VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

„Andriću u čast“ ‒ revija predstava posvećenih našem istaknutom piscu i njegovom delu

Revija predstava pod nazivom „Andriću u čast“, povodom 125. godina od rođenja našeg istaknutog pisca i nobelovca Ive Andrića, biće održana tokom novembra i decembra na obe scene Narodnog pozorišta.
 
U tom periodu, publika će moći da pogleda četiri različita naslova posvećena našem slavnom piscu i njegovom delu sa repertoara srpskih pozorišta, a prvi od njih, predstavljen je 14. novembra, na Velikoj sceni (19,30) biće „Play Andrić ili ljudi o kojima se ne može mnogo kazivati“. Predstavu urađenu prema tekstovima Ive Andrića, u adaptaciji i režiji Mie Knežević, izveli su glumci Kraljevačkog pozorišta.
 
U petak 24. novembra, takođe na Velikoj sceni (19,30), biće odigrana predstava „Anika i njena vremena“, u režiji Ane Đorđević, urađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i agencije Beo art.
 
Iz mnoštva likova Andrićevih priča, rediteljka je, pored Anike, žene vanredne lepote koja je odlučila da se „objavi“ i „otvori kuću muškarcima“, fokus stavila na lokalnog protu i njegovog sina Jakšu, koji kroz ljubavnu vezu sa „ženom otpadnicom“ i sam traži izlaz iz obrasca života u koji ga guraju otac i okruženje.
 
Uloge tumače Milica Trifunović (Anika), Nenad Pećinar (Melentije), Biljana Keskenović (Anđa), Dušan Matejić (Jakša), Milovan Filipović (Lale), Jovana Mišković (Saveta) i Milica Grujičić (Jelica).
 
Šabačko pozorište gostovaće 30. novembra na Sceni „Raša Plaović“ (20,30) sa predstavom „Kainov ožiljak“, po romanu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića", u režiji Juga Radivojevića.
 
„'Kainov ožiljak' na zanimljiv i uzbudljiv način govori o misiji Ive Andrića kao ambasadora Kraljevine Jugoslavije u nacističkoj Nemačkoj. Lik diplomate i književnika tumači Vladimir Milojević, dok su uloge Hitlera i ostalih nacista poverene ženama. 'Kainov ožiljak', u jednom metaforičkom smislu, jeste priča o nepostojanosti dobra i tvrdokornosti zla, s druge strane, Kainov ožiljak je prokletstvo koje nosi svaki čovek i sve što je čovek stvorio. U priči o Andrićevim godinama u Berlinu, gde je urušena i podeljena država poslala svog velikog umetnika da se cenka sa đavolom i pokuša da urazumi nerazumne, ovaploćuje se teza o nemoći običnog čoveka spram cikličnih nasrtaja zla. A dvadeseti vek, u kome je Ivo Andrić proveo veći deo svog života, može se slobodno nazvati Vekom zla. Ipak, iako u nemogućoj situaciji, Andrić, humanista i pisac, uspeva da sačuva čoveka u sebi i to je možda najsnažnija poruka koju nam je poslao, kako svojim držanjem u Berlinu, tako i svojim romanom 'Prokleta avlija' na koji je nedvosmisleno uticalo berlinsko iskustvo koje je sam Andrić smatrao najtežim i najmučnijim delom svog života“, navode pisci Kecmanović i Stojiljković.
 
Osim Milojeviću, uloge su poverene Marijani Dugalić, Ivanu Tomaševiću, Zoranu Karajiću, Strahinji Baroviću, Sonji Milojević, Deani Kostić, Milošu Vojnoviću, Kristini Pajkić, Aneti Tomašević, Ljubiši Baroviću i Slobodanu Petranoviću - Šarcu.
 
Reviju „Andriću u čast“, 8. decembra na Velikoj sceni (19,30) zatvoriće Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada sa komadom „Na Drini ćuprija“, koji je po istoimenom Andrićevom romanu, režirao Kokan Mladenović.
 
Prema njegovim rečima, Andrićev roman je pravi povod za još jednu priču o našem vremenu - priču o zlu koje se dešava na jednom istom mestu, više od 400 godina, zlu kojem nema kraja.
 
„Ova predstava nije tu da inscenira jedan sjajan roman. Ona je tu da nastavi Andrićevu misao i strepnju od novog zla. Ako neko misli da smo probleme Bosne rešili nacionalistima iz devedesetih koji su na vlasti u Srbiji, nacionalistima u Bosni i Republici Srpskoj, onda se jako vara. Duško Kovačević u jednoj svojoj pesmi kaže: 'Sad je mir u selu, dok deca ne porastu'. Tako je sad u Bosni. Bojim se da nam sledi još jedan ciklus zla, jer nismo ništa uradili da nam se ne dogodi. Za razliku od Andrićevog romana koji se završava okupacijom 1914, naša predstava se završava 1995. godine“, ističe Mladenović.
 
U podeli su Jelena Antonijević, Strahinja Bojović, Danica Grubački, Gordana Đurđević Dimić, Grigorije Jakišić, Dušan Jakišić, Milan Kovačević, Jugoslav Krajnov, Tijana Maksimović, Marija Medenica, Sanja Mikitišin, Višnja Obradović, Igor Pavlović, Aleksandra Pleskonjić, Nina Rukavina, Marko Savić, Olivera Stamenković, Miroslav Fabri, Milovan Filipović i Radoje Čupić, dok su se u ulogama dece našli Mihajlo Bugarski, Nikola Velimirović i Sergej Stojanović. Muzičari su Arpad Bakoš i Balša Pešikan.

Ulaznice po povlašćenim cenama mogu da se nabave na biletarnici Narodnog pozorišta.

Autor: M.B.
Izvor: narodnopozoriste.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
književno veče simonide milojković u šidu laguna knjige Književno veče Simonide Milojković u Šidu
10.12.2019.
U svečanoj sali biblioteke „Simeon Piščević“ u Šidu 16. decembra od 18 sati biće predstavljeno stvaralaštvo Lagunine autorke Simonide Milojković. Akcenat će biti stavljen na Simonidin poslednji roman ...
više
promocija knjige samo ubistvo marija liguorija 17 decembra laguna knjige Promocija knjige „Samo ubistvo“ Marija Liguorija 17. decembra
10.12.2019.
Roman „Samo ubistvo“ Marija Liguorija prvi put će biti predstavljen beogradskoj publici u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC u utorak 17. decembra od 18 sati. Osim autora, o knjizi će govoriti ...
više
još 5 distopijskih knjiga koje će vam pomoći da shvatite savremenu ameriku laguna knjige Još 5 distopijskih knjiga koje će vam pomoći da shvatite savremenu Ameriku
10.12.2019.
Život često podseća na distopijski roman. Ipak, jedno je reći da naš život podseća na neku apstraktnu distopiju, a nešto sasvim drugo kupiti knjigu i otkriti da je užase našeg doba savršeno opisao nek...
više
prve audio knjige izumljene su za slepe amerikance laguna knjige Prve audio knjige izumljene su za slepe Amerikance
10.12.2019.
Pre nego što su se koristile za muziku, long plej ploče (LP ploče) bile su korišćene gotovo isključivo za audio knjige. Ove audio knjige bile su podeljene slepim Amerikancima tridesetih i četrdesetih ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.