Postoje knjige koje nas nasmeju, uteše i podsete da svet ipak može da bude sasvim lepo mesto. Upravo takve priče često nazivamo feelgood knjigama – toplim romanima u kojima ima mesta za ljubav, prijateljstvo, nove početke i ona mala svakodnevna čuda koja popravljaju dan. To ne znači da u njima nema teških trenutaka, iako čitaoce na kraju ostavljaju sa osećajem nade i verom da uvek postoji prilika da nešto promenimo.

Septembar nam nije ostavio mnogo vremena za razmišljanje šta ćemo sledeće ugrabiti za čitanje. Novi naslovi stizali su jedan za drugim, u susret našoj velikoj manifestaciji Oktobar – mesec knjige, među kojima je bilo knjiga koje smo svi veoma nestrpljivo iščekivali. Teško je bilo zaobići „Atmosferu“, novi roman Tejlor Dženkins Rid koji nas ovoga puta vodi do zvezda i otkriva kako među njima pronaći svoje mesto. Ljubitelji istorijskih saga jedva su dočekali veliki povratak Ildefonsa Falkonesa u vidu romana „U ljubavi i u ratu“, nastavka sage započete „Katedralom na moru“ pre dvadeset godina. Bilo je teško zaobići i novo izdanje psihološkog trilera „Veriti“ Kolin Huver koje krasi filmski plakat – a koje nas je dočekalo baš uoči premijere dugo očekivane ekranizacije. I kako onda odlučiti šta da prvo čitamo?

U ponedeljak, 28. septembra u 19 sati, u Galeriji Grafičkog kolektiva svečano će biti otvorena izložba crteža Dušana Petričića, nostalgičnih sećanja jednog od najznačajnijih predstavnika naše umetničke scene, sabranih u naslov „Beograd, onomad“.

Bio je septembar, 2001, možda čak eto i deveti, kada je Narodna knjiga iz Beograda objavila moj prvi roman „Ples sitnih demona“. Zadnja stranica Danasa posvetiće ovu kolumnu tom lepom jubileju.

Sledeći gost podkasta „Bukmarker“ je novinar i književnik Vlada Arsić koji je nedavno objavio zbirku „Priče uz ognjište“. Pred vama je petnaest priča, petnaest sudbina, ispričane narodskim jezikom, onako kako se odvajkada pričalo uz ognjište, u vodenicama, pećinama, na prelu ili kakvoj zabitoj isposnici.

Ana Atanasković profesorka je engleskog jezika i književnica iz Kruševca. Do sada je objavila: zbirku priča „Beogradske majske priče“ (2006), roman „Duet duša“ (2008), roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ (2013) i (2021), zbirku priča „Beograd je ljubav“ (2017), roman „Kraljica jorgovana“ (proširena verzija „Jelene Anžujske“, 2019), roman „Davorjanka Paunović“ (2020), roman „Zmajeva žena“ (2024) i roman u pričama „Prestonice“ (2025). Pisala je eseje o književnosti i prevodilaštvu za portal Infoprevodi i Balkanski književni glasnik. Letopis Matice srpske je objavio prvi deo njene sage u pričama o duhovnim doživljajima sa Miloradom Pavićem („Pavić, priručnik za prizivanje“).

Uz svakodnevne glavolomke sa zarezima, rečenicama i pasusima koje pokušava da smesti na papir, a oni se vrpolje i otimaju, srpskom piscu Otu Oltvanjiju od nedavno poslušnost odbija i omanja grupa francuskih slova, subjekata i predikata. „Učim nešto novo od nule, što odavno nisam radio, a i tačno je ono što mnogi pričaju – lep je francuski, ali mnogo težak. Morao sam na ličnom primeru da se uverim i u onu staru izreku da li stari pas može da nauči novi trik“, kaže Oltvanji uz osmeh za BBC na srpskom.

U svojoj novoj knjizi organizacioni psiholog Adam Grant otkriva neočekivane strategije za postizanje izuzetnog uspeha. U kulturi usmerenoj isključivo na rezultate pojedinac lako može razviti osećaj neuspeha. Međutim, Grant tvrdi da je to posledica pogrešne percepcije samog postignuća.

Grad u kome danas živimo umetnik smatra posrnulim i obezdušenim. Crtežima i kratkim prozama vraća onaj iz svoje mladosti. Svestan je i da mesto mora da se menja, i da mnogi ljudi takve promene ne prihvataju, da zbog njih silno pate.

Od neobičnog autora, nesvakidašnja knjiga, logičan je i nekad prilično (o)lak zaključak. Istina ga premašuje – „Čudni crteži“ je jedan od najinteresantnijih romana koji se pojavio u poslednje vreme: ni sasvim triler, ni psihološki horor ili retroaktivna detektvska priča, mada ima osobine svake od navedenih vrsta. Japanskoj umetnosti pripovedanja, ne samo književnog, privlači nas drastična kulturološka i mentalitetska udaljenost zahvaljujući kojima se njihov osećaj za bizarno i nelagodno (prema našim standardima) tako prirodno razvija u udobnost, pa i uživanje u tome. I dok nas plaši ili sablažnjava, istovremeno ne znamo zbog čega nam tačno ne uspeva da skrenemo pogled, zatvorimo knjigu ili laptop – niti želimo. Igrajući na tu kartu, Ukecovo delo ubedljivo odnosi pobedu.

Roman „U ljubavi i u ratu“ španskog pisca Ildefonsa Falkonesa predstavlja treći deo velike istorijske sage započete „Katedralom na moru“ i nastavljene romanom „Naslednici zemlje“. Radnja je smeštena u petnaesti vek, u vreme osvajanja Napulja od strane Alfonsa V Aragonskog. U središtu romana nalazi se Arnau Estanjol, potomak porodice koja je obeležila prethodne delove sage.

Čitaoci kojima se dopala poetika romana „Bdeti nad njom“ Žan-Batiste Andree, poželeće da pročitaju i romantičnu priču o Hanesu Prageru, talentovanom dečaku kome su dve ljubavi obeležile život. Prva je prema Polini, drugarici iz detinjstva sa kojom je odrastao kao siroče bez oca, a druga je prema muzici koju je instinktivno osetio kao svoju vokaciju još kao dečak.