Laguna - Bukmarker - „Crvene duše“ Pola Grevejaka ‒ svemoćna cenzura u SSSR-u - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Crvene duše“ Pola Grevejaka ‒ svemoćna cenzura u SSSR-u

Pripadam posleratnoj generaciji koja se okretala Zapadu i nije gledala na SSSR i njegove satellite, i zato sam sa znatiželjom uzela da čitam roman „Crvene duše“ malo poznatog francuskog pisca Pola Grevejaka, u izdanju Lagune.

Privukle su me korice knjige jer liče na ruska posleratna izdanja i kratak tekst ispod srpa i čekića „Roman o cenzoru koji je bio prinuđen da čita najbolja ruska dela XX veka kako bi u njima ugušio svaki plamičak slobode“.

Pol Grevejak (1981) napisao je „Crvene duše“ kao svoj prvi roman, ali je studirao političke nauke i književnost. Mladost je proveo putujući i živeo je u Beču, Šangaju i Dablinu, i mada nikada nije posetio Sovjetski Savez, najveći deo romana odnosi se na zbivanja u Moskvi pre njegovog rođenja.

Oni koji tvrde da se sve što ih interesuje može naći na internetu varaju se kada je reč o Grevejaku. U belešci o piscu stoji da je za svoj prvi roman („Crvene duše“) dobio francusku književnu nagradu „Rože Nimije“, a dobar znalac francuskog mi je, tražeći nešto više o Grevejaku, našao još samo da su ga primetili članovi Akademije Gonkur i preporučili to delo čitaocima kao zanimljivo. Posle „Crvenih duša“ napisao je romansiranu biografiju kompozitora Alfreda Šnitkea „Tajna kadenca“ i zbirku priča. Kritičari i čitaoci hvale Grevejaka, ali nigde se ne otkriva kako je tako dobro upoznao „homo sovjetikusa", prema kome u knjizi nikada ne pokazuje nadmenost.

On o „Crvenim dušama“ govori kao o melanholičnom trileru i kaže da je knjiga omaž mučenicima koji su verovali u književnost i bili iskrene patriote spremni da daju svoj život ako je trebalo braniti svetu rusku zemlju, što su iskoristili svi ruski samodršci među koje je uvrstio sve careve, Staljina i njegove naslednike. 

Glavni junak romana je Vladimir Katuškov kome su oba roditelja predavala književnost i ljubav prema knjizi je od njih nasledio. Oca je izgubio u Drugom svetskom ratu, a majka je u potaji čitala Anu Ahmatovu koja je bila na Staljinovoj crnoj listi.

Katuškov je prihvatao sve čime ga je Staljinova i KGB-ova propaganda „kljukala“ i verovao da oterani u gulage ili u ludnice nisu nedužni jer su ugrozili komunističku doktrinu. Tako mu nije bilo teško da se zaposli u centralnoj sovjetskoj cenzuri, poznatoj kao Glavlit.

Veoma obrazovan, duboko indoktriniran, Katuškov se ponosi što daje doprinos trijumfu socijalizma i zato brzo napreduje, uveren da je pravi „inženjer ljudskih duša“ kako je Staljin to nazvao. 

Katuškov dobija određene privilegije, istina sitne (bolju kancelariju, vožnju autom Glavlita...), a cenzuriše najbolje knjige (Pasternaka, Solženjicina) i ne razmišlja o daljoj sudbini autora koji, zavisno od njegove ocene, odlaze u sibirske gulage ili na navodno lečenje u ludnice. 

Veoma introvertan, Katuškov se sprijatelji sa Pavlom Goljšenkom, propalim sineastom, koji radi kao kino-operater u Goskinu, bioskopu za političku vrhušku, gde njih dvojica u potaji gledaju zabranjene zapadne filmove.

Zaljubljuje se u devojku koja ga uvodi u svet samizdata, knjiga i brošura iz kojih saznaje ono što nije mogao čitati jer nije ni stizalo na cenzurisanje. 

Postepeno Katuškov doživljava preobražaj, postaje disidentski pisac, zgađen licemerjem poretka u koji je verovao, i počinje da piše pod pseudonimom. Grevejak uporedo stvara potresnu sliku gulaga, ludnica gorih od zatvora, bede naroda koji vreme provodi u redovima pred praznim prodavnicama i istovremeno prati zbivanja u porodici Sverdlov. Otac te porodice gradi karijeru od operativca KGB-a do generala, a njegova jedina kći zajedno sa Katuškovom postaje borac protiv straha, terora, autokratije, cenzure ... U sovjetske knjižare stižu knjige Pasternaka, Solženjicina.
 
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
druženje sa piscima tokom druge sedmice sajamskih dana laguna knjige Druženje sa piscima tokom druge sedmice Sajamskih dana
19.10.2021.
Sajamski dani traju u svim Laguninim i Delfi knjižarama širom Srbije, Laguninim klubovima čitalaca u zemlji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs do 31. oktobra. Tokom druge nedelj...
više
pesnička vest godine otkriveni stihovi mike antića posvećeni ivanki lukateli laguna knjige Pesnička vest godine: Otkriveni stihovi Mike Antića posvećeni Ivanki Lukateli
19.10.2021.
„Ako se nađeš uplašena u nekim vrstama sećanja na život“, stihovi su kojima je Miroslav Antić „otvorio“ pesmu za koju mu je inspiracija „sinula“ pre četiri decenije. Bilo je to 26. novembra 1981. godi...
više
intervju vladeta janković video  laguna knjige Intervju – Vladeta Janković [video]
19.10.2021.
Sa profesorom Vladetom Jankovićem uvek je posebno zadovoljstvo razgovarati. Susret u knjižari Delfi SKC iskoristili smo da popričamo o knjizi „Latinski glosar“, u kojoj se nalaze priče o najčešćim lat...
više
slaviša pavlović lako se prepuštam izazovima laguna knjige Slaviša Pavlović: Lako se prepuštam izazovima
19.10.2021.
Serija „Feliks“ počela je da se emituje na Kurir TV, a za TV Reviju razgovaramo sa piscem i jednim od scenarista Slavišom Pavlovićem, kojeg pre svega znamo po romanima „Zavet heroja“, „Apisov apostol“...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.