Održana promocija uzbudljivog detektivsko-istorijskog romana „Vetrovi zla“ Branislava Jankovića
Posle romana „O vukovima i senkama“ i „Suze Svetog Nikole“ Branislav Janković se oglasio novom knjigom – „Vetrovi zla“. Promocija romana održana je u Delfi Caféu u SKC-u, u četvrtak 2. jula. Najnovija knjiga je istorijsko-detektivski roman čija radnja se odvija sredinom 19. veka i prati Jevrema Utvića, raspopa i istražitelja, koji je, iako bez naklonosti tadašnjeg knjaza Mihaila, ipak pozvan da reši ubistvo Miloša Obrenovića. Jedna od retkih knjiga koja na sasvim nov način opisuje to doba i prilike u tadašnjoj Srbiji; dvorske intrige, zavere, običan narod i mesto umetnika u zemlji koja se oporavlja od vekova nepostojanja. Knjiga o Srbiji u XIX veku i njenim nikad otkrivenim tajnama.
O knjizi su na promociji govorili pisac Dejan Stojiljković i autor, dok je odlomke čitala Danijela Ugrenović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu.
Knjigu je uredio Dejan Stojiljković koji je rekao da je ovo najbolji roman Branislava Jankovića do sada. „Verujem da je ovo početak serije romana o srpskom Herkulu Poarou, koji živi u vreme Obrenovića. Jevrem Utvić nije samo onovremeni detektiv već ima i jedan poseban dar, a to je da razgovora sa mrtvima. Ta folklorna fantastika možda je i najbolji deo romana.“
„U romanu ’Vetrovi zla’ autor daje živ opis obrenovićevske Srbije i njenog ustrojstva, a Bane je uspeo da na izvanredan način opiše mentalitet našeg naroda, dobro i loše, i onda i danas, ne štedeći nas nimalo“, rekao je Stojiljković.
Baviti se istorijskom fikcijom je dvosekli mač, ali pisac ima slobodu da radi šta hoće, ističe Dejan Stojiljković i dodaje da mu je svojevremeno Dobrica Ćosić rekao da su potomci vojvode Mišića hteli da ga tuže zbog netačnog prikazivanja njihovog oca u „Vremenu smrti“ i da je Ćosić njima odgovorio da to nije istorijski vojvoda već vojvoda Mišić, njegov junak.
Roman je dosta filmičan, Đorđe Kadijević u svojim najboljim danima bi od toga napravio odličan film, a od savremenih reditelja možda bi to mogao Dejan Zečević.
Danijela Ugrenović je odlomcima koje je čitala na promociji uspela da oživi vreme koje Janković opisuje u svom romanu.
Na pitanje zašto baš doba Obrenovića, Janković je odgovorio:
„Ja mislim da doba Obrenovića nije dovoljno istraženo, ma koliko istoričari tvrdili da jeste, kao da nam nad glavama stoji neka griža savesti zbog toga kako su završili i taj užas je neka rana koja nas upozorava da nismo tako dobri ljudi kao što mislimo. Istražujući Obrenoviće, došao sam do podataka i saznanja koji se ne uče u školi, koji nikada i nigde neće biti objavljeni. Želeo sam da na jedan književni, beletristički način približim ovu dinastiju ljudima. Naravno, kao i svaka dinastija, i oni su imali svoje poroke ali i vrline i smatram ih pesnicima, mecenama, oslobodiocima i ljubavnicima, što im je i došlo glave.“
„Bez obzira na to što su imali pametne i dobre žene oko sebe, niko od njih nije imao normalan brak, svi su imali buljuk dece i isto toliko ljubavnica, tako da ja verujem da u Srbiji ima potomaka ove dinastije“, ističe autor „Vetrova zla“.
Među ženama Obrenovića Branislav posebno ističe Anku Konstantinović, Jevremovu ćerku a Miloševu bratanicu, čiji nadimak je bio Anka Pomodarka i koja je skinula opanke i otišla u Beč po štiklice, a za njom su krenule i druge beograđanke. Anka je svirala violinu, klavir i gitar, kako se tada govorilo, govorila nekoliko jezika i vodila dnevnik koji književni istoričari veoma uvažavaju i smatraju ga začetkom ženskog pisanja. Poginula je sa Mihajlom u Topčideru, a postoje i sumnje da je s njim bila u ljubavnoj vezi.
Jevrem Utvić se zbog ljubavi usprotivio i svojoj crkvi i svom vladaru. Neko ko je prodao dušu da bi bio sa ženom koju voli. Sveštenik koji postaje istražitelj i ubica i zbog svoje zabranjene veze sa Savkom Obrenović mora da beži iz Srbije u još neoslobođene krajeve. Deluje romantično? I jeste, vreme je bilo takvo. Jevrem Utvić se nije libio da je pokaže, a ljubav je, pogotovo tragična kao što je njegova, oduvek privlačila pažnju. Nekome jer je nikada neće imati, nekome jer zna koliko boli.
„ Jevrem Utvić jeste bitanga, ali on je to što mi vidimo ujutru u ogledalu kada se probudimo neumiveni i krmeljivi ali i ono što vidimo kada se pogledamo nakon sređivanja i šminkanja, prepun je antagonizama, kao i svi mi, ali i spreman da zbog ljubavi strada. Njegov zadatak da otkrije ubicu knjaza postaje potraga za samim sobom, a na tom putu srešće Anku Konstantinović Obrenović, Jelenu Herbez, Tomu Vučića Perišića, Đuru Jakšića, ljubav i druge demone. Ova knjiga je jedno jako dugo i zanimljivo putovanje“, istakao je Janković.
U jednom trenutku u romanu Jevrem Utvić kaže da se na ovom malom prostoru zemlje i vetrovi svađaju, što govori o tome kakvi smo mi. Pisac ovog romana nije optimista i smatra da će vetrovi zla nastaviti da nas šibaju. Kada vetrovi zla počnu da duvaju sa sve četiri strane sveta, neće biti tajne koja će ostati sakrivena, duše kojoj neće biti suđeno ni sigurnog mesta da se sakrije. A koga će ovi vetrovi zauvek odneti, saznajte u ovom uzbudljivom istorijsko-akcionom trileru čija radnja će vas povući kao vrtlog.
Knjigu je uredio Dejan Stojiljković koji je rekao da je ovo najbolji roman Branislava Jankovića do sada. „Verujem da je ovo početak serije romana o srpskom Herkulu Poarou, koji živi u vreme Obrenovića. Jevrem Utvić nije samo onovremeni detektiv već ima i jedan poseban dar, a to je da razgovora sa mrtvima. Ta folklorna fantastika možda je i najbolji deo romana.“
„U romanu ’Vetrovi zla’ autor daje živ opis obrenovićevske Srbije i njenog ustrojstva, a Bane je uspeo da na izvanredan način opiše mentalitet našeg naroda, dobro i loše, i onda i danas, ne štedeći nas nimalo“, rekao je Stojiljković.
Baviti se istorijskom fikcijom je dvosekli mač, ali pisac ima slobodu da radi šta hoće, ističe Dejan Stojiljković i dodaje da mu je svojevremeno Dobrica Ćosić rekao da su potomci vojvode Mišića hteli da ga tuže zbog netačnog prikazivanja njihovog oca u „Vremenu smrti“ i da je Ćosić njima odgovorio da to nije istorijski vojvoda već vojvoda Mišić, njegov junak.
Roman je dosta filmičan, Đorđe Kadijević u svojim najboljim danima bi od toga napravio odličan film, a od savremenih reditelja možda bi to mogao Dejan Zečević.
Danijela Ugrenović je odlomcima koje je čitala na promociji uspela da oživi vreme koje Janković opisuje u svom romanu.
Na pitanje zašto baš doba Obrenovića, Janković je odgovorio:
„Ja mislim da doba Obrenovića nije dovoljno istraženo, ma koliko istoričari tvrdili da jeste, kao da nam nad glavama stoji neka griža savesti zbog toga kako su završili i taj užas je neka rana koja nas upozorava da nismo tako dobri ljudi kao što mislimo. Istražujući Obrenoviće, došao sam do podataka i saznanja koji se ne uče u školi, koji nikada i nigde neće biti objavljeni. Želeo sam da na jedan književni, beletristički način približim ovu dinastiju ljudima. Naravno, kao i svaka dinastija, i oni su imali svoje poroke ali i vrline i smatram ih pesnicima, mecenama, oslobodiocima i ljubavnicima, što im je i došlo glave.“
„Bez obzira na to što su imali pametne i dobre žene oko sebe, niko od njih nije imao normalan brak, svi su imali buljuk dece i isto toliko ljubavnica, tako da ja verujem da u Srbiji ima potomaka ove dinastije“, ističe autor „Vetrova zla“.
Među ženama Obrenovića Branislav posebno ističe Anku Konstantinović, Jevremovu ćerku a Miloševu bratanicu, čiji nadimak je bio Anka Pomodarka i koja je skinula opanke i otišla u Beč po štiklice, a za njom su krenule i druge beograđanke. Anka je svirala violinu, klavir i gitar, kako se tada govorilo, govorila nekoliko jezika i vodila dnevnik koji književni istoričari veoma uvažavaju i smatraju ga začetkom ženskog pisanja. Poginula je sa Mihajlom u Topčideru, a postoje i sumnje da je s njim bila u ljubavnoj vezi.
Jevrem Utvić se zbog ljubavi usprotivio i svojoj crkvi i svom vladaru. Neko ko je prodao dušu da bi bio sa ženom koju voli. Sveštenik koji postaje istražitelj i ubica i zbog svoje zabranjene veze sa Savkom Obrenović mora da beži iz Srbije u još neoslobođene krajeve. Deluje romantično? I jeste, vreme je bilo takvo. Jevrem Utvić se nije libio da je pokaže, a ljubav je, pogotovo tragična kao što je njegova, oduvek privlačila pažnju. Nekome jer je nikada neće imati, nekome jer zna koliko boli.
„ Jevrem Utvić jeste bitanga, ali on je to što mi vidimo ujutru u ogledalu kada se probudimo neumiveni i krmeljivi ali i ono što vidimo kada se pogledamo nakon sređivanja i šminkanja, prepun je antagonizama, kao i svi mi, ali i spreman da zbog ljubavi strada. Njegov zadatak da otkrije ubicu knjaza postaje potraga za samim sobom, a na tom putu srešće Anku Konstantinović Obrenović, Jelenu Herbez, Tomu Vučića Perišića, Đuru Jakšića, ljubav i druge demone. Ova knjiga je jedno jako dugo i zanimljivo putovanje“, istakao je Janković.
U jednom trenutku u romanu Jevrem Utvić kaže da se na ovom malom prostoru zemlje i vetrovi svađaju, što govori o tome kakvi smo mi. Pisac ovog romana nije optimista i smatra da će vetrovi zla nastaviti da nas šibaju. Kada vetrovi zla počnu da duvaju sa sve četiri strane sveta, neće biti tajne koja će ostati sakrivena, duše kojoj neće biti suđeno ni sigurnog mesta da se sakrije. A koga će ovi vetrovi zauvek odneti, saznajte u ovom uzbudljivom istorijsko-akcionom trileru čija radnja će vas povući kao vrtlog.
1/7
