Porodične tajne, šokantna otkrića i neumorna potraga za istinom neizostavni su sastojci dobre misterije. Harlan Koben upravo je po tome poznat – njegovi napeti romani, a time i njihove ekranizacije, donose priče pune obrta i iznenađenja koja nas ostavljaju bez daha.

Međunarodni naučni skup „Poetika književnog dela Gorana Petrovića: frankofona recepcija i evropski kontekst“ otvoren je u Strazburu, gde je okupio istaknute profesore, slaviste, komparatiste i književne istoričare iz više evropskih zemalja, saopštio je Institut za književnost i umetnost iz Beograda prošle sedmice.

Postoje pisci koji izmišljaju svetove, a onda postoje i pisci koji su pre svega preživeli sopstveni svet, pa onda seli i pisali iz svog iskustva. Takav je bio Dragoslav Mihailović, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca prošlog veka.

U Galeriji Novembar otvorena je izložba „Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi“, zajednički projekat vajara Marka Crnobrnje i književnika Stefana Tićmija (Mitića). Inspirisana motivima iz Tićmijevog romana „Tata kaže gambit“, izložba transformiše galerijski prostor u veliku šahovsku tablu na kojoj svakodnevni predmeti postaju akteri jedinstvene umetničke partije.

U razgovoru sa japanskom književnicom Asako Juzuki, autorkom „Putera“, romana koji je zaludeo književni svet, na stolu su bile važne teme, poput mizoginije, opsesije, moći i zabranjenih užitaka. Čitaoci širom sveta su potpuno očarani. Ništa manje od genijalnog. Ambiciozno i uznemirujuće. Ubitačan japanski roman.

„Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je raskošna istorijska satira Anta Tomića koja kroz prizmu opsade Imotskog iz 1717. godine surovo i duhovito dekonstruiše balkanske mitove.

Ono što mogu reći u vezi sa Goranom Markovićem i sa mnom je da mi nismo kalkulirali svojim životima, živjeli smo i govorili to što mislimo, a ne ono što u određenim momentima treba govoriti.

Čudno iskustvo – kaže za Danas Goran Marković, odgovarajući na naše pitanje kakav je njegov doživljaj knjige „Jesi li ovo snimio?“, u kojoj su on i Rajko Grlić, razmenjujući svoja pisma, i intimno beležeći sećanja i svakidašnjicu koju danas žive.

Tobi Vilkinson, jedan od najistaknutijih svetskih egiptologa, napisao je knjigu „Uspon i pad starog Egipta“, koja će vas od uvoda i sjajne priče o arheološkim istraživanjima povesti strpljivo i moćno, kao vode Nila, duž istorije ovog čudesnog naroda.

Neke knjige upijamo polako i čitamo bez žurbe, a neke, kao što je „Ugasi svetlo“, progutamo za jednu noć, uz dve želje koje se prepliću: da se što pre dođe do poslednje stranice, ali i da knjiga traje što duže.

Ako vam se s prolećnim otopljenjem čita nešto toplo, emotivno, dirljivo i edukativno, knjiga „Jedan lep život“ jedne od najprodavanijih francuskih spisateljica Viržini Grimaldi, čiji su romani do sada prevedeni na više od dvadeset svetskih jezika, biće odličan izbor za vas kao knjiga napisana u slavu pomirenja, prihvatanja, suočavanja s prošlošću, emotivnog sazrevanja i snage sestrinskih veza.

Savremeni način života sve više udaljava čoveka od prirode. Većina ljudi provodi dane u zatvorenim prostorima, okružena ekranima, bukom saobraćaja i ubrzanim ritmom rada koji često dovodi do stresa, iscrpljenosti i zdravstvenih problema. Od takvog konteksta polazi knjiga „Dobra priroda“ ugledne britanske naučnice Keti Vilis.