Zašto je roman „Jadi mladoga Vertera“ tako uspešan

Geteova knjiga „Jadi mladoga Vertera“, objavljena 1774. kada je autor imao samo dvadeset četiri godine, roman je o neuzvraćenoj ljubavi. Poput oluje je zahvatila Evropu i bila jedna od najčitanijih i najdiskutovanijih naslova svog doba.

Protagonista iz naslova, lutajući umetnik, zaljubljuje se u mladu ženu po imenu Lota – beznadežno je zaljubljen u nju iako zna da je verena za starijeg čoveka po imenu Albert. Dok Verter shvati da je trebao da se drži po strani i nastavi dalje zarad svog zdravog razuma, on već razvija prijateljstvo sa obe strane, konstatno izlažući sebe duševnom bolu, što na kraju kulminira samoubistvom. U ovom pogledu roman direktno oslikava posebno ozbiljan slučaj „limerentne objektivizacije“, gde osoba ne može da prestane da fantazira o neuzvraćenoj ljubavi.

„Jadi mladoga Vertera“ je delimično autobiografski roman, jer u sebi sadrži aspekte Geteove zaljubljenosti u mladu ženu po imenu Šarlotu Buf, koja je odbila njegovu ljubav i udala se za bogatog diplomatu.

Roman je epistolaran, pisan u formi pisama koje je Vertera pisao svom prijatelju Vilhelmu. Postaje naširoko popularan odmah po objavljivanju, lansirajući mladog autora iz anonimnosti do imena prepoznatog u celoj Evropi, praveći od njega kultnu ličnost za nekoliko budućih generacija. „Jadi mladoga Vertera“ su na neki način prvi pravi blokbaster u modernom smislu te reči. Uprkos Geteovim brojnim dostignućima iz oblasti umetnosti i naučnih disciplina, najviše ostaje prepoznat kao autor „Vertera“, okolnosti koja će ga kasnije duboko mučiti.

Jedna od bitnijih trenutaka u istoriji u vezi sa „Verterom“ je to što je to jedan od prvih neposredno i socijalno realističnih oslikavanja romantične opsesije u zapadnoj književnosti i sigurno najopširnije svog doba. Neuzvraćena ljubav je uobičajna tema u književnosti i bila je vekovima, ali Gete se bavi problemom na prilično realističan i na način sa kojim se možemo poistovetiti, van bilo kakvog idealizovanog viteškog ili dvorskog šablona, „sirovo“ da tako kažemo, sa vrlo nesrećnim i prilično ravnodušnim krajem.

Zbog ovoga su se brojni mladi ljudi, posebno mladi muškarci, identifikovali sa Verterovim likom. On je strastveni mladi čovek, koji sa velikim teškoćama kontroliše svoje emocije i koji ne postupa racionalno: ovaj neposredno oslikan unutrašnji konflikt je poprilično bio protiv socijalno-intelektualnog ustrojstva koje je vladalo u mlađim Geteovim danima.

Evropa sa kraja osamnaestog veka je snažno i očigledno klasno društvo. Bilo je uobičajno da mladi ljudi čeznu za ženama van njihove lige. Kompozitori Betoven i Šubert, savremenici „Vertera“, se na primer nikad nisu oženili već su održavali veze osuđene na propast sa nedostižnim devojkama iz aristokratskih porodica, poput Vertera.

Brojni mladi muškarci širom Evrope imitirali su manire i način na koji se Verter oblačio, onako kako je Gete opisao, a postalo je uobičajno za umetničke duše da idu na hodočašće u Vajmar, samo da bi stekli lični doživljaj o mestu gde je Gete pisao i gde bi trebalo da je Verter živeo. Za brojna samoubistva iz tog perioda se smatralo da su ih počinili oni koji su kopirali Vertera.

Geteov roman je i danas emotivno moćno delo, više od dvesta godina kasnije. Uticao je na uobličavanje celokupnog žanra romantične književnosti. Ali da bismo razumeli njegovu naročitu privlačnost u vremenu kada je objavljen, potrebno je posmatrati „Jade mladog Vertera“ u kontekstu klasne, hiperracionalne intelektualne kulture, u kojima se odražava i koje preispituje.

Kada je Geteova knjiga objavljena i kada je počela da joj raste popularnost, mladi muškarci su počeli da oponašaju glavnog lika, Vertera, oblačeći se na isti način kao u knjizi. Trend je nazvan „Verterova groznica“ i bio je osuđivan od strane pojedinih vlasti. Ono što je stvarno prouzrokovalo reakciju je kada su mladi muškarci počeli da oponašaju kraj romana, gde Verter pištoljem oduzima sebi život, nakon što ga žena u koju je zaljubljen odbija. Ovo je prouzrokovalo da knjiga bude zabranjena u pojedinim zemljama, poput Danske i Italije.
 
Izvor: quora.com