VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Obrazloženje žirija Zmajevih dečjih igara povodom dodele nagrade Urošu Petroviću za knjigu „Deca Bestragije“

Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara
(Najbolji roman za decu) – 2013. godina

Odlukom žirija (Melanija Rimar, Ivana Mijić i Snežana Šarančić Čutura) ovogodišnja nagrada pripada Urošu Petroviću za roman „Deca Bestragije“.

Obrazloženje:

„Žanrovska kompleksnost koja objedinjuje dramatiku i neizvesnost epske fantastike, slovenski folklor, pustolovni roman; osobena kompoziciona tehnika; izuzetna stilska koncepcija; intrigantna tematska polja; simbolička i semantička slojevitost i na mikroplanu i u široko posmatranoj celovitosti romana – čine ’Decu Bestragije’ višestruko fascinantnim delom.

Kompoziciono dat u obliku netepičnom za većinu romana za decu, segmentirano, poput filmskih rezova, uz besprekorno sprovedeno mešanje pozicija kazivača i narativnih planova, onih koji priču nose unapred i onih koji je vraćaju, tek naizgled razasut u fragmentima, ovaj roman zapravo odlikuje čvrsto vezano, dinamično, napeto, dramaturški ostvareno pripovedanje koje ne dopušta da se priča i pričanje izgube u zagonetnosti. A upravo zagonetka, neprestana zapitanost čitaoca o likovima i junacima, njihovim karakterima, namerama, stavovima, postupcima, motivima, sudbini, dominantan je deo strukture ’Dece Bestragije’. U tom smislu, svi junaci romana, obeleženi sa nekoliko iznimno efektnih pojedinosti, bilo u imenu, bilo u atribuciji, izgledu, govoru, oblik sopstvene individualnosti dobijaju postupno, načinom koji čuva zaintrigiranost čitaoca.

Radnja smeštena u davnu istoriju balkanskog prostora, oblikuje se u arhetipskom, bezvremenskom i svevremenskom fikcijskom hronotopu. U krajnje pojednostavljenom smislu, može se reći da je središnja tematska ravan večita opsesija odgonetanja zagonetke ljudskog postojanja, trajanja, besmrtnosti, sukob onih koji znaju tajnu života posle smrti/vaskrsnuća i onih koji se nastoje domoći takvog saznanja. Bestragija je fantastikom uobličen azil za sve koji tajnu znaju i u tom smislu granični, povlašćen, simbolički bremenit prostor, krajnje utočište odabranih i opsesija Neura, divljeg plemena koje nestaje, a koje se pred čitaocem oblikuje kao narod jezovite surovosti i istovremeno suštinske tragike iščezavanja. Bitne tematske ravni ovog romana mogu se odrediti i kao, u najopštijem smislu, niz inicijacijskih iskušavanja, poigravanja identitetom, kao pripovedanje o sveprisutnoj podvojenosti, prijateljstvu, ljubavi...

Stilski više nego upečatljivo, u smislu leksičkog izbora, dinamičnih sintaksičkih konstrukcija, novih sintagmatskih sklopova, neočekivanih metafora i poređenja, humornih elemenata, posebno bogatog simboličkog razgranavanja, upućuje na važnost autorovog odnosa prema jeziku kao tvoračkom principu imaginativnog. Sav u spletu, na trenutke arhaične, ali uvek brze, žive, sugestivne jezičke kombinatorike, ovaj roman uspeva potvrditi da besprekorna verbalna jednostavnost ni u kom smislu ne podrazumeva i banalnost, već osoben pripovedački ideal. Takav kvalitet odlikuje i idejno tkanje ’Dece Bestragije’. Ono obuhvata i neposredno date poslovički zbijene iskaze junaka i onaj prećutni, neiskazani, a sveobuhvatni nauk o biti religije i vere, o biti ljudskosti, o saodnosu čoveka i prirode, fenomenu trajanja...

Roman ’Deca Bestragije’ Uroša Petrovića svojevrsna je ’rukavica u lice’ ponajviše konvencionalnoj narativnoj tehnici, ustaljenom strukturnom i kompozicionom obrascu, oveštalom stilu romana za decu. Ovde više nije reč samo o svežini u domenu savremene romaneskne produkcije, ovaj roman daleko premašuje takvu razinu i, u izvesnom smislu, postavlja u žarište drugačije parametre i u domenu kritičke i u domenu čitalačke recepcije. Kao i svi Petrovićevi romani, ’Deca Bestragije’ jesu namenjena zahtevnom čitaocu koji od književnosti očekuje intelektualni i emocionalni angažman i izazov, pustolovinu imaginacije, u najboljem smislu te reči.“

Novi Sad, 25. 11. 2013.
Snežana Šarančić Čutura


Povezani naslovi
posetili su knjižaru na dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje laguna knjige Posetili su knjižaru na Dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje
15.02.2019.
Delfi knjižare su poznate kao omiljeno mesto velikog broja zaljubljenika u knjigu, a od nedavno, otvaranjem knjižare „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj ulici, postale su i mesto na koje ljubitelji dob...
više
laguna na 20 salonu knjige i grafike u pirotu laguna knjige Laguna na 20. Salonu knjige i grafike u Pirotu
14.02.2019.
Dom kulture i Narodna biblioteka Pirot pod pokroviteljstvom Grada Pirota organizuju dvadeseti Salon knjige i grafike u Pirotu koji će biti održan od 14. do 21. februara u Hali „Kej“. Laguna se ...
više
književno veče miomira petrovića u kući kralja petra i laguna knjige Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I
14.02.2019.
Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sl...
više
zašto je borhes mrzeo fudbal  laguna knjige Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
14.02.2019.
„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“ Na prvi pogled, animozitet argentinskog pisca prema „lepoj igri“ predstavlja tipičan negativan stav prema ...
više