Laguna - Bukmarker - Branko Rosić: Faust srpske tranzicije - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Branko Rosić: Faust srpske tranzicije

Danas redakcije izgledaju kao fabrike trikotaže, a novinari su pokretni diktafoni na izvršenju zadatka.

Glavni junak romana „A tako je dobro počelo“ („Laguna“) Branka Rosića, novinara u zamenika glavnog urednika magazina „Nedeljnik“, marketinški je stručnjak koji u političkim kampanjama oscilira između tajkuna i političkih prvaka „šminkajući“ stvarnost. „Kotrlja“ neverovatne stvari, od probisveta pravi porodične ljude, „otkriva“ tajne račune sumnjivih privatizacija protivnika, kao i poročne detalje njihovih privatnosti. Onda upoznaje ženu čiji je životni moto: „Čim nešto započneš treba da zamisliš kraj“, s njom provodi nekoliko dana u Njujorku, trošeći unapred novac „poslovnih partnera“, a zatim tone sve dublje u krug obmana... Branko Rosić po obrazovanju je mašinski inženjer, bio je član „Urbane gerile“, koji je bio jedan od prvih pank bendova u Srbiji, i o čijem radu su pisali, neki engleski fanzini, pa čak i čuveni NME. „Novinarstvo mi je na početku bilo nešto kao hobi, a onda je postalo hleb koji se sve teže kusa. Roman sam napisao u naletu inspiracije, a ne kao materijalizaciju novinarske frustracije“, kaže Rosić na početku razgovora za „Politiku“.

Vaš junak svesno se upušta u kreiranje laži. Iako je svestan principa na koje je pristajao, koja je cena koju plaća za hedonizam?

Junak mog romana Dragan Lomić hedonista je sa „ručnom kočnicom“, i zato plaća cenu, dok pravi hedonisti, a to su njegovi šefovi i politički prvaci, u stvari uvek isplivaju. Možeš da ne „zglajzneš“ u današnjoj Srbiji, pa i u ovom romanu, samo ako te ne boli to što lažeš, ako imaš stvrdnutu kaljugu umesto obraza. A Lomić je ipak čovek koji se gnuša toga što radi, i u stvari traži izlaz iz kruga hedonizma, a nalazi ga u neuhvatljivoj devojci koja je sve ono što on nije.

Lomić ne povlači baš „produhovljene“ poteze trošeći unapred novac za političku kampanju klijenata za sopstveni put u Njujork. Da li je naslov romana ironična opaska u vezi s njegovim protraćenim talentom?

On je kao Faust srpske tranzicije. A Mefisto su krediti, politička i biznis elita, dakle poluge moći koje opslužuje, ono što mu je omogućilo novac i visoku poziciju u društvu. Zbog svega toga on se ipak oseća nisko. Dobro je počelo za glavnog junaka: brzo se u marketinškom svetu probio do vrha i počeo da radi čak za svetske brendove, a istovremeno je i cenjen kolumnista. Ali ono što je nekima vrhunac karijere, za njega  je talenat protraćen na pogrešne stvari. Moj roman je kao triler, opisuje prljave političke kampanje u Srbiji, društvene prilike u Srbiji i u Evropi, kojima preti novi nacionalizam opravdan nadirućim talasom imigranata, ali i ljubavna priča glavnog junaka, koja ima nešto protivteže koristoljublju i laži. Junak želi da veruje da je devojka u koju se zaljubio prava, da uz njenu pomoć obnovi nekadašnje stavove, moral, principe. Ta ljubav se na kraju pokazuje kao samoobmanjujuća epizoda, a on, kao marketinški stručnjak, kao žrtva svog marketinga, od voljene osobe pravi reklamu.

Kako se izboriti za veće medijske slobode i objektivnije izveštavanje?

Poslednjih meseci dosta se priča o medijskim slobodama i objektivnom izveštavanju. Učestvovao sam na nekoj tribini na kojoj je jedan govornik rekao da je u socijalizmu vladala cenzura, a da sada prisustvujemo slobodi medija. Tada sam ga upitao kako objašnjava činjenicu da niko ne sme da piše protiv poznatog tajkuna, jer će onda uskratiti reklame za magazin, a od reklama novinarstvo pretežno i živi. Mi u Srbiji prisustvujemo samo mutacijama cenzura i nesloboda. A što se tiče objektivnog izveštavanja mišljenja sam da će u skoroj budućnosti i samo izveštavanje postati užasno i besmisleno. Danas redakcije izgledaju kao fabrike trikotaže, a novinari su pokretni diktafoni na izvršenju zadatka. Nekada smo znali imena svih dopisnika „Politike“ iz sveta, a danas ne znamo da nabrojimo ni pet imena beogradskih novinara svih dnevnih listova. Srpsko novinarstvo podrazumeva depersonalizaciju medija, a to znači da sve manje postaje bitan autorski tekst. Zato je i tipično pitanje u onlajn sektorima redakcija: „Koliko si danas ubacio vesti?“ Novinarstvo ima crnu perspektivu u Srbiji.

Jedna rok ili pank pesma iz osamdesetih imala je čitav svet iza sebe, bogatstvo slojeva od lične mitologije do društvenog podteksta. Ako je danas sve drugačije, u kom pogledu je drugačije?

Drugačije je to što je sve postalo nebitno ili makar manje bitno. Gomila informacija stvara prezasićenost, a znamo da prezasićenost hranom tera na spavanje. Pre mesec dana gledao sam dokumentarac o Velikoj Britaniji iz sedamdesetih godina 20. veka, i kada sam video deo u kojem pripadnici IRE s fantomkama i heklerima regulišu saobraćaj, uskliknuo sam: „Kakvo divno vreme!“. Isto to sam uzviknuo i kada je u dokumentarcu prikazan štrajk rudara, kao i sukobi navijačkih grupa. Sada je sve mirnije i osvojene su slobode koje su tekovina i tih turbulentnih sedamdesetih. Ali, ovo je i vreme dosade i nedostatka velikih ideja. U Srbiji pored oročenog života u kreditima živimo i onaj oročen u mitovima, koji su nas doveli do toga gde i jesmo: preuveličanoj prošlosti i umanjenoj budućnosti.

Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika
Foto: Igor Pavićević


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
lektira na korak od vas  laguna knjige Lektira na korak od vas!
12.08.2022.
Druga polovina avgusta savršen je period da svoje školarce polako pripremate za školu. U svim Delfi knjižarama, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, možete pronaći lektiru za osnovnu i sred...
više
 knjiga o fotografiji albaharija i radakovića u konkurenciji za nagradu dksg laguna knjige „Knjiga o fotografiji“ Albaharija i Radakovića u konkurenciji za nagradu DKSG
12.08.2022.
U konkurenciji za nagradu Doma kulture „Studentski grad“ za najbolju knjigu nefikcijske proze, među pet naslova našla se i „Knjiga o fotografiji“ Davida Albaharija i Žarka Radakovića. Kao i u prvoj...
više
kako je tiktok postao mašinerija za bestselere laguna knjige Kako je TikTok postao mašinerija za bestselere
11.08.2022.
BookTok, na kome entuzijastični čitaoci dele preporuke za čitanje, počeo je kao inovacija, da bi postao oslonac izdavačke industrije, ali i dominantan pokretač prodaje beletrističkih dela. Veliki broj...
više
džon berent o zaostavštini romana ponoć u vrtu dobra i zla  laguna knjige Džon Berent o zaostavštini romana „Ponoć u vrtu dobra i zla“
11.08.2022.
Pre više od dve decenije knjiga „Ponoć u vrtu dobra i zla“ predstavila je Savanu ostatku sveta. Pisac Džon Berent je ponovo posetio ovaj grad 2015. godine. Objasnite nam kako se grad promenio o...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.