VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama

I, šta misliš o knjizi? Dobra je. Da li ti se dopala? Aha. Šta ti se dopalo u njoj? Bila je dobra.



Za mnoge roditelje ovo je uobičajen razgovor sa decom o knjigama. Sve što roditelji žele jeste da malo zavire u te mozgiće – šta ih zanima, šta im podstiče maštu, kako osećaju i o čemu razmišljaju. U najboljem slučaju, ono što dobiju je jednosložna besmislena reč.

To može da bude veoma frustrirajuće – posebno kada uzmemo u obzir koliko važan može da bude razgovor o knjigama.

Naši najmlađi ne samo da uče o likovima i pričama već i o jeziku i samoj društvenoj komunikaciji. U jednom članku u „Njujork Tajmsu“ pisalo je: „Razgovor sa njima, a ne držanje govora, to je ono što decu uči o jeziku.“

Šta onda da radimo kada prirodna konverzacija ne teče? Evo nekoliko jednostavnih ideja kako da pokrenete razgovor sa decom različitih uzrasta.

Za najmlađe

Razgovor o knjigama sa malom decom obično dobro teče – lako ih je podstaći, posebno ako oponašate glasove. Ipak, važno je da se to uspostavi kao navika.

1. Pokažite i pitajte

Mala deca su neopterećene sveznalice. Zaustavite se usred priče i pitajte ih da navedu predmete i boje. Ako su dovoljno veliki, umeju da broje. „Koliko ima cvetova?“ Možda deluje kao odvlačenje pažnje – i da, produžiće vreme utrošeno na priču – ali je od velike važnosti za razvoj govora.



2. Pretpostavljajte

U ovom uzrastu možete da ih jednostavno pitate: „Šta će se sledeće desiti?“ Nesumnjivo su priču čuli dovoljno puta da znaju, a ponavljanje neće biti dosadno trogodišnjem detetu. Ovo su osnove za razvoj toka priče.

3. Stanite – i dozvolite im da završe rečenicu

Ovo je odlična tehnika kod kratkih priča, a posebno kod pesmica zbog rime. Izgovorite prvi deo rečenice i pustite dete da završi.

4. Povezujte stvari sa stvarnim životom

Ovo je trik koji koriste svi učitelji koji se istinski trude da rade sa decom pa nema razloga da ga ne upotrebite i vi. Postavljate im pitanja poput: „Ako zmajevi vole takoe, kakvu hranu vole četvorodišnje devojčice? Ko još voli takoe?“

5. Nastavite priču

Ovaj savet pominju mnogi ljudi kojima su deca specijalnost. Jednostavno je – ubacite likove iz knjiga u svakodnevnu igru. Vi budite jedan lik iz knjige, dete drugi, i vidite šta će se dogoditi. Ovakva kreativna igra pomaže deci da rade sa svim elementima pripovedanja – a vi ćete dobiti lep uvid u to kako im funkcioniše um, za koje detalje misle da su važni i kada bi mogli da se odmetnu.

Školarci

Kada deca počnu da čitaju sama, stvari konačno postaju zanimljive – a za neke često i tihe. Za mnogu decu, čitanje je lična i privatna stvar. To je vreme kada morate da koristite sve moći kako biste izvukli nešto iz deteta.

6. Razgovarajte o teškim rečima

Ako vam dete čita naglas, lako je zaustaviti ga i popričati o rečima koje su im još uvek teške. Donesite rečnik. Razgovarajte o rečima koje ih zbunjuju – obavezno im naglasite da je u redu da nešto ne znaju.

7. Neka pitanja budu lična

U ovom uzrastu se možete pomeriti sa pitanja o zapletu i podstaći ih da se ličnije uključe u knjigu i zamisle sebe u tim situacijama. „Šta bi ti drugačije uradio?“ Istražite koliko bi se njihov postupak razlikovao od onog koji je na papiru.



8. Upoređujte i suprotstavljajte

Mladi čitaoci vole serijale knjiga, a njih je često lako upoređivati. Koliko se ova knjiga razlikuje od one koju su prethodno čitali?

9. Izbegavajte opšta pitanja

Sasvim je razumno da ih pitate koji je deo najuzbudljiviji, a koji najtužniji, ali takva pitanja ih svakako čekaju u školi. Ako želite da uspostavite pravi dijalog u kome vi razumete njihov pogled i pomažete im da oni vide vaš, pitanja treba dublje da zalaze i budu intimnija.

10. Povezujte stvari sa stvarnim životom

Kako knjige koje čitaju postaju sve složenije, tako možete da razgovarate o sve složenijim idejama – čak i o konceptima smrti ili predrasuda. U ovom periodu razgovori postaju zaista zanimljivi i zabavni.

11. Samo neka teče

Posebno ako čitate naglas ili zajedno, razgovor je lak. Neplanirane diskusije koje prate tok svesti su najautentičnije i najčešće plodonosne.

Stariji čitaoci

Deca ovog uzrasta su nezavisnija u čitanju i sama biraju knjige tako da ćete morati da držite korak sa njima.

12. Čitajte ono što oni čitaju

Čak i ako ne čitate naglas ili zajedno, uvek možete da pratite njihova čitalačka kretanja guranjem nosa u istu knjigu, kakva god da je u pitanju. Ne možete da imate mišljenje ili kritiku nečega što niste čitali.

13. Ostanite autentični

Najbolji razgovori se kroje iz interesa i stavova koje delite sa detetom – kao i iz onih koji se razlikuju. Razmenjujte mišljenja, ali...

14. Ne osuđujte

Vaše dete razvija sopstveni pogled na svet, isprobava ličnosti i vrednosti koje nisu nužno pokupili pod vašim krovom. To je važno i dobro da rade. Ne pravite grešku osuđujući čitalački izbor svog deteta. Time propuštate priliku da vidite šta ih pokreće.

15. Budite čitalac

Iskazujte svoju ljubav prema knjigama i dozvolite deci da uče gledajući vas kako čitate. Govorite im o ljudima, mestima i stvarima iz svojih knjiga. Uključite ih – i oni će uključiti vas.

Izvor: readbrightly.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

ahmed sadavi, autor frankenštajna u bagdadu svako od nas je zbirka identiteta laguna knjige Ahmed Sadavi, autor „Frankenštajna u Bagdadu“: Svako od nas je zbirka identiteta
19.02.2020.
Ljudi navijaju i aplaudiraju čudovištu koje ih brani, jer se žele osjećati sigurno i zaštićeno, a ne primjećuju da je on često čudovište. Roman „Frankenštajn u Bagdadu“ iračkog pisca Ahmeda Sad...
više
promocija romana samo ubistvo marija liguorija u novom sadu laguna knjige Promocija romana „Samo ubistvo“ Marija Liguorija u Novom Sadu
19.02.2020.
Roman „Samo ubistvo“ Marija Liguorija prvi put će biti predstavljen novosadskoj publici u Kulturnoj stanici „Svilara“ u ponedeljak 24. februara od 19 sati. Osim autora, o knjizi će govoriti istoričar ...
više
mirjana bobić mojsilović materija ne može da napuni dušu laguna knjige Mirjana Bobić Mojsilović: Materija ne može da napuni dušu
19.02.2020.
Roman „Glad“ Mirjane Bobić Mojsilović promovisan je prepunoj sali u Narodnoj biblioteci „Filip Višnjić“ u Bijeljini, a prema rečima autorke, knjiga šalje poruku da materija ne može da napuni dušu. ...
više
nova izdanja laguninih naslova laguna knjige Nova izdanja Laguninih naslova
19.02.2020.
U knjižarama će se uskoro naći trinaesto izdanje kratkog romana za decu „Agi i Ema“ Igora Kolarova. Roman donosi dirljivu priču o prijateljstvu usamljenog devetogodišnjeg dečaka Agija i luckaste stari...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.