VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Priče o Merama - Koliko pesama staje na longplej ploču, a koliko na trokrilni ormar

Prvi ponedeljak u mesecu donosi ekskluzivno za čitaoce Laguninog sajta www.laguna.rs novu priču Gorana Petrovića iz ciklusa „Priče o Merama“.

Koliko pesama staje na longplej ploču, a koliko na trokrilni ormar
 



Davno, u šestom razredu osnovne škole, u odeljenju, imali smo jednu Vesnu, krupnooku Romkinju. Devojčice se nisu družile sa njom. Dečaci se u tom uzrastu i inače nisu družili sa devojčicama. Ipak, jednog jesenjeg meseca, Vesna nas je sve pozvala na rođendan. U svoju kuću. Tada nije bilo igraonica i kafića. Pamtim da je u tom pozivu bilo grča, tuge, kao da je znala da će joj, bez obzira na obećanja, malo ko doći.

I zaista, sve se tako i zbilo. U neimenovanom sokaku, tamo gde se kuće obeležavaju tablama sa natpisom „b. b.“ – te večeri smo se kod Vesne pojavili samo moj drug iz klupe i ja. Slavljenica se veoma obradovala, izgleda da se ni tome nije nadala, predstavila nas je okupljenim rođacima. Bila je toliko uzbuđena da poklon nije ni razmotala...

Sedeli smo na počasnom mestu, na kauču prekrivenom belom jambolijom. Prvi smo dobili posluženje, sok i parče torte. Vesnina rodbina je u nas gledala kao u čudo, dok njen mlađi brat nije uobličio valjda ono što su drugi mislili. Otelo mu se: „Pravi ste plavopicani!“ Moj drug iz klupe se ogradio: „Ja sam smeđ!“ Vesna je pripretila bratu: „Nemoj da ti zavalim šamarčinu! To su moji prijatelji.“ Nije rekla da smo njeni drugovi iz odeljenja, već da smo prijatelji. Ja sam pak ponosno izjavio: „Vesna, nisi videla, doneli smo ti na poklon longplej ploču, dvanaest numera...“

To je, međutim, izazvalo ćutnju. Čak tišinu. Koju je opet prekinuo Vesnin mlađi brat: „Plavopicani, mi nemamo gramofon!“ I taj uzvik je dugo lebdeo u sobi, dok Vesnin otac nije rekao: „Nemamo, ali zato imamo violinu...“ A onda je neko dodao da imaju i harmoniku. Još i trubu... Očas su Vesnini rođaci skinuli sa trokrilnog ormara, izneli iz drugih soba, pa i doneli iz drugih kuća bez broja – instrumente za dva-tri orkestra. Počela je pesma, ne samo dobra, kao kada Romi sviraju za druge, već neopisiva, kao kada sviraju za sebe i prijatelje.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
provela sam noć sam u velškoj biblioteci, a možete i vi laguna knjige Provela sam noć sam u velškoj biblioteci, a možete i vi
23.09.2019.
U okrugu Flintšir, četrdesetak kilometara južno od Liverpula, leži malo velško selo Harden. U njemu se, skrivena iz jednog šumarka, nalazi Gledstonova biblioteka, jedina biblioteka u Velikoj Britaniji...
više
beseda vladana matijevića povodom prijema nagrade ramonda serbika  laguna knjige Beseda Vladana Matijevića povodom prijema nagrade „Ramonda serbika“
23.09.2019.
Vladanu Matijeviću uručena je u petak 20. septembra u Nišu 25. po redu nagrada „Ramonda serbika“ za celokupan doprinos srpskoj književnosti koju dodeljuje Književna kolonija Sićevo. On je tom prilikom...
više
nele karajlić današnji svet prevazišao je i nadrealiste  laguna knjige Nele Karajlić: Današnji svet prevazišao je i „Nadrealiste“
23.09.2019.
Pisanje traži vreme, potpunu posvećenost i beskrajni mir. Za razliku od muzike ili snimanja filma ili serije gde ste okruženi gomilom ljudi, ovde ste potpuno sami, kaže Dr Nele Karajlić, legendarni fr...
više
o lažljivim senicama i saosećajnim miševima laguna knjige O lažljivim senicama i saosećajnim miševima
23.09.2019.
Peter Voleben, šumski buntovnik, ponovo jaše! Dugi boravak „Tajnog života drveća“ u samom vrhu top-lista dokaz je da ovaj inženjer šumarstva drži prst na pulsu našeg vremena. Uspeo je da nam slikovito...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.