VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Čitalačka soba: Prikaz knjige Henrija Marša „Ne nauditi“

„Život neurohirurga nije dosadan i često je to što radimo  izuzetno korisno. Ali neminovno je da pravite greške i stoga  morate naučiti da živite s užasnim posledicama do kojih one  povremeno dovod“, piše Marš u predgovoru.

„Ne nauditi“ je neverovatno jednostavna knjiga. Toliko, da se uredništvo „Gardijana“ (pošto je bila u njegovom užem izboru za najbolju debitantsku knjigu) zapitao: „Zašto niko do sada nije napisao ovakvu knjigu?“ Svako poglavlje ilustrovano je slučajem iz stvarnog života. Stručna objašnjenja dozvoljavaju čitaocima da budu nevidljivi svedoci neverovatnih ličnih i profesionalnih napora, koji katkad rezultiraju katastrofom, a povremeno olakšanjem i komikom. Generalno gledano, knjiga je nežno, i iskreno svedočanstvo o emotivnim uzbuđenjima iz života provedenog u neurohirurškoj sali u kojoj stalno vrvi kao u košnici. Nema preokreta ni fiktivne priče, jer je svakodnevnica sa Maršovih operacionih stolova, iz kliničkih soba i tokom boravaka u inostranstvu iznedrila brojne heroje i tužne priče koje zadovaljavaju apetit i najzahtevnijih čitalaca, izdavača ili dramaturga.

„Ne nauditi“ je divno napisana knjiga. Najjači i najintimniji utisak ostavlja Maršov opis toga kako živi funkcionalni mozak stvarno izgleda. Brojni doktori su se susreli sa mrtvim uzorcima kao studenti medicine, ali živ organ koji u Maršovim rukama ispušta elektrohemijsko zujanje izgleda čitaocu čudesno.

Prosvetljujuća poglavlja koja detaljno opisuju neurohirurgiju su napeta i daju nam dosad neviđen uvid u ovu nauku. Marš opisuje jasnu i savršenu cerebralnu anatomiju: svetlucave tamnoljubičaste vene, providni tečni kristal CSF, blještave pipke mreže neurona, glatku žutu površinu mozga i sićušne svetlocrvene krvne kapilare. Uprkos povremenom ponavljanju teze da je neurohirurgija jednostavno nauka o bušenju rupa, ne možemo da prenebregnemo činjenicu da čitamo o operaciji na mozgu ‒ komplikovanom, zastrašujućem, napetom zahvatu. „Ne nauditi“ nakratko otvara vrata neurohirurgije koja su tradicionalno zatvorena i za doktore, a kamoli za pacijente.

Ako bi opisivanje anatomije mozga za Marša trebalo da bude „domaći teren“, ono što je vredno pažnje jeste novo svetlo koje baca na ljudskost onda kada govori o svojim pacijentima kao ljudima, a ne samo kao o mozgovima. Knjiga obiluje ilustracijama odnosa doktor-pacijent i besmislenog ljudskog ponašanja koje često stupa na scenu u stresnim i životno opasnim situacijama. Vredi primetiti i Maršove misli o modernoj bolničkoj nezi. Dok je brinuo o svojoj majci na samrti u porodičnoj kući, Marš je razmišljao o razlici između njene smrti i smrti većine drugih umirućih pacijenata o kojima su „brinuli“ u bolnicama, domovima za stare i negovalištima. Uz iskrenost koja mu je postala zaštitni znak, Marš ističe da su medicinski radnici „profesionalci čija će briga nestati sa lica čim se okrenu, poput smeška recepcionera u hotelima“.  Maršova beskompromisna iskrenost o tome kako stvari stoje čini ovo štivo uznemirujućim, ali kategorički nespornim za današnje zdravstvene radnike.
Među bolno napetim operacijama i tužnim pričama o pacijentima, u knjizi ima još mnogo toga. Smatram da će „Ne nauditi“ biti neka vrsta vremenske kapsule u oblasti neurohirurgije. Iako su mnoge anegdote o pacijentima i operacijama nastale tokom dugogodišnje Maršove karijere, knjiga je uglavnom smeštena u sadašnjost: čitamo o neurohirurgiji 21. veka, sa njenim razmetljivim idealizmom, HR direktivama, diversifikovanim osobljem, razdražujućim IT sistemima i besmislenom neefikasnošću. Maršovi zajedljivi komentari o sistemskoj nesposobnosti i mrgudno, subverzivno nepoverenje u menadžment su poznati mnogima, a u ovoj knjizi su inteligentno sročeni. Marš predstavlja autoritativnu figuru iz modernog medicinskog miljea, ali takođe, sebe dirljivo stavlja na „drugu stranu“ kao negovatelja porodice.

Marš ne govori o religiji ili Bogu. Nakon nesrećne operacije koja je dobila fatalno pogrešan smer u osamnaestom satu, Maršu je mlad pacijent ostao paralizovan. Kada je saopštio strašnu vest porodici, pacijentova majka je zamolila Marša da se u svojim molitvama seti njenog sada već kvadriplegičnog, nemog sina. Neurohirurg se u knjizi ne moli. Umesto toga, ovaj autor se, kao čovek od nauke, priseća svojih pacijenata u neverovatno iskrenoj knjizi o „životu, smrti i neurohirurgiji“.

„Ne želim da kod ljudi potkopa­ vam poverenje u neurohirurgiju, niti u lekarsku struku, ali  nadam se da će moja knjiga pomoći čitaocima da razumeju  teškoće  –  mnogo  češće  ljudske  nego  tehničke  prirode  –  s   kojima se doktori sreću.“
 
Izvor: blogs.bmj.com
prevod: Miloš Vulikić


Povezani naslovi
posetili su knjižaru na dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje laguna knjige Posetili su knjižaru na Dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje
15.02.2019.
Delfi knjižare su poznate kao omiljeno mesto velikog broja zaljubljenika u knjigu, a od nedavno, otvaranjem knjižare „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj ulici, postale su i mesto na koje ljubitelji dob...
više
laguna na 20 salonu knjige i grafike u pirotu laguna knjige Laguna na 20. Salonu knjige i grafike u Pirotu
14.02.2019.
Dom kulture i Narodna biblioteka Pirot pod pokroviteljstvom Grada Pirota organizuju dvadeseti Salon knjige i grafike u Pirotu koji će biti održan od 14. do 21. februara u Hali „Kej“. Laguna se ...
više
književno veče miomira petrovića u kući kralja petra i laguna knjige Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I
14.02.2019.
Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sl...
više
zašto je borhes mrzeo fudbal  laguna knjige Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
14.02.2019.
„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“ Na prvi pogled, animozitet argentinskog pisca prema „lepoj igri“ predstavlja tipičan negativan stav prema ...
više