VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
25 iznenađujućih činjenica o bibliotekama
16.03.2022.
Verovatno ne postoji veće skladište analognih informacija od biblioteka, slavnih zbornih mesta štampanih stranica koje nam nude avanture, obrazovanje i ispunjavaju nam dane i noći detaljima o svetu van našeg – i sve to besplatno. U Sjedinjenim Američkim Državama danas postoji oko 116.867 javnih i školskih biblioteka. Za vas smo prikupili 25 iznenađujućih i divnih činjenica o ovoj nezamenljivoj instituciji.
1. Prvu biblioteku za pozajmicu namenjenu svim građanima osnovao je Bendžamin Frenklin 1731. godine
Među stanovnicima gradića Frenklin, u državi Masačusets, u 18. veku su kružile knjige koje je gradu poklonio Bendžamin Frenklin. Stanovnici su rešili da tu praksu institucionalizuju pa su 1790. otvorili jednu od najstarijih biblioteka u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, njen začetak je bio još 1731. godine kada je Bendžamin Frenklin pokrenuo sopstvenu biblioteku za pozajmicu u Filadelfiji koju je nazvao Bibliotečko društvo sa godišnjom pretplatom u iznosu od 40 šilinga.
2. Filantrop Endru Karnegi bio je osnivač i najveći dobrotvor fonda namenjenom finansiranju i otvaranju biblioteka
Ovaj bogati industrijalac donirao je 55 miliona – što odgovara današnjoj sumi od 1,6 milijardi dolara – u periodu od 1886. do 1919. godine da bi se izgradilo čak 2509 biblioteka širom sveta uključujući i Univerzitetsku biblioteku u Beogradu.
3. Mnoge biblioteke su prilikom gradnje imale stanove na poslednjem spratu
Karnegi je osnovao nekoliko gradskih biblioteka u Njujorku, a ove zgrade su često građene sa stanovima na poslednjem spratu. Ideja je bila da domari biblioteke imaju stambene prostorije u zgradi kako bi bili u mogućnosti da lože i danju i noću.
4. Bibliotekari su morali da savladaju poseban stil pisanja poznat kao „bibliotečki rukopis“
Ova praksa je bila preovlađujuća krajem 19. veka pošto je pionir bibliotekarstva Melvil Djui – poznat kao tvorac Djuijeve decimalne klasifikacije – zajedno sa svim kustosima starih fondova smatrao da je čitljiv rukopis neophodan za ispisivanje kataloških kartica. Ova praksa je izbledela kako su pisaće mašine dobile zamajac u primeni.
5. Kongresna biblioteka u Vašingtonu je najveća biblioteka na svetu
Nајveća biblioteka na svetu u pogledu obima kataloga je Kongresna biblioteka u Vašingtonu u kojoj se čuva 168 miliona jedinica. Taj podatak je znatno uvećan od 1814. godine, kada je 14-godišnja biblioteka, koja je u tom trenutku sadržala 3000 jedinica, uništena od britanskih trupa koje su tada spalile zgradu Kapitola (američkog kongresa).
6. Kongresna biblioteka u Vašingtonu je platila da se na Brajevom pismu ponovo reprodukuju popularni časopisi, uključujući i Plejboj
Kongresna biblioteka je u potpunosti posvećena ideji da znanje i svaku vrstu informacije učini dostupnim svima pa je platila da se popularni časopisi ponovo štampaju, ali ovoga puta na Brajevom pismu. Godine 1985. konzervativni senator iz Ohaja ČalmersVajli lobirao je da se spreči štampanje Plejboj na Brajevom pismu. Nakon protesta korisnika i javnosti, štampanje je obnovljeno i nastavljeno sve do danas.
7. Teksas je dom gigantske biblioteke koja je nastala prenamenom nekadašnjeg tržnog centra
Javna biblioteka u Mekalenu u Teksasu nekadašnji je tržni centar pretvoren u biblioteku, čime je postala najveća jednospratna bibliotečka zgrada u Americi, sa prostorom koji se prostire na 123.000 kvadratnih metara, poseduje kompjuterske sobe, kafić i salu od 180 mesta.
8. Vermont je dom biblioteke koja se prostire u dve države
Biblioteka Haskel nalazi se na granici između SAD i Kanade. Šetnju možete započeti u Kvebeku (Kanada) i izaći u Vermontu (SAD). Nije vam potreban pasoš za prelazak državne granice koja bukvalno prolazi kroz zgradu, ali morate da se vratite u zemlju iz koje ste krenuli ili rizikujete rigorozne kazne.
9. Slepi miševi mogu biti najbolji prijatelji biblioteke
Biblioteka na Univerzitetu Koimbra u Portugaliji prebivalište je ogromnog broja šišmiša. Ali u ovoj biblioteci niko ne zove istrebljivače jer šišmiši hvataju insekte koji su štetni za papir. Osoblje tokom noći stavlja pokrivače preko stolova i svako jutro po dolasku na posao čisti njihov izmet.
10. Paranormalni ljubići su popularan žanr u zatvorskim bibliotekama
Jedan od najpopularnijih žanrova u zatvorskim bibliotekama su paranormalni ljubići i naslovi namenjeni tinejdžerima.
11. Pojedine biblioteke svoju delatnost proširuju na izdavaštvo
Ne očekuju sve biblioteke od izdavača da same snose teško izdavačko breme. Mnoge biblioteke učestvuju u izdavačkim poduhvatima, od dizajna do uređivanja naslova.
Bonus: U Srbiji je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva od 1985. godine preuzela izdavanje „Povelje“, časopisa za književnost, umetnost, kulturu, prosvetna i društvena pitanja, koju je pre toga uređivala lokalna prosvetna zajednica. Pored ovog renomiranog časopisa, kraljevačka biblioteka već četvrt veka uređuje i izdaje kultnu pesničku ediciju „Poezija danas“ u kojoj su objavljivana dela ovenčana prestižnim pesničkim i književnim nagradama.
12. Knjige iz biblioteke mogu biti prepune iznenađenja (a takođe i njima pokrivena)
Ukoliko se pitate koliko prljave mogu biti knjige iz biblioteke pošto prođu kroz mnoštvo ruku, odgovor je: poprilično. Na uzorcima stranica su se mogli pronaći razne bakterije, kao i tragovi kokaina, pa i virusa herpesa i stenica. Ali ne brinite. Do sada nije dokumentovano da se iko zarazio preko knjige iz biblioteke.
13. Prljave knjige su najopasnije za samu knjigu
Jedina opasnost koju prljava knjiga nosi jeste opasnost po nju samu, jer prašina i vlaga joj mogu oštetiti stranice. Iz tog razloga biblioteka u Bostonu ima mašinu koja radi po principu minijaturne perionice za kola, samo za, pogodili ste, knjige.
14. Kazne za prekoračenje vraćanja knjige mogu biti izvor bogatstva
Biblioteke u velikim gradovima mogu da prikupe milione na kaznama. Godine 2016. biblioteka u San Hozeu je objavila da potražuje 6,8 miliona i da je samo 39% članova platilo svoju kaznu. Pojedina mesta u SAD će dugovanja preusmeriti na prinudnu naplatu ukoliko korisnik biblioteke prekorači dug od 10 dolara.
15. Nikada nije kasno da vratite knjigu
Ukoliko ste nabasali na zaboravljenu knjigu koja se krila na vašoj polici nedeljama, mesecima pa čak i godinama, nemojte se plašiti da je vratite. Godine 2015. Virdžinja, bivša učenica gimnazije u Vejkfildu, vratila je knjigu koju je pozajmila 1982. godine, a koja je godinama stajala u porodičnoj biblioteci. Godine 2016. unuka čoveka koji je pozajmio knjigu dok je pohađao gimnaziju u Herefordu u Velikoj Britaniji vratila je knjigu 120 godina nakon što je „pozajmljena“.
16. Neke biblioteke primenjuju neverovatne metode kako bi se osigurale da će njihovi naslovi ostati na polici
U Maršovoj biblioteci u Dablinu u Irskoj posetioci koji su želeli da pregledaju retke knjige tokom 19. veka bili su zaključani u kavezima dok ne završe sa čitanjem.
17. Ne zahtevaju sve biblioteke striktnu tišinu
Stanovnici Finske su veliki ljubitelji karaoka, pa biblioteka Tikurila u gradu Vantaa ima karaoke sobu sa hiljadu pesama koje su posetioci u mogućnosti da izvode. Na sreću, zavijanja izvođača ne remete čitaonicu jer je soba zvučno izolovana.
18. Javna biblioteka u Njujorku nudi mnogo više od knjiga
Članovi koji su u potrazi za zaposlenjem mogu pozajmiti kravate i aktovke za razgovor za posao.
19. Lavovi koji se nalaze ispred biblioteke u Njujorku su poznati pod nazivima Strpljenje i Hrabrost
Prilikom dolaska u njujoršku biblioteku proći ćete između Strpljenja i Hrabrosti. Skulpture ovih lavova su postavljenje 1911. godine i nazvane Lav Astor i Lav Lenoks, po suosnivačima biblioteke – Džonu Astoru i Džejmsu Lenoksu. Kasnije su „prekršteni“ u Lejdi Astor i Lord Lenoks pre nego što su dobili sadašnja imena, koja su u upotrebi od 30-ih godina 20. veka.
20. Na Aljasci postoji biblioteka u kojoj se nalaze preparirane životinje (i da, možete ih pozajmiti uz svoju člansku kartu biblioteke)
Članovi biblioteke u Ankoridžu na Aljasci mogu proučavati i pozajmiti životinje, kosti ili krzna, koji su deo „preparirane zbirke“. Krzna medveda i vuka su među popularnim zahtevima jer se često koriste u izviđačkim proslavama. Ljubitelji Harija Potera biraju snežnu sovu. Jedini uslov za pozajmicu jeste da članovi ne uklanjaju uzorak iz staklene posude u kojoj se nalaze.
21. Biblioteka univerziteta Jejl studentima pod stresom pozajmljuje terapijskog psa
Ukoliko želite nešto življe, Lillan Goldman Law Library na univerzitetu Jejl dozvoljavala je članovima da iznajme Generala Montgomerija iliti Montija, mešanca terijera i sertifikovanog terapijskog psa, da im pravi društvo u trajanju od 30 minuta. Nažalost, u trenutku pisanja ovog članka Monti je preminuo.
22. Mnoge biblioteke nude besplatnu muziku
Servis koji se zove Freegal dozvoljava članovima da skinu knjige iz bibliotečke kolekcije koja sadrži 15 miliona pesama. Raspitajte se da li vaša lokalna biblioteka učestvuje u ovom programu.
Bonus: Zavirite u dragoceni repozitorijum koji nude Narodna biblioteka Srbije, Matica srpska i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. Pronaći ćete mnoštvo digitalizovanog materijala – od digitalizovanih srednjovekovnih rukopisnih knjiga preko zaostavštine značajnih pisaca, digitalizovanih časopisa i periodika između dva rata i još mnogo toga.
23. U Americi pojedine biblioteke nude „pasoš servis“
Pored toga što svoje sale koriste za sastanke, rasprodaju knjiga i pomoć istraživačima, mnoge biblioteke takođe nude pomoć pri podnošenju prijave za pasoš, što će vam pomoći da izbegnete dugačke redove u opštini.
24. Biblioteke zapošljavaju stotine hiljade Amerikanaca
Tokom 2019. godine bilo je oko 184.5000 bibliotekara, 36.250 knjižničara i 87.000 bibliotečkih pomoćnika koji rade u bibliotekama širom SADa.
25. Javna biblioteka Njujorka objavljuje godišnju listu knjiga sa najvećim brojem pozajmica
U 2020. godini to je bila knjiga Brit Benet „Polovina koja nedostaje“, bestseler Njujork tajmsa, za koju je i Barak Obama rekao da mu spada u najdraže knjige godine.
Bonus: U Srbiji Biblioteka grada Beograda svake godine dodeljuje nagradu „Gligorije Vozarović“ za najboljeg izdavača, koja je 2020. godine dodeljena IK Laguna.
Autor: Džejk Rosen
Izvor: mentalfloss.com
Prevela i prilagodila: Aleksandra Mišić
Foto: Unsplash
1. Prvu biblioteku za pozajmicu namenjenu svim građanima osnovao je Bendžamin Frenklin 1731. godine
Među stanovnicima gradića Frenklin, u državi Masačusets, u 18. veku su kružile knjige koje je gradu poklonio Bendžamin Frenklin. Stanovnici su rešili da tu praksu institucionalizuju pa su 1790. otvorili jednu od najstarijih biblioteka u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, njen začetak je bio još 1731. godine kada je Bendžamin Frenklin pokrenuo sopstvenu biblioteku za pozajmicu u Filadelfiji koju je nazvao Bibliotečko društvo sa godišnjom pretplatom u iznosu od 40 šilinga.
2. Filantrop Endru Karnegi bio je osnivač i najveći dobrotvor fonda namenjenom finansiranju i otvaranju biblioteka
Ovaj bogati industrijalac donirao je 55 miliona – što odgovara današnjoj sumi od 1,6 milijardi dolara – u periodu od 1886. do 1919. godine da bi se izgradilo čak 2509 biblioteka širom sveta uključujući i Univerzitetsku biblioteku u Beogradu.
3. Mnoge biblioteke su prilikom gradnje imale stanove na poslednjem spratu
Karnegi je osnovao nekoliko gradskih biblioteka u Njujorku, a ove zgrade su često građene sa stanovima na poslednjem spratu. Ideja je bila da domari biblioteke imaju stambene prostorije u zgradi kako bi bili u mogućnosti da lože i danju i noću.
4. Bibliotekari su morali da savladaju poseban stil pisanja poznat kao „bibliotečki rukopis“
Ova praksa je bila preovlađujuća krajem 19. veka pošto je pionir bibliotekarstva Melvil Djui – poznat kao tvorac Djuijeve decimalne klasifikacije – zajedno sa svim kustosima starih fondova smatrao da je čitljiv rukopis neophodan za ispisivanje kataloških kartica. Ova praksa je izbledela kako su pisaće mašine dobile zamajac u primeni.
5. Kongresna biblioteka u Vašingtonu je najveća biblioteka na svetu
Nајveća biblioteka na svetu u pogledu obima kataloga je Kongresna biblioteka u Vašingtonu u kojoj se čuva 168 miliona jedinica. Taj podatak je znatno uvećan od 1814. godine, kada je 14-godišnja biblioteka, koja je u tom trenutku sadržala 3000 jedinica, uništena od britanskih trupa koje su tada spalile zgradu Kapitola (američkog kongresa).
6. Kongresna biblioteka u Vašingtonu je platila da se na Brajevom pismu ponovo reprodukuju popularni časopisi, uključujući i Plejboj
Kongresna biblioteka je u potpunosti posvećena ideji da znanje i svaku vrstu informacije učini dostupnim svima pa je platila da se popularni časopisi ponovo štampaju, ali ovoga puta na Brajevom pismu. Godine 1985. konzervativni senator iz Ohaja ČalmersVajli lobirao je da se spreči štampanje Plejboj na Brajevom pismu. Nakon protesta korisnika i javnosti, štampanje je obnovljeno i nastavljeno sve do danas.
7. Teksas je dom gigantske biblioteke koja je nastala prenamenom nekadašnjeg tržnog centra
Javna biblioteka u Mekalenu u Teksasu nekadašnji je tržni centar pretvoren u biblioteku, čime je postala najveća jednospratna bibliotečka zgrada u Americi, sa prostorom koji se prostire na 123.000 kvadratnih metara, poseduje kompjuterske sobe, kafić i salu od 180 mesta.
8. Vermont je dom biblioteke koja se prostire u dve države
Biblioteka Haskel nalazi se na granici između SAD i Kanade. Šetnju možete započeti u Kvebeku (Kanada) i izaći u Vermontu (SAD). Nije vam potreban pasoš za prelazak državne granice koja bukvalno prolazi kroz zgradu, ali morate da se vratite u zemlju iz koje ste krenuli ili rizikujete rigorozne kazne.
9. Slepi miševi mogu biti najbolji prijatelji biblioteke
Biblioteka na Univerzitetu Koimbra u Portugaliji prebivalište je ogromnog broja šišmiša. Ali u ovoj biblioteci niko ne zove istrebljivače jer šišmiši hvataju insekte koji su štetni za papir. Osoblje tokom noći stavlja pokrivače preko stolova i svako jutro po dolasku na posao čisti njihov izmet.
10. Paranormalni ljubići su popularan žanr u zatvorskim bibliotekama
Jedan od najpopularnijih žanrova u zatvorskim bibliotekama su paranormalni ljubići i naslovi namenjeni tinejdžerima.
11. Pojedine biblioteke svoju delatnost proširuju na izdavaštvo
Ne očekuju sve biblioteke od izdavača da same snose teško izdavačko breme. Mnoge biblioteke učestvuju u izdavačkim poduhvatima, od dizajna do uređivanja naslova.
Bonus: U Srbiji je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva od 1985. godine preuzela izdavanje „Povelje“, časopisa za književnost, umetnost, kulturu, prosvetna i društvena pitanja, koju je pre toga uređivala lokalna prosvetna zajednica. Pored ovog renomiranog časopisa, kraljevačka biblioteka već četvrt veka uređuje i izdaje kultnu pesničku ediciju „Poezija danas“ u kojoj su objavljivana dela ovenčana prestižnim pesničkim i književnim nagradama.
12. Knjige iz biblioteke mogu biti prepune iznenađenja (a takođe i njima pokrivena)
Ukoliko se pitate koliko prljave mogu biti knjige iz biblioteke pošto prođu kroz mnoštvo ruku, odgovor je: poprilično. Na uzorcima stranica su se mogli pronaći razne bakterije, kao i tragovi kokaina, pa i virusa herpesa i stenica. Ali ne brinite. Do sada nije dokumentovano da se iko zarazio preko knjige iz biblioteke.
13. Prljave knjige su najopasnije za samu knjigu
Jedina opasnost koju prljava knjiga nosi jeste opasnost po nju samu, jer prašina i vlaga joj mogu oštetiti stranice. Iz tog razloga biblioteka u Bostonu ima mašinu koja radi po principu minijaturne perionice za kola, samo za, pogodili ste, knjige.
14. Kazne za prekoračenje vraćanja knjige mogu biti izvor bogatstva
Biblioteke u velikim gradovima mogu da prikupe milione na kaznama. Godine 2016. biblioteka u San Hozeu je objavila da potražuje 6,8 miliona i da je samo 39% članova platilo svoju kaznu. Pojedina mesta u SAD će dugovanja preusmeriti na prinudnu naplatu ukoliko korisnik biblioteke prekorači dug od 10 dolara.
15. Nikada nije kasno da vratite knjigu
Ukoliko ste nabasali na zaboravljenu knjigu koja se krila na vašoj polici nedeljama, mesecima pa čak i godinama, nemojte se plašiti da je vratite. Godine 2015. Virdžinja, bivša učenica gimnazije u Vejkfildu, vratila je knjigu koju je pozajmila 1982. godine, a koja je godinama stajala u porodičnoj biblioteci. Godine 2016. unuka čoveka koji je pozajmio knjigu dok je pohađao gimnaziju u Herefordu u Velikoj Britaniji vratila je knjigu 120 godina nakon što je „pozajmljena“.
16. Neke biblioteke primenjuju neverovatne metode kako bi se osigurale da će njihovi naslovi ostati na polici
U Maršovoj biblioteci u Dablinu u Irskoj posetioci koji su želeli da pregledaju retke knjige tokom 19. veka bili su zaključani u kavezima dok ne završe sa čitanjem.
17. Ne zahtevaju sve biblioteke striktnu tišinu
Stanovnici Finske su veliki ljubitelji karaoka, pa biblioteka Tikurila u gradu Vantaa ima karaoke sobu sa hiljadu pesama koje su posetioci u mogućnosti da izvode. Na sreću, zavijanja izvođača ne remete čitaonicu jer je soba zvučno izolovana.
18. Javna biblioteka u Njujorku nudi mnogo više od knjiga
Članovi koji su u potrazi za zaposlenjem mogu pozajmiti kravate i aktovke za razgovor za posao.
19. Lavovi koji se nalaze ispred biblioteke u Njujorku su poznati pod nazivima Strpljenje i Hrabrost
Prilikom dolaska u njujoršku biblioteku proći ćete između Strpljenja i Hrabrosti. Skulpture ovih lavova su postavljenje 1911. godine i nazvane Lav Astor i Lav Lenoks, po suosnivačima biblioteke – Džonu Astoru i Džejmsu Lenoksu. Kasnije su „prekršteni“ u Lejdi Astor i Lord Lenoks pre nego što su dobili sadašnja imena, koja su u upotrebi od 30-ih godina 20. veka.
20. Na Aljasci postoji biblioteka u kojoj se nalaze preparirane životinje (i da, možete ih pozajmiti uz svoju člansku kartu biblioteke)
Članovi biblioteke u Ankoridžu na Aljasci mogu proučavati i pozajmiti životinje, kosti ili krzna, koji su deo „preparirane zbirke“. Krzna medveda i vuka su među popularnim zahtevima jer se često koriste u izviđačkim proslavama. Ljubitelji Harija Potera biraju snežnu sovu. Jedini uslov za pozajmicu jeste da članovi ne uklanjaju uzorak iz staklene posude u kojoj se nalaze.
21. Biblioteka univerziteta Jejl studentima pod stresom pozajmljuje terapijskog psa
Ukoliko želite nešto življe, Lillan Goldman Law Library na univerzitetu Jejl dozvoljavala je članovima da iznajme Generala Montgomerija iliti Montija, mešanca terijera i sertifikovanog terapijskog psa, da im pravi društvo u trajanju od 30 minuta. Nažalost, u trenutku pisanja ovog članka Monti je preminuo.
22. Mnoge biblioteke nude besplatnu muziku
Servis koji se zove Freegal dozvoljava članovima da skinu knjige iz bibliotečke kolekcije koja sadrži 15 miliona pesama. Raspitajte se da li vaša lokalna biblioteka učestvuje u ovom programu.
Bonus: Zavirite u dragoceni repozitorijum koji nude Narodna biblioteka Srbije, Matica srpska i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. Pronaći ćete mnoštvo digitalizovanog materijala – od digitalizovanih srednjovekovnih rukopisnih knjiga preko zaostavštine značajnih pisaca, digitalizovanih časopisa i periodika između dva rata i još mnogo toga.
23. U Americi pojedine biblioteke nude „pasoš servis“
Pored toga što svoje sale koriste za sastanke, rasprodaju knjiga i pomoć istraživačima, mnoge biblioteke takođe nude pomoć pri podnošenju prijave za pasoš, što će vam pomoći da izbegnete dugačke redove u opštini.
24. Biblioteke zapošljavaju stotine hiljade Amerikanaca
Tokom 2019. godine bilo je oko 184.5000 bibliotekara, 36.250 knjižničara i 87.000 bibliotečkih pomoćnika koji rade u bibliotekama širom SADa.
25. Javna biblioteka Njujorka objavljuje godišnju listu knjiga sa najvećim brojem pozajmica
U 2020. godini to je bila knjiga Brit Benet „Polovina koja nedostaje“, bestseler Njujork tajmsa, za koju je i Barak Obama rekao da mu spada u najdraže knjige godine.
Bonus: U Srbiji Biblioteka grada Beograda svake godine dodeljuje nagradu „Gligorije Vozarović“ za najboljeg izdavača, koja je 2020. godine dodeljena IK Laguna.
Autor: Džejk Rosen
Izvor: mentalfloss.com
Prevela i prilagodila: Aleksandra Mišić
Foto: Unsplash
Podelite na društvenim mrežama:
Nedelja knjiga Stivena Eriksona od 20. do 26. maja!
20.05.2024.
Erikson je stekao svetsku slavu i armiju čitalaca serijalom „Malaška knjiga Palih“, a Laguna je objavila 14 knjiga ovog autora. Zanimljivo je da je po obrazovanju arheolog i antropolog, a završio je i...
više
Ekskluzivno: Stiven Erikson u Beogradu 20. maja!
17.05.2024.
Jedan od najznačajnijih svetskih autora žanra epske fantastike, Stiven Erikson, družiće se sa čitaocima u Beogradu u ponedeljak 20. maja od 17 sati u knjižari Delfi SKC. On će potpisivati svoje knjige...
više
Nastavak bestselera „Jato“ – „Egzodus“ Kejt Stjuart u prodaji od 21. maja
20.05.2024.
„Egzodus“ Kejt Stjuart nastavak je svetskog bestselera „Jato“.
Možeš li Sesilija živeti u laži? To je grad duhova, mesto koje je proganja, koje ju je stvorilo. Jasno joj je da nikad neće prevazići ...
više
Branko Anđić: Ništa gore od čitanja suvoparne knjige, jedino gore od toga je njeno pisanje
17.05.2024.
Ovogodišnji dobitnik Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“ u oblasti književnosti i prevodnog stvaralaštva u razgovoru za Danas govori o značaju ove nagrade, ali i o dve poslednje knjige na...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.