Povodom 125 godina od rođenja srpskog nobelovca
10.10.2017.
.jpg)
„Jedini srpski pisac koji je živ u svetskoj književnosti je Ivo Andrić, njegova dela su prevedena na 49 jezika i on nije samo naš, već i savremenik svih čitalaca u svetu. Andrić je najtiražniji srpski pisac kada govorimo o piscima čija je vrednost nesporna. On je među nama i tu će dugo ostati“, ističe Miro Vuksanović predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 125 godina od rođenja Ive Andrića.
Jubilej, 125 godina od njegovog rođenja, obeležava se brojnim programima koje organizuju Srpska akademija nauka i umetnosti i Zadužbina Ive Andrića, ali i pojedinačne ustanove u Beogradu i Srbiji.
„Naći ćete u podacima o Andriću da je on rođen 9. oktobra, na drugom mestu ćete naći da je rođen 10. oktobra jer taj datum rođenja nije tačno utvrđen. Kada su ga svojevremeno pitali da on to razreši, on je rekao: 'Pa koga interesuje u koji datum i u koji sat sam ja rođen.' Tako Zadužbina Ive Andrića drži da je to 10. oktobar, a u nekim zvaničnim dokumentima piše 9. oktobar“, kaže Miro Vuksanović za Blic.
Danas, u utorak 10. oktobra, u Zadužbini koja nosi njegovo ime, biće uručena Andrićeva nagrada i predstavljen godišnjak „Sveske“, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu.
Već u petak, 13. oktobra, u SANU će biti održana Svečana akademija na dan kada se 1974. Andrić poslednji put pojavio u javnosti.
„Tada su u Narodnom pozorištu u Beogradu Andrić, Crnjanski, Selimović, Ćopić, Matić, Vučo, Popa i Stevan Raičković čitali svoje radove u čast oslobođenja Beograda, Andrić poslednji put javno čitao odlomke svojih pripovedaka, pred odlazak u bolnicu odakle se nije vratio“, podseća Vuksanović.
Svečana akademija imaće dva dela – „Akademici o Andriću“ u okviru koga će pet pisaca i članova SANU govoriti o Andriću, i „Andrić o akademicima“ sa odabranim tekstovima od Vuka i Zmaja, preko Skerlića, do Dučića, koje će govoriti glumci, a program će se završiti monologom Nebojše Dugalića iz „Proklete avlije“.
„Andrić je postao zajedno sa Vukom i Njegošem treći stub srpske kulture. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da su Vuk, Njegoš i srpski jezik njegovi roditelji“, kaže za Blic akademik Matija Bećković, jedan od govornika na Svečanoj akademiji.
Najambiciozniji deo programa, prema rečima Vuksanovića, je naučni skup 13. i 14. decembra u organizaciji Akademije, koji će okupiti 42 istoričara književnosti i književnih kritičara sa katedri i instituta na kojima se izučava srpska književnost.
Na sajtu Zadužbine Ive Andrića nalazi se snimak uručenja Nobelove nagrade piscu i njegov govor prilikom dodele nagrade.
Jubilej, 125 godina od njegovog rođenja, obeležava se brojnim programima koje organizuju Srpska akademija nauka i umetnosti i Zadužbina Ive Andrića, ali i pojedinačne ustanove u Beogradu i Srbiji.
„Naći ćete u podacima o Andriću da je on rođen 9. oktobra, na drugom mestu ćete naći da je rođen 10. oktobra jer taj datum rođenja nije tačno utvrđen. Kada su ga svojevremeno pitali da on to razreši, on je rekao: 'Pa koga interesuje u koji datum i u koji sat sam ja rođen.' Tako Zadužbina Ive Andrića drži da je to 10. oktobar, a u nekim zvaničnim dokumentima piše 9. oktobar“, kaže Miro Vuksanović za Blic.
Danas, u utorak 10. oktobra, u Zadužbini koja nosi njegovo ime, biće uručena Andrićeva nagrada i predstavljen godišnjak „Sveske“, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu.
Već u petak, 13. oktobra, u SANU će biti održana Svečana akademija na dan kada se 1974. Andrić poslednji put pojavio u javnosti.
„Tada su u Narodnom pozorištu u Beogradu Andrić, Crnjanski, Selimović, Ćopić, Matić, Vučo, Popa i Stevan Raičković čitali svoje radove u čast oslobođenja Beograda, Andrić poslednji put javno čitao odlomke svojih pripovedaka, pred odlazak u bolnicu odakle se nije vratio“, podseća Vuksanović.
Svečana akademija imaće dva dela – „Akademici o Andriću“ u okviru koga će pet pisaca i članova SANU govoriti o Andriću, i „Andrić o akademicima“ sa odabranim tekstovima od Vuka i Zmaja, preko Skerlića, do Dučića, koje će govoriti glumci, a program će se završiti monologom Nebojše Dugalića iz „Proklete avlije“.
„Andrić je postao zajedno sa Vukom i Njegošem treći stub srpske kulture. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da su Vuk, Njegoš i srpski jezik njegovi roditelji“, kaže za Blic akademik Matija Bećković, jedan od govornika na Svečanoj akademiji.
Najambiciozniji deo programa, prema rečima Vuksanovića, je naučni skup 13. i 14. decembra u organizaciji Akademije, koji će okupiti 42 istoričara književnosti i književnih kritičara sa katedri i instituta na kojima se izučava srpska književnost.
Na sajtu Zadužbine Ive Andrića nalazi se snimak uručenja Nobelove nagrade piscu i njegov govor prilikom dodele nagrade.
Povezani naslovi
Ja sam Akiko: Neobični svet leskovačkog maštara
18.02.2019.
Ove godine je za najbolju dečju knjigu na konkursu „Politikinog zabavnika“ proglašena knjiga „Ja sam Akiko“, roman o devojčici koja ne voli granice. Roman je napisao Stefan Tićmi (Mitić). On je rođen ...
više
.jpg)
Prikaz knjige „Drugi život počinje kad shvatiš da imaš samo jedan“
18.02.2019.
Kamij je Parižanka od trideset i nešto, ima muža i sina i dobar posao. Ima sigurnost, ljubav, i sve što joj je potrebno – pa zašto se onda oseća nesrećno i utučeno? Kada doživi manju saobraćajnu nezgo...
više
.jpg)
40 godina u knjižari a čitalačka strast ne jenjava
18.02.2019.
Džo Antonioli je 1980. godine u mestu But osnovala nezavisnu knjižaru „Books & Books“ u kojoj je radila kao vlasnik i zaposleni skoro četiri decenije. Kada se osvrne unazad, postoje mnogi razlozi ...
više
Zbog čega su se profesori književnosti okrenuli protiv pisaca – ili nisu?
18.02.2019.
Još od četrdesetih godina XX veka, profesori književnosti su namere pisaca i njihov značaj tretirali kao neku vrstu tabua. Fraza „književno delo“, koja podrazumeva nekakav rad i radnika, u naučn...
više
