Laguna - Bukmarker - 15 fascinantnih činjenica o rečnicima zbog kojih ćete poželeti da ih čitate - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

15 fascinantnih činjenica o rečnicima zbog kojih ćete poželeti da ih čitate

Od izostavljenih reči do lažnih definicija, saznajte zanimljive činjenice, glasine i skandale o najkorisnijem jezičkom resursu i rečima od kojih je sastavljen.

Foto: Pixabay

Prvi rečnik

Prvi jednojezični rečnik na engleskom jeziku poznat je pod nazivom „Table Alphabeticall“. Rečnik je napisao Robert Kodri 1694. godine i sadrži oko 3000 reči. U njemu nema pravih definicija, već sinonima; cilj autora, kako je napisao, bio je da predstavi komplikovanije reči „damama, gospođama i drugim neukim osobama“, kako bi bolje razumele Bibliju i propovedi.

Reč sa najviše značenja

Možda ćete se iznenaditi kada budete čuli koja je „najkomplikovanija“ reč u engleskom – tj. reč sa najvećim brojem definicija. Zapravo, postoji nekoliko odgovora. Striktno gledano, trenutni pobednik je „set“, i reč nosi ovu titulu od 1989. U izdanju Oksfordovog rečnika iz te godine reč je imala čak 430 definicija. Ali u sledećem (štampanom) izdanju koje će izaći 2037, biće predstavljena nova najkomplikovanija reč u engleskom i novi šampion. Kako tvrde urednici, reč „run“ danas ima 645 različitih značenja... i to samo kao glagol! Neverovatno je da reč od samo tri slova ima toliko mnogo značenja.

Najduža reč je... sprdnja

Na prvom mestu više nije „antidisestablishmentarianism“! Najduža engleska reč koja se pojavljuje u rečnicima je „pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis“, naziv za bolest pluća. Ima 45 slova. Na Oksfordovom sajtu Lexico tvrde da je reč smišljena kako bi se ismejali dugački i previše stručni medicinski termini. Ali tvorac ove reči ništa još nije video. Druga, mnogo duža reč je najduža na engleskom jeziku sa svojih 189.819 slova – i takođe predstavlja medicinski termin. Reč predstavlja naziv jednog proteina sa skraćenim imenom „titin“. Potrebno je 12 stranica da se napiše cela reč tako da je, razumljivo, rečnici radije izostavljaju.

Manje duge najduže reči

Da, reč od 28 slova, „antidisestablishmentarianism“ ima svoju titulu. Smatra se najdužom reči „koja nije kovanica ni stručni izraz“ u većini rečnika. Ruku na srce, više nije u opštoj upotrebi, jer je smišljena kao drugi naziv za Crkvu Engleske u 19. veku. Ali treba pomenuti još jednu reč. Po jezičkoj platformi Grammarly, „incomprehensibilities“, sa 21 slovom najduža je reč „u opštoj upotrebi“.

Ubica je doprineo nastanku prvog Oksfordovog rečnika engleskog jezika

Ovo je jedna od čudnijih priča o nastanku rečnika! Vilijam Čester Majnor bio je veteran Građanskog rata koji je nakon ratnih užasa oboleo od paranoidne šizofrenije. Konkretno, često je imao noćne more u kojima je neki uljez bio u njegovoj sobi. Jedne noći 1872. godine, Majnor je pucao u osobu za koju je bio siguran da je uljez – ispostavilo se da je to bio nevini prolaznik, a Majnor ga je ubio. Majnor je priznao ubistvo, objasnio šta je dovelo do njega, i poslat je na izdržavanje kazne u bolnicu za mentalne pacijente, Brodmur.

Dok je služio kaznu, Majnor je počeo da daje doprinos pisanju Oksfordskog rečnika tako što je slao reči uredniku rečnika, Džejmsu Mariju. Mari je primetio da je Majnor (za koga nije znao da je zatvoren!) jedan od najaktivnijih i ubedljivo jedan od najvrednijih saradnika. Na kraju su se njih dvojica sreli, skoro 20 godina nakon početka prepiske.

Mnoštvo novih reči dodaje se svake godine

Na kraju svake godine, verovatno ćete naići na liste najsmešnijih, neočekivanih i nestandardnih reči koje su ušle u rečnik te godine. Ali na takvim listama se nalazi samo nekoliko reči koje su odabrane među više od 1000 koje se dodaju svake godine! Recimo, 2020. godine u rečnik Merijam-Vebster dodato je 550 reči tokom prvog ciklusa u aprilu, a u drugom će ih biti još više. Naravno, nasuprot njima su reči koje se izbacuju iz upotrebe, nažalost ili na sreću.

U rečniku je pet godina stajala „lažna“ reč...

Urednici rečnika su ipak samo ljudi, tako da ponekad prave greške! Možda je najpoznatija rečnička greška svih vremena „dord“, reč uljez. Dok su urednici razvrstavali reči za „Webster’s New International Dictionary“ iz 1934, kartica sa skraćenicom slučajno je upala među kartice sa rečima. (Planirano je da se reči i skraćenice drže odvojeno). Skraćenica je glasila „D or d“, malo ili veliko D kao skraćenica za „density“. Ali pošto je završila u gomili sa rečima, odštampana je kao „Dord“, sa značenjem „density“. Ali nije napravljena šteta, niko grešku nije primetio pet godina!

... dok je „prava“ izostavljana pedeset godina!

Ako vam se čini da je bukvalno nemoguće da se urednici rečnika sete svake pojedinačne reči, onda ste u pravu. Kada se pojavilo prvo izdanje Oksfordovog rečnika, 1888. godine, nedostajala je reč „bondmaid“ – i izostavljana je narednih 50 godina! Staromodna (čak i tada) reč za robinju, „bondmaid“ je bila u opštoj upotrebi u 16. veku, a izvedena je iz biblijskog prevoda. Možda će vam biti fascinantno da se reč „bondmaid“ pojavila tek u izdanju rečnika iz 1933, dok ne shvatite da je prošlo čak pedeset godina dok se nije pojavilo drugo izdanje.

Pesme komplikuju stvari

Pored čuvene reči „dord“, ima još mnogo drugih lažnih reči koje su završile u rečniku. Nekoliko njih je preuzeto iz pesama. Jedna od njih, koja se pojavila u knjizi Ričarda Pola Džodrela „Philology on the English Language“ 1820. godine je „phantomnation“. Iako zvuči kao klub fanova nekog natprirodnog bića, reč zapravo potiče iz epske poeme „Odiseja“. Odisej putuje u podzemni svet i daje ponude „fantomskim nacijama umrlih“ [phantomnation].  Druga „reč“, „redripening“, dolazi iz pesme Ričarda Sevidža. (reč je zapravo „red-ripening“ i njome se opisuju jagode.) Džodrel je i nju uvrstio u svoju kompilaciju. Ti grozni pesnici; kako se usuđuju da kreativno koriste jezik!

Kad već govorimo o pesmama...

Dečji pesnik, Šel Silverstejn, napisao je pesmu „Memorizin’ Mo“, o čoveku koji je napamet naučio rečnik. (Nije nam poznat niko kome je ovo pošlo za rukom u stvarnom životu.) Objavljena je u zbirci iz 1981, „A Light in the Attic“. Za razliku od rečnika, pesma je vrlo kratka. Cela pesma glasi:

„Mo je naučio rečnik
Ali ne može da nađe posao
Niti ženu koja bi se udala
Za nekoga ko je naučio rečnik.“

Da, malo je tužna. Ako zaboravimo na talenat za sklapanje braka, za nas u RD.com bi neko ko je naučio rečnik bio kandidat iz snova za posao!

Najprodavaniji rečnik na Amazonu

Merijam-Vebster bukvalno drži monopol u prodaji rečnika na Amazonu. Najprodavaniji rečnik na sajtu je „Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary“. Na drugom mestu je „Merriam-Webster’s Pocket Dictionary“, a na trećem takođe njihov „The Complete Rhyming Dictionary“. „The American Dictionary of the English Language“ se nekako uvukao na četvrto mesto, ali proizvodi Merijam-Vebstera su na petom i sedmom mestu (na dan objavljivanja teksta; sajt Amazona se ažurira na svakih sat vremena.)

Reč koja se najčešće pogrešno koristi

Od svih reči koje su se mešale sa drugim rečima tako da se njihovo značenje vremenom zamutilo, dictionary.com je izdvojio jednu od onih koje se najčešće pogrešno koriste. Može li da pogodite? Reč je „ironic“. Na sajtu tvrde da se ova reč gotovo nikada ne koristi pravilno – najčešće ćete čuti kako se koristi da opiše nešto smešno, slučajno ili neočekivano. I mada može označavati nešto što opisuju ovi pridevi, to mora biti smešno, neočekivano itd. zato što označava nešto potpuno suprotno od onoga što biste očekivali. Tako da reč ima mnogo finije značenje nego što bi se moglo pomisliti na osnovu njene popularnosti – ali ipak ima mnogo smešnih i pravih primera ironije koji će vam dati predstavu o njenom stvarnom značenju.

Noa Vebster (poznat po rečniku) je razlog zbog kojeg imamo britanski i američki način pisanja

„Color“ i „colour“. „Program“ i „programme“. Catalog“ i „catalogue“. Zašto britanske verzije reči imaju ta suvišna slova? Pa, ubrzo nakon Američkog rata za nezavisnost, snažan zagovornik nezavisnosti, Noa Vebster, bio je čvrst u stavu da Amerika, kao nezavisna država, treba da ima način pisanja reči koji se razlikuje od britanskog. Zbog toga Britanci i Amerikanci ne pišu isto reč „color“. Smatrao je da se mnoge britanske reči pišu previše pedantno i prepune su nepotrebnih slova. Tako da je 1789. godine napisao esej u kome kaže da je otvoreni izdajnik svaki Amerikanac koji ne podržava reformu pravopisa. Više godina kasnije, 1806. godine, objaviće rečnik „A Compendious Dictionary of the English Language“, u kome se pojavilo mnogo „amerikanizovanih“ reči koje se i danas koriste. Međutim, nisu sve promene koje je predlagao Vebster prihvaćene. Po informacijama sa sajta vox.com, želeo je da Amerikanci pišu „tongue“ kao „tung“!

Urednici rečnika namerno dodaju lažne reči

Zašto bi urednici rečnika ponekad namerno unosili greške? Da bi upecali kradljivce intelektualne svojine! Mada kradljivci intelektualne svojine nisu jedini sa kojima se poigravaju – urednici rečnika umeju da pravi smicalice i jedni drugima. Pored rečnika, i publikacije poput enciklopedija i atlasa ubacuju lažne reči (ili činjenice, ili mesta), i to namerno. Ako rečnik, enciklopedija ili atlas druge firme, a nastali su kasnije, sadrže tu lažnu, namerno postavljenu zamku, bingo! „Varalice“ znaju da su „prevareni“ ukrali njihov rad i da nisu sami tražili i prikupljali reči. Najpoznatiji primer za ovo je nepostojeća reč „esquivalience“ koju je „New Oxford American Dictionary“ ubacio u svoje izdanje iz 2005. I gle čuda, „esquivalience“ se pojavila, zajedno sa svojom lažnom definicijom, na sajtu dictionary.com. (U međuvremenu je uklonjena.)

Najnezastupljenije slovo

Slovo na koje počinje najmanji broj reči na engleskom nije veliko iznenađenje: slovo X! Ipak na ovo slovo počinje dobrih 400 reči u najnovijem Oksfordovom rečniku. Ali kada je stari dobri Noa Vebster napravio svoj „Compendious Dictionary of the English Language“ukupan broj reči koje počinju na X bio je... jedna! (i to baš reč „xebec“ koja označava „mediteransko plovilo sa tri jarbola“.)

Autor: Megan Džouns
Izvor: rd.com
Prevod: Borivoje Dožudić


Podelite na društvenim mrežama:

proročanstvo još uvek odnosi žrtve kremanska straža u prodaji od 25 septembra laguna knjige Proročanstvo još uvek odnosi žrtve – „Kremanska straža“ u prodaji od 25. septembra
21.09.2021.
Svež i originalan glas u savremenom srpskom trileru, Aleksandar Gajić u romanu „Kremanska straža“ čitaocima nudi uverljivu priču o našim naravima. Šta se krije u temelju stare kuće razrušene tokom ...
više
promocija romana i živ i mrtav ivana zlatkovića laguna knjige Promocija romana „I živ i mrtav“ Ivana Zlatkovića
21.09.2021.
U utorak, 28. septembra u 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljen roman Ivana Zlatkovića „I živ i mrtav“ za koji je nedavno dobio književnu nagradu „Danko Popović“. ...
više
izuzetna pripovest o snovima, žudnjama i moći žena da promene svet knjiga čežnji sju monk kid u prodaji od 25 septembra laguna knjige Izuzetna pripovest o snovima, žudnjama i moći žena da promene svet – „Knjiga čežnji“ Sju Monk Kid u prodaji od 25. septembra
21.09.2021.
Od autorke svetskog hita „Tajni život pčela“ Sju Monk Kid stiže izuzetna priča smeštena u prvi vek o ženi koja pronalazi svoj glas i sudbinu – roman „Knjiga čežnji“. U središtu radnje nalazi se Ana...
više
 ako dugo gledaš u ponor u prevodu na italijanski laguna knjige „Ako dugo gledaš u ponor“ u prevodu na italijanski
21.09.2021.
Roman „Ako dugo gledaš u ponor“ Enesa Halilovića, posle engleskog i makedonskog jezika preveden je i na italijanski Ovenčana nagradom „Stevan Sremac“, Halilovićeva knjiga je zastrašujuća je i majst...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.