Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane:Memoari Pere Bogalja (1968, Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost), Prijatelji (1980, NIN-ova nagrada, Nagrada Biblioteke SR Srbijeza najčitaniju knjigu 1981), Pismo/glava (1982), Očevi i oci (1985), Timor mortis (1989, nagradajugoslovenske kritike „Meša Selimović“), Ubistvo s predumišljajem (1993, Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Posthumno su mu objavljeni roman Malajsko ludilo (2003) i pozorišne kritike Dramsko doba (2005, priredioFeliks Pašić), objavljivane od 1956. do 1978. godine. Napisaoje tri drame: Kosančićev venac 7 (prvoizvođenjemarta1982.u Ateljeu212), Ruženje naroda u dva dela (prvo izvođenje decembra1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), Knez Pavle (prvo izvođenje maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: Angažmanu dramskoj formi (1965. i 2003), Dramski pravci XX veka (1971. i 2002), i antologije Avangardna drama (1964), Antologija savremene srpske drame (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja Iskorak u stvarnost objavljena je1995. i 2003. godine.

Umro je 1995. godine u Beogradu.