10 neobičnih, malo poznatih bajki

Ovo su deset malo poznatih ali fascinantnih priča za koje se nadamo da će ilustrovati mnoge aspekte uvrnute zemlje bajki – sveta punog nemogućih situacija, mitskih stvorenja, bizarnih događaja, nasilja, osvete i pohlepe. Prvobitne bajke su bile smišljene da zabave i poduče moralu i odražavaju duhovna i kulturna verovanja svoga vremena. Neke od tih priča kao „Crvene cipelice“ su očigledno stvorene da uliju strah maloj deci od boga a mnoge od njih naglašavaju činjenicu da je sasvim ispravno nasiljem odgovoriti na nasilje. Iako su mnoge od ovih ideja zastarele u današnjem društvu, nema nikakve sumnje da su i dalje predivno i zabavno štivo.
 
10. „Zelena livada“, Đanbatista Bazile

Zapanjujuće lepa, mlada princeza, po imenu Nela, ima tajnu vezu sa zgodnim princom koji živi kilometrima daleko. Dvoje ljubavnika su napravili stakleni tunel pod zemljom, koji se proteže od prinčevog dvora do princezine spavaće sobe. Svaku noć princ trči kroz tunel potpuno go da bi „proveo vreme“ sa mladom princezom.

Neline dve sestre, ružne i zle, saznaju za njihovu vezu i razbiju stakleni tunel. Te noći, princ je trčao tako brzo da nije primetio razbijeno staklo, i pošto je bio potpuno go, isekao je kožu na kaiševe. Pošto je staklo na koje se isekao bilo začarano, njegove rane nikako nisu mogle da se zaleče. Kralj se zaklinje da će žena koja uspe da nađe lek za začarane rane njegovog sina, postati prinčeva supruga.

Čuvši za ljubavnikove smrtonosne rane, Nela slomljenog srca odlazi u divljinu ne bi li našla lek koji će ga izlečiti. Srećom, krišom čuje razgovor jednog para džinova, iz koga sazna da je jedina stvar na svetu koja će izlečiti princa mast iz njihovih tela, koju treba razmazati po njemu. Nela, praveći se da se izgubila u šumi, preklinje džinove da je puste u njihov dom. Glavni iz porodice džinova, željan ljudskog mesa, pusti je unutra, ali na njegovu žalost pijan zaspi pre nego što stigne da je pojede.

Nela se brzo baci na posao, prekolje džina, a zatim u kofu skupi svu mast sa njegovog tela. Zatim utrlja prašinu u lice i tako maskirana ode u prinčevu palatu. Razmazavši mast po prinčevim ranama, on se oporavi, ona otkriva svoj identitet i svadba biva dogovorena. A njene sestre? Naravno, spaljene su žive.
 
9. „Buva“, Đanbatista Bazile
 
Jedan kralj je hranio buvu svojom krvlju dok nije postala velika kao ovca, zatim ju je zaklao, odrao i obećao svoju ćerku čoveku koji uspe da pogodi od koje je životinje ta koža. Prosci su dolazili sa svih strana sveta ali niko nije uspeo pogoditi poreklo kože. A onda je jedan užasno ružan džin odlučio da pokuša – on pomirisa kožu i istog trena prepozna da je od buve.

Kralj, veran svojoj reči, dade mu kćer za ženu. Ona ga preklinjaše i zaklinjaše, ali on je otposla nazivajući je „vetrom iz svoje zadnjice“ i preteći joj da „joj neće ostati ni jedna kost čitava“ ukoliko odbije da se venča sa džinom.

Princeza u užasu saznaje da joj je novi dom sastavljen od ljudskih skeleta a još više se užasne kada joj novi suprug priredi gozbu od ljudskih leševa. Ona počne da povraća bez prestanka i džin joj obeća da će joj naći neko prase za jelo dok joj se stomak ne navikne na ljudsko meso. Dok je džin lovio, jedna starica čuje vapaj mlade žene i pošalje svojih sedam sinova, koji su svi obdareni magičnim moćima, da spasu princezu. Na kraju oni uspevaju da poraze džina tako što mu iskopaju oči i obezglave ga, a princeza se vrati kući svom ocu koji je, začudo, presrećan što mu se bezbedno vratila.


 
8. „Čudesna vrba“, Endrju Lang

Tražeći svoju zalutalu crnu ovcu u šumi, žena nailazi na vešticu koja je pretvori u ovcu. Veštica se zatim preruši u tu ženu i pođe njenoj kući mužu i ćerci. Veštica ubedi ženinog muža da zakolje ovcu da ne bi ponovo zalutala. Njihova kći je plakala ali žena, i dalje pretvorena u ovcu, kaže joj da kada je zakolju ne jede njenog mesa i da njene kosti sahrani na kraju polja. Otac zakolje ovcu a veštica napravi supu od kostiju i mesa. Kći zatim sahrani ono što je ostalo od njene majke u polju i drvo breze iznikne iz njenih kostiju.

Veštica je mrzela svoju pastorku, a ona i njen novi suprug dobiše svoju kći. Jednoga dana kralj objavi da će se održati trodnevni festival. Maćeha zada devojčici nemoguć zadatak, i zapreti joj da će je proždrati ako ne uspe da ga ispuni pre nego što se vrate sa proslave. Devojčica jadikova ispod drveta breze i duh njene majke ispuni zadatke umesto nje i pošalje je na festival prekrasno obučenu, tako da se princ smesta zaljubi u nju.

Dok su večerali, veštičina ćerka je glodala kosti ispod stola i princ misleći da je pas, šutne je tako jako da joj slomi ruku. Njena predivna sestra požuri kući pre nego što joj se porodica vrati i sazna da je nema, ali joj se prsten zaglavi u ručki vrata na palati, koju je princ premazao katranom. Sledeće dve noći su prošle slično, pri čemu je princ druge noći slomio veštičinoj ćerki nogu, a treće isterao oko.

Predivna devojka je izgubila svoju narukvicu a zatim i zlatnu cipelu u katranu koji je princ prosuo da je uhvati. Princ požele da oženi ženu kojoj su pristajali izgubljeni predmeti, i veštica na silu pokuša da utera svoju ružnu kći u njih. Međutim, kada je princ doznao ko je prava nevesta, sa svojom izabranicom položi ružnu sestru preko reke da im služi kao most, preko koga pobegoše da ne padnu u kandže veštici.


 
 7. „Verni Johan“, Braća Grim
 
Pošto je video portret koji verno dočarava lepotu princeze iz zlatne palate, mladi kralj se ludo zaljubi u nju i napravi plan za njenu otmicu. Vladar i njegov verni sluga Johan putuju u zlatno kraljevstvo, varaju princezu da uđe u njihov brod i kreću na putovanje dok je ona ispod palube. U početku, ona je prestravljena, ali kada otmičari otkriju da je on kralj, ona mu sve oprosti i pristaje da se uda za njega.

Dok plove, verni Johan čuje razgovor tri gavrana. Oni predvide tri nevolje koje će se sručiti na kralja: konja crvenog kao lisica, otrovnu košulju i smrt njegove žene. Jedini način da se spase kralj je da neko upuca konja u glavu, spali otrovnu košulju i uzme tri kapi krvi iz grudi nove kraljice.

Međutim, spasilac ne sme o tome da progovori ni reč, inače će se pretvoriti u kamen. Kada stignu na obalu, kralj uzjaše konja cvenog kao lisica koga verni Johan smesta upuca u glavu. Kada stignu u dvor, kralj ugleda košulju koja mu izgledaše napravljena od zlata, ali je verni Johan baci u vatru. Za vreme svadbenog plesa, kraljica poput mrtve pada na pod ali verni Johan smesta uze tri kapi krvi iz njene desne dojke, spasavši joj život.

Kralj, razgnevljen prizorom svoga sluge koji dodiruje grudi njegove kraljice, osudi vernog Johana na vešanje. Johan otkrije tajnu ali se pretvori u kamen. Kasnije, kralj i kraljica dobiju dvoje dece i kip Johana kaže kralju da će njegov verni sluga oživeti ukoliko on zakolje svoju decu. Kralj spremno dograbi mač i odrubi deci glave. Razmaže krv svoje dece po kamenu i verni Johan oživi.

Kao nagradu za kraljevu spremnost da žrtvuje svoju decu, verni Johan postavi dečje glave na njihova trupla i vrati ih u život, i ona nastaviše da trčkaraju unaokolo kao da se ništa dogodilo nije.


 
 
6. „Pas i vrabac“, Braća Grim
 
Izgladneli pas pobegne od okrutnog gospodara, sretne nekog vrapca i njih dvojica postanu veliki prijatelji. Vrabac ukrade meso i hleb za psa i pošto se najeo, pas leže spavati pored puta. Neka kola se dovezoše tuda i vrabac lepršajući oko kočijaša zamoli ga da pripazi na psa, ali vozač ne obrati pažnju i pregazi psa, ubivši ga. Vrabac se zakle na osvetu, govoreći: „Onog ko mi ubi psa pobratima, koštaće ga to kola i konja!“

Vrabac zatim izbi oči jednom od konja. Kočijaš zamahnu sekirom na pticu ali promaši i raspoluti glavu svom konju. Vrabac iskopa oči i drugim konjima i nesrećnim životinjama takođe behu razbijene glave jer je čovek mahao sekirom unaokolo. Vrabac zatim zapeva : „Koštaće te to doma!“ i odlete do kočijaševe kuće.

Vrabac je lepršao od sobe do sobe dok je čovek zaslepljen besom vitlao sekirom u želji da ubije pticu i tako on poruši celu kuću. Kočijaš sede na ruševine i reče: „Kako sam ja nesrećan čovek!“

„Nedovoljno nesrećan“ reče vrabac, „platićeš mi životom!“ Kočijaš ugrabi vrapca jer je želeo da ptica doživi sudbinu goru od smrti, proguta ga celog, ali vrabac poče da leprša u njegovom telu i iskljuca izlaz iz čovekovih usta. Kočijaš reče svojoj ženi da ubije vrapca sekirom kad mu ptica sedne na usta ali čim žena zamahnu sekirom vrabac odlete, a ona raspoluti mužu glavu.



 5. „Medvedica“, Đanbatista Bazile
 
Pošto mu je supruga umrla, kralj odluči da jedina žena na svetu koja je ravna mrtvoj kraljici, jeste njegova sopstvena ćerka Precioza – stoga se Precioza mora udati za svog poremećenog oca. On joj zapreti to isto veče da će je pojesti ako se ne uda za njega: „Kada završim sa tobom, od tebe neće ostati ništa osim ušiju!“

Prestrašenoj devojci jedna starica da začarano parče drveta koje će je pretvoriti u medvedicu kada ga stavi u usta. Precioza, sada medvedica, pobegne u šumu i reši da se nikada više ne pojavi u svom pravom obliku da ne bi njen otac saznao za njeno novo obličje. Neki princ sretne čudesno prijateljsku medvedicu u šumi i povede je kući da mu bude ljubimac.

Jednog dana, dok je verovala da je sama, Precioza izvuče komad drveta iz usta da bi očetkala svoju kosu. Princ koji je tada gledao kroz prozor, ugleda predivnu devojku u bašti i potrča da je sretne, ali kako ga je čula da nailazi, ona vrati komad drveta u usta. Princ je tražio svuda po vrtu ali nigde nije mogao naći devojku, tu je bio samo njegov ljubimac – medvedica.

Princ se ubrzo razboli od želje za devojkom medvedicom i poče da kopni. Na njegov zahtev, prinčeva majka naredi da medvedica boravi u njegovoj spavaćoj sobi, kuva mu obroke i sprema postelju. Preplavljen požudom prema medvedici, princ zamoli majku da mu dopusti da poljubi životinju.

Dok je majka gledala i ohrabrivala ih, čovek i medvedica spojiše usne. Ljubili su se tako strasno da je komad drveta pao iz Preciozinih usta i princ zateče u naručju zapanjujuće lepu devojku. Presrećni, oni se venčaše i pretpostavljamo da su svi živeli dugo i srećno.


 
 
4. „Crvene cipelice“, Hans Kristijan Andersen
 
Karen je bila veoma siromašna devojka koja je išla bosa, sve dok je jedna stara dama nije usvojila i kupila joj divne crvene cipelice. Kada je Karen postala dovoljno stara da ide na pričešće, odlučila je da obuje crvene cipelice za odlazak u crkvu. Tokom crkvene službe, Karen je mislila samo na njih. Posle ceremonije, stara dama izgrdi Karen i reče joj da je sada odrasla devojka i više nikada ne sme nositi crvene cipelice u crkvu.

Sledeće nedelje, Karen odluči da obuje crvene cipelice i ponovo je tokom cele službe u crkvi misliti samo o tome koliko su lepe. Dok su odlazile iz crkve njene cipele počeše da igraju same i dok je Karen ulazila u kočiju, ona šutnu staricu pre nego što je kočijaš stigao da joj skine cipele. Stara dama se razboli, i Karen je bila obavezna da pazi na nju ali je takođe bila pozvana na bal i ona odluči da bi radije nosila svoje crvene cipelice nego pazila na bolesnu staricu.

Kada je na balu Karen zaplesala, cipelice dobiše sopstveni život. Otplesale su sa Karen duboko u tamnu šumu. Prestravljena, ona pokuša da ih skine, ali su one sjedinile s njenim stopalima. Nastavila je da pleše mnogo dana, kroz polja i doline, sunce i kišu. Dok je plesala preko nekog groblja, ugleda anđela koji joj reče da će plesati dok ne bude mrtva i hladna, i da će i dalje nastaviti da pleše dok od nje ne ostanu samo kosti.

Karen je plesala neprestano preko brda i pustara, kroz šiblje i trnje dok joj koža nije bila sva isečena i krvava. Na kraju je stigla do kuće dželata i stade ga da preklinjati da joj odseče stopala da bi konačno mogla da se odmori. Dželat joj ispuni želju i cipele otplesaše dalje sa njenim malim stopalima još uvek u njima. Ona poljubi dželatu ruke, a on joj, sažalivši se, napravi drvena stopala i par štaka.

Karen sada požele da ode u crkvu na pokajanje ali crvene cipelice sa njenim stopalima još uvek u njima, plesale su ispred crkve i nisu joj dozvoljavale da uđe. Karen se povuče u svoju malu sobu gde roni gorke suze i anđeo joj se pojavljuje. On pretvara njenu sobu u crkvu i čuju se orgulje, a Karen toliko biva preplavljena spokojom i srećom, da je srce izdaje i ona umire.


 
 
3. „Ljubljeni Roland“, Braća Grim 
 
Ružna veštičina ćerka odrasta ljubomorna na divnu kecelju svoje polusestre. Majka i ćerka kuju zaveru da ubiju pastorku. Kada devojke odu u krevet, veštičina ćerka će leći do zida i njena majka će odseći glavu polusestri. Pastorka čuje ovaj razgovor i kada joj polusestra zaspi, devojka je odgurnu na ivicu kreveta a ona leže uz zid. Veštica se prikrade i sopstvenom detetu otfikari glavu a zatim leže da spava. Pastorka uze odsečenu sestrinu glavu i prospre krv iz nje po kući. Proli jednu kap krvi kraj peći, jednu na stepenište i jednu na krevet. Zatim ukrade veštičin čarobni štapić i odleti sa svojim ljubavnikom Rolandom. 

Ujutro Veštica pozove svoju kći i prva kap viknu iz kuhinje: „Ovde sam, grejem se“, druga kap viknu: „Na stepenicama sam“, a treća: „Ovde sam u krevetu“. Veštica pronađe obezglavljeno telo svoje ćerke kako leži u lokvi krvi. Besna, ona obuje čizme od sedam milja ali kada sustigne ljubavnike, devojka pretvori svog dragog u jezero a sebe u patku.

Ne mogavši izmamiti patku iz vode, veštica se vrati kući. Sledećeg dana, devojka pretvori sebe u cvet usred trnovitog žbuna a svog momka u violinistu. Veštica, koja je ponovo tražila ljubavnike, ugleda predivni cvet i prepozna u njemu svoju pastorku. Kada je posegla ka žbunu da ubere cvet, Roland zasvira u violinu. Muzika opčini vešticu i ona poče da pleše oko žbuna dok joj trnje sa njega ne iscepa svu odeću i ona ostane naga. Ali ona nastavi divlje da pleše sve dok joj trnje i kožu ne iseče u paramparčad i veštica na kraju padne mrtva.
 
 2. „Devojka sa ružom na čelu“, Konsiljeri Pedroso 
 
Uvrnuta pričica počinje s princom i princezom koji su brat i sestra. Brat mora da ode u rat pa poverava voljeni vrt ruža svojoj sestri koja mora da ga neguje dan i noć. Devojka je čeznula među bratovljevim ružama, a onda, krajnje misteriozno, rodi devojčicu. Princeza je duboko posramljena bebom koja je nosila ružu na čelu. Dok je devojčica odrastala, majka joj je svaki dan pretila da će je ubiti ukoliko otkrije svoj identitet.

Posle pet godina, princ se vraća kući, i princeza iznova ponovi ćerci da će je ubiti ukoliko princu otkrije ko je. Princ je posetio školu u koju je išla devojčica ali je ona odbila da jede trešnje koje joj je ponudio. Njene drugarice u razredu su pohlepno jele trešnje, ali postale su toliko uzbuđene da su prosule voće unaokolo i jedna trešnja se uplete u devojčicinu kosu. Sledećeg dana, majka pronađe trešnju upletenu u ćerkinoj kosi.

Princeza, pretpostavivši da je devojčica otkrila princu ko je, silovito nabada svoj češalj u ćerkinu glavicu i ubija je. Zatim stavlja njeno telo u gvozdeni kovčeg, a kovčeg u zaključanu sobu u palati. Majka se razboljeva od krivice i na kraju umire, poverivši ključ od sobe bratu i preklinje ga da nikada ne otvori vrata. Kada mu sestra umre, princ se oseća usamljeno i odlučuje da se oženi.

Jednoga dana, princ ode u lov i poveri ključ svojoj ženi, rekavši joj da ga nipošto ne upotrebi. Ženina majka je ubedi da otvori vrata i oni nađu gvozdeni kovčeg a unutra predivnu mladu ženu kako srećna sedi i šije. Misleći da je princ drži u kovčegu zbog svog ličnog zadovoljstva, izvuku lepu devojku napolje i spale joj kožu na licu užarenim gvožđem. Kada se princ vrati kući one mu kažu da je ona njihova nova robinja.

Na kraju, princ krišom čuje mladu robinju kako svojoj amajliji priča svoju tužnu priču i shvativši da mu je to sestričina (a verovatno i ćerka) on je oslobodi i upita kako da kazni svoju ženu. Žena i tašta budu spaljene vrelim gvožđem svuda po telu a zatim žive sahranjene u zidu, da umru lagano i mučno. Princ i njegova sestričina/ćerka ostanu sami u dvorcu i princ se nikada više nije ženio jer mu je valjda ona bila sve društvo koje mu je potrebno. Pa, moglo bi se reći da je ovo jedna poprilično disfunkcionalna porodica.
 
1. „Ćerka Kralja Močvare“, Hans Kristijan Andersen 
 
Egipatska princeza obuče odelo divljeg labuda i odleti u daleku močvaru da donese cvet koji će izlečiti kralja Egipta. Pošto doleti, princeza skine perje i ode gola u močvaru da uzme isceljujuće cveće ali Kralj Močvare je povuče u tamne i crne dubine ispod vode i siluje je. Prođoše mnogi meseci i jednog dana na površini, vodeni ljiljan otvori svoj cvet a u njemu se nalazila mala devojčica. Roda odnese bebu ženi vikinškog vođe i ona joj dade ime Helga.

Kako je Helga rasla, postajala je sve lepša, ali je bila zla i crnog srca. Volela je da gaca po krvi životinja i da odgriza glave petlovima. Međutim, preko noći se pretvarala u odvratnu patuljastu žabu nežnog srca i tužnog kreketa.

Kada je Helgi bilo 16 godina, vođa vikinga zarobi hrišćanskog sveštenika. Helga je preklinjala da se na njega puste besni psi, ali je vođa insistirao da se žrtvuje na Kamenu smrti u skladu sa običajima. Ona razdragano zabi svoj nož u psa, da bi se uverila da je dovoljno oštar.

U toku noći, Helga, sada u obličju dobroćudne žabe, spasi sveštenika i oni pobegnu na njenom konju. Međutim, ujutru ona pokuša da proburazi sveštenika, no on je začara znakom krsta napravljenim od dva štapa i ona postade tupa i nema, sve dok ne susretnu bandu razbojnika. U nadi da će se dočepati Helge, razbojnici iseku konju vrat i krv šiknu, zatim hrišćaninu otvoriše lobanju gvozdenim čekićem a njegov mozak i krv pokuljaše napolje. Banda zatim zgrabi Helgu, ali srećom sunce zađe i ona se opet pretvori u čudovišnu žabu. Prestrašeni, razbojnici pobegoše.

Helga onda napravi znak krsta i njena žablja koža magično pade sa nje, da se više nikada ne vrati.  Zatim zaspi, a kada se probudi zatekne ispred sebe duhove mrtvog sveštenika i njenog konja. Oni odjašu zajedno u močvaru gde Helga primi pričešće a sveštenik izvuče Helginu pravu majku iz vode. Zatim duhovi nestadoše a Helga i njena majka ostadoše same pored vode.

Njih dve se vratiše u Egipat gde se Helga uda za arabijskog princa, ali na noć venčanja, duh sveštenika se vrati da joj pokaže kako izgleda raj. Pošto je provela tri minuta u raju, vrati se na zemlju ali sazna da su tu prošle stotine godina. Helgino telo se pretvori u prašinu a sve što ostade od nje beše uveli cvet vodenog ljiljana.
 
Autor: Melita Linaker
Izvor: listverse.com