Sajam knjiga 2019.
Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Šta je to biblioterapija i da li deluje?

Da li ste ikada uzeli knjigu kada vam je bilo teško u nadi da će vas prebaciti u neki drugi svet? U nadi da ćete se osetiti sigurno i pronaći utehu? U nadi da ćete se potom vratiti u stvarnost sa novim i poboljšanim stavom? Ako niste, trebalo bi da pokušate. Jer književnost ispunjava te želje – i upravo to je osnova terapeutskog pristupa po imenu biblioterapija.



Biblioterapija koristi književnost za poboljšavanje mentalnog zdravlja. Prilagodljiv je, jeftin i primenljiv način terapije i koristi se prvenstveno za lečenje simptoma vezanih za promene raspoloženja i stanja koja iz njih proizilaze. Dalje, biblioterapija se može koristiti i kod pojedinačnih i kod grupnih terapija i koristi ljudima svih doba: deci, adolescentima i odraslima.
 
Istorija i razvoj

Mnogi istraživači i ljudi iz struke vezane za mentalno zdravlje su priznali terapeutska svojstva vođenja dnevnika, pisanja, pripovedanja i čitanja – ali drevni Grci su bili prvi koji su prepoznali takve koristi književnosti, jer su biblioteke smatrali svetim mestima čarobnih isceliteljskih moći. Onda su početkom 19. veka, slavni lekari proširili tu ideju i od biblioterapije stvorili učinkovit način lečenja mentalnih problema.

Ipak, biblioterapija je formalno priznata kao metod lečenja tek 1941. godine u medicinskom magazinu „Dorland’s Illustrated medical Dictionary“. Od tada je nastavila da se razvija i menja, dok je nije zvanično definisalo Udruženje američkih biblioteka, 1966. godine. Tri godine kasnije, dodatni pristupi terapiji su počeli da se ulivaju u osnovnu biblioterapiju: ideja da na ljude utiču i vode ih likovi iz knjiga, zatim tu je bila i poetska terapija, kreativna biblioterapija i nekoliko drugih pristupa. Danas, mnoštvo ljudi (nastavnika, lekara, roditelja) koriste biblioterapiju da pomognu učenicima, pacijentima, deci i svakome kome bi možda dobro došao samorazvitak.



Pristupi biblioterapiji

Kao što je to ranije pomenuto, biblioterapija koristi književnost kao sredstvo za održavanje mentalnog zdravlja. Međutim, postoje različiti pristupi ovoj terapeutskoj metodi, a to su sledeći:

Razvojna biblioterapija: Ovaj oblik se koristi za obrazovanje pojedinaca u periodu ključnom za njihov razvoj kao što je pubertet. Obično je koriste nastavnici i roditelji da decu uče o njihovom zdravlju i razvoju.

Klinička biblioterapija: Klinička biblioterapija, poznata i kao samopomoć, koristi tekstualni materijal (kao što su knjige za samopomoć, koje su često interaktivne) za hvatanje ukoštac sa problemima mentalnog zdravlja poput depresije ili anksioznosti. Lekari često ovu tehniku uključuju u svoju praksu. Na primer, mogu preporučiti knjige za samopomoć pacijentima koji su upravo izašli iz ozbiljne veze da bi prebrodili teški raskid.

Kreativna biblioterapija: Ovaj oblik biblioterapije se usredsređuje na maštovitu literaturu – od knjiga do kratkih priča, komada i poezije – za poboljšanje opšteg stanja i mentalnog zdravlja. Terapeuti često koriste kreativnu biblioterapiju da bi svojim klijentima pomogli da nađu sreću i spokoj. Najviše koristi prilikom kriza identiteta koje se javljaju tokom postupka samospoznaje.



Kome pomaže?

Biblioterapija može koristiti mnogima ali nije zamišljena kao osnovni oblik terapije za ozbiljne mentalne probleme. Umesto toga, treba je koristiti kao dodatak drugim metodama, kao što su kognitivna bihejvioralna terapija ili interpersonalna psihoterapija. Biblioterapija može služiti kao prvi, treći ili poslednji korak u lečenju – što se odlučuje od slučaja do slučaja.

I dodajmo: književnost dokazano pomaže pojedincima bez obzira na to ko su. Nije potrebna nikakva dijagnoza mentalne bolesti ili bilo kakav znak emocionalnog poremećaja. Na primer, čitanje i vođenje dnevnika dokazano poboljšavaju samosvest, smanjuju stres i podstiču dobro raspoloženje. Dalje, knjige za samopomoć (koje se često nalaze u osnovi biblioterapije) ljude često uče efikasnim komunikativnim veštinama, daju savete za prevazilaženje negativnih emocija i na kraju pomažu pojedincima da napreduju u životu.

Izvor: thriveworks.com
Prevod: Vladimir Martinović


Podelite na društvenim mrežama:

treći dan na sajmu knjiga književni velikani na štandu lagune laguna knjige Treći dan na Sajmu knjiga – Književni velikani na štandu Lagune
22.10.2019.
Velika poseta zabeležena je trećeg dana Sajma knjiga. Iako nije školski dan, bilo je i mnogo dece koja su na Lagunin štand, između ostalog, svraćala i zbog knjiga o njihovom omiljenom junaku Tomu Gejt...
više
sajam knjiga sreda na štandu lagune raspored potpisivanja i aktivnosti laguna knjige Sajam knjiga – Sreda na štandu Lagune – Raspored potpisivanja i aktivnosti
22.10.2019.
Dobra atmosfera na Sajmu knjiga se nastavlja, a na Laguninom štandu biće mnogo pisaca koje volite.   Laguna, Hala 1, 12.00: Andrija Milošević, „Mačak i skakutavo jaje“ Laguna, Hala 1, 13.0...
više
istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga laguna knjige Istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga
22.10.2019.
Organizatori britanskog festivala posvećenom kriminalističkom žanru „Capital Crime“ objavio je u avgustu ove godine rezultate istraživanja o čitalačkim navikama svoje publike i njenoj percepciji izdav...
više
osne sejerštad moramo da razumemo zašto je evropa napadnuta  laguna knjige Osne Sejerštad: „Moramo da razumemo zašto je Evropa napadnuta“
22.10.2019.
Spisateljica i novinarka Osne Sejerštad bila je strani dopisnik za norvešku televiziju i godinama izveštavala sa kriznih mesta i iz konfliktnih regiona. U svom dokumentarističkom romanu „Jedna od nas“...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.