Laguna - Bukmarker - Aktuelnije nego ikad: „Homo deus – Kratka istorija sutrašnjice“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Aktuelnije nego ikad: „Homo deus – Kratka istorija sutrašnjice“

Juval Noa Harari (1976) je izraelski pisac i istoričar, i redovni profesor istorije na katediri na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Kao autor koji se bavi socijalnim temama, on istražuje pitanja slobodne volje, svesti, inteligencije i sreće.

Polazeći od teze o kognitivnoj revoluciji u koju je Homo sapiens ušao pre 70.000 godina, u svom popularno-naučnom bestseleru „Sapijens – Kratka istorija čovečanstva“ (2014) Harari je pisao o značaju jezika, struktuiranog društva, poljoprivrede i razvoja nauke koji su omogućili čoveku da gotovo potpuno vlada svojim okruženjem i da se nađe na vrhu prirodne lestvice na planeti. Oslanjajući se na te fokalne tačke, Harari svoje izlaganje nastavlja u „Kratkoj istoriji sutrašnjice“ u kojoj dalje istražuje kojim putem bi se čovečanstvo još moglo civilizacijski kretati, gde je pitanje transhumanizma svakako jedno od najbitnijih. Jer, kako primećuje Harari „kakve god neobične i bizarne oblike život poprimao, uvek je ostajao unutar granica ogranskog sveta“. Sada, smatra on, čovečanstvo stoji na tački odakle može poći ka sintezi organskog i neorganskog, odnosno života i tehnologije.

Harari uz mnogo slikovitih i zanimljivih primera jasno i prijemčivo razlaže tačke u razvoju čoveka, iznoseći konačno tezu da bi se istorijski period u kom živimo slobodno mogao preimenovati u antropocen, jer čovečanstvo kolektivno deluje na svoju okolinu sistematskije od svega ostalog na planeti.

Knjiga je podeljena na tri veća odeljka: Homo sapijens osvaja svet, Homo sapijens daje smisao svetu, i Homo sapijens gubi kontrolu. Prvi deo je i vrsta uvoda koja govori o tome šta je sve civilizacijski moralo biti dostignuto da bi se stiglo do ovoga gde smo sad (suzbijanje i kontrolisanje gladi, bolesti i ratova). Drugi deo knjige razlaže i objašnjava društvene promene koje su konačno dovele našu civilizaciju na stupanj u kom je sad – od trenutka kada su Sumeri izmislili pismo i novac, koji su „probili ograničene kapacitete ljudskog mozga za obradu podataka“, i naročito „omogućili da se započne ubiranje poreza od stotina hiljada ljudi, da se uspostave složene birokratije i osnuju prostrana carstva“. Treći deo knjige naročito je zanimljiv jer pokušava da iznese različite moguće scenarije budućnosti za čovečanstvo, okrećući se pitanjima filozofije svakodnevice, transhumanizma, i odnosa čoveka i biotehnologije.
 
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
pobednici foto konkursa male lagune laguna knjige Pobednici foto-konkursa Male Lagune
19.01.2021.
Čestitamo, od srca, svima! Bilo je veoma teško odlučiti se za samo tri pobednika. Pobednici su izabrani na osnovu štimunga na fotografiji i tehničkog umeća – ugla fotografije, scenografije, knj...
više
estonija otvara muzej zabranjenih knjiga laguna knjige Estonija otvara muzej zabranjenih knjiga
19.01.2021.
U Talinu, u Estoniji, otvoren je muzej posvećen knjigama iz celog sveta koje su zabranjivane, spaljivane ili cenzurisane. Projekat je predvodio Džozef Maksimilijan Danigan, poreklom iz Škotske, a...
više
prikaz romana podvizi i stradanja grofa od takova  laguna knjige Prikaz romana „Podvizi i stradanja Grofa od Takova“
19.01.2021.
Beogradski pisac, prevodilac i dugogodišnji urednik izdavačke kuće Laguna Dejan Mihailović (1951) je svoje priče o životu kneza Milana Obrenovića poslao pokojnom kolegi Milanu Komneniću na čiji podsti...
više
10 zanimljivih činjenica o hermanu melvilu laguna knjige 10 zanimljivih činjenica o Hermanu Melvilu
19.01.2021.
Herman Melvil (1819–1891), rođen u njojorškoj imućnoj porodici sa dobrim društvenim vezama, izabrao je životni put koji po uzbudljivosti može parirati naratoru njegovog romana „Mobi Dik“ – Ismailu. Pr...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.