VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Antički vremeplov
08.06.2020.
Osim mašte i filma, takvu teleportaciju u Stari Egipat, Atinu i Rim kao književnu mogućnost nude i dvojica poznavalaca starog veka – britanski istoričar Filip Metizak i američki arheolog Donald P. Rajan, čije je tri zbirke priča o jednom danu iz života tamošnjih stanovnika za nepune dve godine u srpskom prevodu objavila izdavačka kuća Laguna.
Filip Metizak (1958), ekspert za antički Rim sa doktoratom na Univerzitetu Oksford i predavač na Kembridžu, autor je dve knjige – nedavno objavljene „24 sata u staroj Atini“ (u prevodu Dubravke Srećković Diković) i „24 sata u starom Rimu“ (u prevodu Žermen Filipović), kojom je Laguna sredinom 2018. započela trilogiju o jednom danu iz života stanovika antičkog sveta.
Između dve Metizakove knjige, u prevodu Dubravke Srećković Diković pojavila su se i „24 sata u starom Egiptu“ svestranog egiptologa Donalda P. Rajana (1957) sa Luteranskog univeziteta u Takomi, poznatog i po istraživanjima i otkrićima izgubljenih grobnica u Dolini kraljeva.
Zajednička nit za sve tri knjige ove dvojice autora jeste da čitaoce vode kroz antičke gradove i zemlje u trenutku vrhunca njihove moći i razvoja, držeći se njihove autentične podele dana, uz preračunavanje na današnje merenje vremena.
Njihove priče su mešavine mitova, antičke književnosti, sačuvanih verskih, pravnih i drugih tekstova, arheoloških saznajanja, istorije i mašte u kojoj se susreći obični ljudi, ali i istorijske ličnosti.
Doland P. Rajan, u uvodu svoje knjige, upozorava da u poređenju sa starom Grčkom i Rimom, antički Egipat nije ostavio tako velike i raznolike zbirke sačuvanih tekstova, koji bi pružili uvid gotovo u sve što bi ljude 21. veka moglo zanimati.
„Prosečni Egipćanin bio je nepismen, te se većina sačuvanih tekstova odnosi na carska, verska i pogrebna pitanja, ali je do nas je doprlo dovoljno delića da egiptolozi uspešno sklope uverljivu sliku ove kulture i njenih bezbrojnih lica, između ostalog i nešto malo privatnih pisama i rasprava na teme poput medicine. U tome u velikoj meri pomaže i egipatska praksa slikanja ili klesanja prizora iz svakodnevnog života na zidovima grobnica, kao i običaj njihovog opremanja pravom hranom, odećom, nameštajem i drugim potrepštinama“, objašnjava autor.
Prema njegovim rečima, stari Egipćani su svoj dan, meren od jednog do drugog zalaska sunca, delili na 12 sati obdanice i 12 sati noći, koje je on smestio u Tebu, političku i versku prestonicu faraona Amenhotepa II iz 18. dinastije, oko 1414. pre Hrista.
Filip Metizak u knjizi „24 sata u staroj Atini“ čitaoce kroz 24 poglavlja vodi u najglamurozniji grad-državu antičke Grčke zaistavljajući vreme u 416. godini pre Hrista, u mesecu elafebolionu, pred pozorišne svetkovine Velikih dionizija, što je današnji početak aprila.
U tom trenutku Atina je na vrhuncu političke i vojne moći, ima oko 30.000 stanovnika i, kako tvrdi Metizak, „veću koncentraciju genija nego ma koji grad u ma kojem drugom trenutku istorije čovečanstva“.
Pre antičke Atine, Metozak je srpske čitaoce odveo u stari Rim – u pozni letnji dan početkom septerbra 137. posle Hrista, u vreme vladavine cara Hadrijana, koje je mnogo kasnije francuski akdemik i spisateljica Margaret Jursenar u beleškama za biografiju ovog vladara, opisala kao vek poslednjih slobodnih ljudi – jedistven istorijski trentak bez starih bogova, ali i Hrista.
Iz istorijskog ugla, to je momenat u kome, prema Metozakovim rečima, „Rim ima moć, plaše ga se i poštuju od Temze do Tigra, ali njegovi građani i junaci njegove knjige ne mare za to, jer se njihov život ne svodi na slavu carstva, već na to kako će zaraditi novac kojim će platiti stanarinu, kako će izaći na kraj s napornim rođacima i svakodnevnim izazovima kod kuće i na poslu“.
On svakodnevni rimski život oslikava kroz različite perspektiva 24 stanovnika Rima – trgovaca, robova, carskih glasnika, senatora, klesara, sveštenica, krčmarica, domaćica, gladijatora, kuvara, pekara… Rimljani su 24-satni dan počinjali u ponoć, brojeći sate od prethodnog zalaska sunca, tokom kojih su se borili sa bednim uslovima u nepravednom društvu prepunom nejednakosti, ali u dubokoj veri da je njihov Rim bolje mesto za život nego bilo koje na svetu.
Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas
Filip Metizak (1958), ekspert za antički Rim sa doktoratom na Univerzitetu Oksford i predavač na Kembridžu, autor je dve knjige – nedavno objavljene „24 sata u staroj Atini“ (u prevodu Dubravke Srećković Diković) i „24 sata u starom Rimu“ (u prevodu Žermen Filipović), kojom je Laguna sredinom 2018. započela trilogiju o jednom danu iz života stanovika antičkog sveta.
Između dve Metizakove knjige, u prevodu Dubravke Srećković Diković pojavila su se i „24 sata u starom Egiptu“ svestranog egiptologa Donalda P. Rajana (1957) sa Luteranskog univeziteta u Takomi, poznatog i po istraživanjima i otkrićima izgubljenih grobnica u Dolini kraljeva.
Zajednička nit za sve tri knjige ove dvojice autora jeste da čitaoce vode kroz antičke gradove i zemlje u trenutku vrhunca njihove moći i razvoja, držeći se njihove autentične podele dana, uz preračunavanje na današnje merenje vremena.
Njihove priče su mešavine mitova, antičke književnosti, sačuvanih verskih, pravnih i drugih tekstova, arheoloških saznajanja, istorije i mašte u kojoj se susreći obični ljudi, ali i istorijske ličnosti.
Doland P. Rajan, u uvodu svoje knjige, upozorava da u poređenju sa starom Grčkom i Rimom, antički Egipat nije ostavio tako velike i raznolike zbirke sačuvanih tekstova, koji bi pružili uvid gotovo u sve što bi ljude 21. veka moglo zanimati.
„Prosečni Egipćanin bio je nepismen, te se većina sačuvanih tekstova odnosi na carska, verska i pogrebna pitanja, ali je do nas je doprlo dovoljno delića da egiptolozi uspešno sklope uverljivu sliku ove kulture i njenih bezbrojnih lica, između ostalog i nešto malo privatnih pisama i rasprava na teme poput medicine. U tome u velikoj meri pomaže i egipatska praksa slikanja ili klesanja prizora iz svakodnevnog života na zidovima grobnica, kao i običaj njihovog opremanja pravom hranom, odećom, nameštajem i drugim potrepštinama“, objašnjava autor.
Prema njegovim rečima, stari Egipćani su svoj dan, meren od jednog do drugog zalaska sunca, delili na 12 sati obdanice i 12 sati noći, koje je on smestio u Tebu, političku i versku prestonicu faraona Amenhotepa II iz 18. dinastije, oko 1414. pre Hrista.
Filip Metizak u knjizi „24 sata u staroj Atini“ čitaoce kroz 24 poglavlja vodi u najglamurozniji grad-državu antičke Grčke zaistavljajući vreme u 416. godini pre Hrista, u mesecu elafebolionu, pred pozorišne svetkovine Velikih dionizija, što je današnji početak aprila.
U tom trenutku Atina je na vrhuncu političke i vojne moći, ima oko 30.000 stanovnika i, kako tvrdi Metizak, „veću koncentraciju genija nego ma koji grad u ma kojem drugom trenutku istorije čovečanstva“.
Pre antičke Atine, Metozak je srpske čitaoce odveo u stari Rim – u pozni letnji dan početkom septerbra 137. posle Hrista, u vreme vladavine cara Hadrijana, koje je mnogo kasnije francuski akdemik i spisateljica Margaret Jursenar u beleškama za biografiju ovog vladara, opisala kao vek poslednjih slobodnih ljudi – jedistven istorijski trentak bez starih bogova, ali i Hrista.
Iz istorijskog ugla, to je momenat u kome, prema Metozakovim rečima, „Rim ima moć, plaše ga se i poštuju od Temze do Tigra, ali njegovi građani i junaci njegove knjige ne mare za to, jer se njihov život ne svodi na slavu carstva, već na to kako će zaraditi novac kojim će platiti stanarinu, kako će izaći na kraj s napornim rođacima i svakodnevnim izazovima kod kuće i na poslu“.
On svakodnevni rimski život oslikava kroz različite perspektiva 24 stanovnika Rima – trgovaca, robova, carskih glasnika, senatora, klesara, sveštenica, krčmarica, domaćica, gladijatora, kuvara, pekara… Rimljani su 24-satni dan počinjali u ponoć, brojeći sate od prethodnog zalaska sunca, tokom kojih su se borili sa bednim uslovima u nepravednom društvu prepunom nejednakosti, ali u dubokoj veri da je njihov Rim bolje mesto za život nego bilo koje na svetu.
Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Peteru Handkeu uručena „Velika nagrada Ivo Andrić“ za „Drugi mač“
12.05.2021.
Austrijskom nobelovcu Peteru Handkeu uručena je „Velika nagrada Ivo Andrić“ za najbolju knjigu objavljenu u Srbiji ili Republici Srpskoj tokom 2020. godine za roman „Drugi mač“.
Odluku je krajem pr...
više
Pogledajte bizarnu sovjetsku TV adaptaciju „Gospodara prstenova“
11.05.2021.
Baš kao i sam Jedinstveni Prsten, sovjetska adaptacija Tolkinovog „Gospodara prstenova“ iznenada se pojavila na internetu.
Verzija koja se smatra jedinom ruskom adaptacijom slavne trilogije snimlje...
više
Da li digitalne knjige zbunjuju decu?
11.05.2021.
Kao prvo, pretpostavljam da ste svi imali prilike da vidite klipove sa mališanima koji držeći u rukama štampana izdanja časopisa pokušavaju da skroluju i pinčuju po stranicama kako bi ih sklonili. Uop...
više
„Diana Budisavljević“ – Kapitalno delo o istinskoj heroini jednog tragičnog vremena
11.05.2021.
U poslednje vreme aktuelizovana je tema istorijske uloge Austrijanke Diane Budisavljević, rođene Obekser (1891–1978), supruge uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, koja je od sigurne smrt...
više
Laguna d.o.o. Resavska 33, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2021
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.