu potvrđuju da je Zemlju pogodila kometa oko 11.000 p.n.e., zastrašujući događaj koji je zbrisao mamute i podstakao razvoj civilizacija.



Pisac i istoričar Grejem Henkok pokreće priču o svemu tome u svojoj knjizi „Povratak bogova“. Ovaj intervju sa Henkokom prvobitno je objavljen oktobra 2015. godine.

Kada sam konačno stigao do kuće Grejema Henkoka, shvatio sam da kasnim i da sam ostao bez daha. Ovaj arheolog amater živi na polovini puta ka vrhu brda Bat i pluća su me bolela kada sam se popeo noseći torbu punu njegovih knjiga.

Šezdesetpetogodišnjak mi je otvorio zadivljujuća vrata svoje kuće, odmahnuo na moja izvinjenja i uputio me je pravo u svoju kancelariju koja je bila prepuna knjiga i zanimljivosti koje su delovale veoma skupo. Ponudio me je kafom i upitao kako sam putovao. Prijatan je i voli da razgovara – nimalo nalik ekscentriku koga sam očekivao tokom priprema za ovaj razgovor.

Pre dvadeset godina, Henkok je ubacio mačku među akademske golubove kada je objavio knjigu „Tragovi bogova“, ponovnu procenu ljudske istorije koja je tvrdila da je napredna civilizacija zbrisana sa lica zemlje nakon udara ogromne komete krajem poslednjeg Ledenog doba.

Prema Henkokovim istraživanjima i intervjuima sa arheolozima i astronomima, knjiga je tvrdila da su se oni koji su preživeli kataklizmu, širom sveta poznatu veliku poplavu iz mitova, naselili u oblastima od Meksika do Egipta i nepristrasno delili svoje drevno znanje preostalim ljudima.

Među najzapaženijim tvrdnjama u knjizi bile su: ideja da su piramide u Gizi građene da čuvaju knjige koje sadrže saznanja drevnih civilizacija; da je velika Sfinga nastala nekoliko hiljada godina pre drevnih Egipćana; i da je Platon, koji je o Atlantidi pisao u knjigama „Timaj“ i „Kritija“, znao gde je tačno skriven ovaj čuveni grad.

Knjiga je momentalno postala hit i, do danas, prodata je u više od devet miliona primeraka širom sveta. Henkok, nekadašnji dopisnik za The Economist iz istočne Afrike, snimio je dve dokumentarne serije na Kanalu 4, zatim postao veoma popularan predavač na temu „alternativne istorije“ i izgradio veoma jaku bazu obožavalaca na internetu.

Sada je napisao nastavak „Tragova bogova“, pod nazivom „Povratak bogova“, koji otkriva „eksplozivne nove dokaze“ koji podržavaju njegove tvrdnje. Takođe upozorava na novi udar komete koji bi trebalo da pogodi Zemlju 2030. godine.

Čitaoci ponovo nisu odoleli knjizi, koja je već sada na listi najprodavanijih. Henkokovi govori, koje je čuvao kako bi upotpunili izlazak knjige, postali su veoma popularni i privukli su daleko veću publiku nego govori dobitnika Bukerove nagrade.
Ono što Henkok ipak nije uspeo da postigne jeste kredibilitet. Vodeći arheolozi sveta su decenijama osporavali njegove teorije. Poređen je sa autorom „Da Vinčijevog koda“ Denom Braunom i odbacivan kao nadriarheolog ili „piramidiot“. Organizacija Alternatives za koju je održao govor 15. oktobra – „kompanija uma, tela i duha“ – organizuje takođe događaje o duhovima, vidovitosti i paranormalnom.

Henkok nema zvanične kvalifikacije iz oblasti arheologije, istorije i astronomije. Njegovo dugogodišnje zanimanje za haluciogene droge – „one su nešto što je društvu veoma potrebno“ – takođe nije doprinelo njegovoj reputaciji.

Ali autor kaže da nikada nije ni tvrdio da je akademik. Sebe predstavlja kao novinara koji jednostavno izveštava o teorijama naučnika za koje misli da mogu popuniti neke od rupa u ljudskoj istoriji – rupe koje priznaju svi zvanični akademici.

„Hajde da se odmah time pozabavimo,“ kaže. „Temelji na kojima je izgrađena istorija deluju poprilično sumnjivo. Ne uljuljkavajmo se više u iluziju da su vodeći istoričari i arheolozi nepobedivi.“

Prema Henkoku, postoje dva ključna dokaza. Prvi, nanodijamanti – vrsta dijamanata koji su posledica udara iz kosmosa –nedavno su otkriveni u Severnoj Americi. Journal of Geology je 2014. godine potvrdio da je ova materija nastala pre 12.800 godina.

„Za nekoga ko je navodio (u 'Tragovima bogova') da se ogromna kataklizma odigrala pre 12 ili 13 hiljada godina, deluje kao poklon sa neba kada mnogi od vodećih naučnika sada govore da se zaista dogodio udar ogromne komete pre 12.800 godina“, kaže Henkok.

Drugi su iskopavanja na arheološkom nalazištu u Turskoj pod imenom Gobekli Tepe gde su otkrivene ruševine stare najmanje 11.600 godina. To je više od 6 hiljada godina starije od ostalih megalitskih nalazišta poput Stounhendža. Civilizacija sposobna za naprednu arhitekturu i umetnost otrkivena na Gobekli Tepe ne bi trebalo da je postojala pre 11.600 godina.

Dakle, šta je objašnjenje?

„Gledamo u mesto na kome su se nastanili preživeli članovi izgubljene civilizacije.“ Reference na njih – opisani su kao mudraci, magovi ili „misteriozni učitelji raja“ – mogu se naći u mnogim kulturama, navodi autor.

„Kada su dokazi počeli da se gomilaju, jedno od prvih osećanja koje se u meni javilo bio je umor,“ kaže. „Zbog velikog uspeha mojih knjiga, bio sam, više nego bilo ko drugi, predmet oštrih i poražavajućih napada od strane akademske zajednice zbog kvaliteta moga rada, ali i kvaliteta kao ljudsko biće. Ali ova priča mora biti ispričana. Bilo bi jako pogrešno sa moje strane da je ignorišem.“

Da li mu smetaju ti napadi?

„Ne uživam u njima, ali ih svakako ni ne prezirem“, odgovorio je. „Ako javnosti dostavite izuzetan novi pogled na prošlost, morate očekivati da će oni koji su celokupne svoje karijere uložili u izučavanje ljudske prošlosti reći ’čekaj malo’.“

Takođe, Henkok veruje da se bliži kraj još jednom poglavlju u istoriji ljudske rase. U zaključku svoje nove knjige napisao je: „Moguće je – zaista veoma verovatno – da još uvek nismo završili sa kometom koja promenila planetu pre 11.600 – 12.800 godina.“

Objasnio je da ostaje najmanje jedna kometa u istom meteorskom toku. Godine 2030. doći ćemo u kontakt sa njom još jednom.

„Udaljili smo se od hramonije sa univerzumom... U mitološkom smislu, ispunjavamo sve kriterijume da budem sledeća izgubljena civilizacija“, upozorava Henkok. „Platon je veoma jasno govorio o građanima Atlantide: postojalo je vreme kada su vodili čiste i dobre živote, ali su postali arogantni i okrutni i sa modernizacijom su odustali od napretka. Mislim da danas delujemo upravo tako.“

Da li Henkok zaista prognozira da će nas univerzum kazniti 2030. godine zbog nemoralnog društva? Deluje kao nečuvena tvrdnja, čak i za njegove standarde. Nagnuo se ka meni i pogledao me pravo u oči: „Govorim vam da je to ono što prognoziraju drevne tradicije.“

Izvor: telegraph.co.uk
Foto: Cpt.Muji~commonswiki


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
noć knjige priča koja traje laguna knjige Noć knjige – priča koja traje
13.12.2024.
Kraj godine donosi mnogo radosti, a jedna od njih je i omiljena manifestacija svih knjigoljubaca! Noć knjige, 31. po redu, održaće se od 13. do 15. decembra 2024. godine u knjižarama Delfi i Laguninim...
više
veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u noći knjige laguna knjige Veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u Noći knjige
13.12.2024.
Za Noć knjige važno je dobro se pripremiti, dobro proučiti sve novitete i sa spiskom krenuti u knjižare!   Mi smo vam na jednom mestu sakupili sve novitete koji zaslužuju vašu pažnju! HI...
više
druženje sa piscima lagune i književni maraton u noći knjige laguna knjige Druženje sa piscima Lagune i književni maraton u Noći knjige
13.12.2024.
I ove Noći knjiga veliki broj pisaca Lagune će se družiti sa svojim čitaocima!   Prvi put u knjižari Delfi SKC prvog dana Noći knjige u petak 13. decembra održaćemo književni maraton u okvi...
više
i biblioteke učestvuju u noći knjige laguna knjige I biblioteke učestvuju u Noći knjige
13.12.2024.
Trideset prvoj Noći knjige, koja će trajati od 13. do 15. decembra 2024, priključile su se i brojne biblioteke. One će u manifestaciji učestvovati prvog i drugog – 13. i 14. decembra – dok će Narodna ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.