Laguna - Bukmarker - Čudni su putevi ljudski – Povodom romana „Firentinski dublet: Kjaroskuro“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Čudni su putevi ljudski – Povodom romana „Firentinski dublet: Kjaroskuro“

Kako to izgleda kad majstor srpske realističke pripovetke, kojeg sa starih fotografija znamo kao nasmejanog i dobroćudnog starca iz beogradske kafane „Dardaneli“, postane vrstan detektiv poput Šerloka Holmsa i neustrašiv likvidator nečistih sila poput Abrahama van Helisnga pokazali su u dvoknjižju nazvanom „Firentinski dublet“ majstori savremene srpske fantastike Goran Skrobonja i Ivan Nešić.

Jedan od karakterističnih postupaka postmoderne umetnosti jeste i taj da se nekadašnji pisci, sada kao književni junaci, sretnu oči u oči sa likovima iz sopstvenih priča i romana, pa ako Meri Šeli može da se sretne sa Frankenštajnovim čudovištem, ako Brem Stoker može da se sretne sa grofom Drakulom, zašto sličan postupak ne bi mogao da se primeni i na srpsku fantastiku?

Upravo su to imali u vidu Nešić i Skrobonja kad su učinili da se Milovan Glišić sretne sa likom iz svoje priče „Posle devedeset godina“, i to ni manje ni više nego sa Savom Savanovićem, čije ime dovoljno govori samo za sebe, pa ne treba posebno objašnjavati o kakvom se književnom i folklornom fenomenu radi.

Međutim, pisci se nisu zaustavili na tome, nego su otišli još dalje i poslali Glišića (vozom Orijent ekspresa, razume se) u mračne i neizvesne ulice Trbosekovog, Drakulinog, Džekilovog i Hajdovog, jednom rečju: viktorijanskog Londona.

Kao već dokazani poznavalac natprirodnih pojava među Srbima, Glišić će sada morati da se nosi sa misterioznim pojavama koje šire nemir i strah po britanskoj prestonici, ali koje su se toliko ustalile kao simboli viktorijanskog doba da je ono bez njih maltene nezamislivo kad se posmatra u istorijskom kontekstu, pa je stoga roman i prožet brojnim kulturološkim referencama tog vremena, uz poneki skok u dvadeseto stoleće, sve do Ijana Fleminga.

Istina, možda se Milovan Glišić kao istorijska ličnost na prvi pogled ne uklapa u sablasni ambijent Vajtčepela, ali tim pre se Skrobonjin i Nešićev postupak čini još smelijim i provokativnijim, a čitanje drugog dela „Firentinskog dubleta postaje neodoljivo i uzbudljivo baš kao i čitanje kultnih gotskih novela i detektivskih romana.

Ako dolazak Milovana Glišića u grad Džeka Trboseka ipak može izazvati čuđenje, toliko je sasvim očekivano što se tu zatekao Srbin po imenu Čedomilj Mijatović – i to ne samo stoga što je Mijatović tada zaista živeo u Londonu, nego i zbog toga što je ugledni diplomata još za života izazivao kontroverze svojim interesovanjem za ezoteriju i spiritizam, pa je život prvog srpskog viktorijanca više nego inspirativan za žanr koji kombinuje gotiku, fantastiku i stimpank.

Takođe je očekivano što je i burni ljubavni život kralja Milana Obrenovića poslužio kao osnova za zaplet „Firentinskog dubleta“, a latentnim unošenjem emotivnog naboja kroz odnos Milovana Glišića sa fascinantnom i fatalnom madam Djelafoa, Nešić i Skrobonja postigli su sklad između svetla i tame, kao što su i najavili stavivši podnaslov „Kjaroskuro“ za drugi deo „Firentinskog dubleta“.

Kombinujući istragu u Londonu sa Glišićevim sećanjima na hapšenje Save Savanovića, ali i sa legendama drevnih civilizacija od mesopotamskih Sumera do američkih Inka, Skrobonja i Nešić pokazali su da se kulturološke i folklorne paralele mogu pronaći i između najudaljenijih svetova i epoha, pa koliko god bili čudni putevi Gospodnji, pokazaće se da su čudni i putevi đavoljih i vampirskih sila, kao i putevi književnih junaka iz raznih vremena i jezika, ali da su opet putevi ljudski najčudniji.

Izabravši duologiju umesto mnogo češće trilogije kad su u pitanju romani iz više delova, dva pisca pokazala su kako se na dualizmu gradi savršenstvo čak i kad su sastavni delovi suprotstavljeni jedan drugome, baš kao svetlo i tama.
 
Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
u prilog pisanju pisama laguna knjige U prilog pisanju pisama
28.06.2022.
Oduvek sam volela da čitam pisma. Bilo da su upućena meni ili nekom drugom, bilo da su stvarna ili fiktivna, postoji nešto posebno u tome što putem rukopisa upoznajete nečije misli i emocije. Po svoj...
više
toni parsons tajna uspeha epski neuspeh laguna knjige Toni Parsons: Tajna uspeha? Epski neuspeh
28.06.2022.
Naša karijera neće zauvek biti sve bolja i u jednom trenutku može da dođe do velikog zastoja, što se mnogim uspešnim ljudima, pa i autoru ove kolumne, piscu Toniju Parsonsu, dogodilo. Jedino važno pos...
više
predstavljena knjiga sudnji dani  laguna knjige Predstavljena knjiga „Sudnji dani“
28.06.2022.
U prijatnom ambijentu hotela „Crowne Plaza“ 23. juna predstavljen je uzbudljiv triler o sprezi politike i jugomafije „Sudnji dani“ Petera Čeferina i Vasje Jagera. Peter Čeferin je čuveni advoka...
više
prvi put na srpskom jeziku kradljivica voća petera handkea u prodaji od 1 jula laguna knjige Prvi put na srpskom jeziku! „Kradljivica voća“ Petera Handkea u prodaji od 1. jula
28.06.2022.
Knjiga „Kradljivica voća“, koju je sam autor, nobelovac Peter Handke, definisao kao „poslednji ep“, započinje ubodom pčele u pripovedačevu nogu. To je za njega znak da mora krenuti na put. Vreme je da...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.