VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Persson“: više od Tabaševića, manje od Matijevića

„Molim vas, da li sam ja lud?
Zapravo, ne da li, nego koliko sam lud?“

Nikola Nikolajević, organima razmišljanja poznat i kao NN, Niko i Ništa, Nenametljiv i Neshvaćen, je pesnik i vesnik Istine. I nema ništa istinitije od toga. Možda u stvarnom svetu bliskom planeti Zemlji Nikola i živi život beskućnika bez posla i prihoda, ali u svom unutrašnjem svetu vodi veoma bogat život. Preokret u unutrašnjoj dinamici i spoljašnjoj monotoniji donosi predlog njegove sestre Vladislave da se Nikola preseli u Novi grad (iliti Novi Sad). Eto, ona, baš ima jedan stan za koji plaća rentu, ali u kome, iz razloga ličnih emotivnih raskršća, ne živi, a Nikola je poslovično bez krova nad glavom tako da ne bi bilo loše da spoje lepo i korisno i da skuće ovog samozvanog pesnika. Stan u koji se Nikola useljava u vlasništvu je misteriozne porodice Persson. Članovi ove porodice žive odmah prekoputa stana u koji je ušao naš NN. Tu je majka Radmila, stariji sin Alan, mlađi sin Olaf i ćerka Izabela. Nikola ih nikada nije video, a sudeći po stravičnim, gotovo neljudskim, zvucima koji dopiru iz njihovog stana Nikola i ne želi da ih upozna.

Nikola izbegava kontakte sa spoljnim svetom, ali zato stan upoznaje do detalja. Zatvoren u Perssonu kako bi napisao knjigu „Krvavi put“ Nikola je prepušten na milost ogromnom stanu u kome njegova mašta može da se razbaškari do mile volje. Da stvar bude gora, Nikola od komšije, saznaje da je u Perssonu ranije živeo izvesni Bogdan koji se, pre dvadeset godina, ubio. Ovo saznanje pogoduje da se paranoja Nikoline samoće još više rasplamsa i ispuni svaki kutak Perssona.

Iako je do sada objavio čak tri romana, „Persson“ je prvi zvanično objavljeni roman mladog srpskog autora Nikole Lekića. Naime, Lekić je svoj prvi roman „Žbun“ štampao na običnoj fotokopir mašini u pedeset primeraka. Nešto docnije je, kao samizdat, objavio roman u pričama „Trafika“ preko koga je dopreo do nešto veće čitalačke publike. Kasnije se vratio oprobanom receptu i roman „Persson“ štampao u, staroj, dobroj fotokopirnici. Interesantno je da je rukopis ovog romana ušao u finale Areteovog konkursa za knjigu godine, da bi ga nakon toga ugledali u izdanju Lagune.

„Persson“ je priča o slobodi ili, makar, o potrazi za istom, o borbi za slobodnu percepciju sveta, za maštovitu interpretaciju stvarnosti. To je priča o izuzetnom pojedincu koji pokušava da nađe svoje mesto u ovom svetu čiji enterijer ne odgovara svakome, da pronađe put kroz lične lomove i da pronađe srodnu dušu ili više njih.

Nikola Lekić kao rukom već iskusnog autora ispisuje redove priče, polako i suptilno nas uvlačeći u svet Perssona, mameći nas filmičnom atmosferom Bergmana i Polanskog, hvatajući nas u klopku pripovesti znajući da, poput junaka, nećemo uspeti da napustimo „Persson“ sve dok iz njega ne izađu svi užasi koje krije.

„Persson“ nam otkriva da je Nikola Lekić autor britkog uma i neizmerne mašte koji znalački vlada pričom na koju ostavlja snažan lični pečat. Zato je pomalo i iznenađujuće što „Persson“ pati i od manjka originalnosti i epohalnosti koja se, na osnovu napisanog, očekuje. A neostvarena epohalnost lako ume da sklizne u trivijalnost (i pretencioznost). Sve što piše u ovom romanu kao da je neko, negde, na neki način već sročio. „Persson“ je, u svakom pogledu, mnogo više od Vladimira Tabaševića, ali i manje od Vladana Matijevića na čija dela često asocira. Uprkos ovoj manjkavosti i nesavršenosti roman Nikole Lekića nipošto nije loše štivo koje bi trebalo zaobilaziti. Naprotiv. „Persson“ zaslužuje da se na njega obrati pažnja i posveti vreme. Pisan nekonvencionalnim stilom „Persson“ nije za one koji su navikli na klasičan način pripovedanja, već za sve one koji naginju alternativnoj sceni iz koje kao da je i sam Lekić proistekao.

Izgleda da svaka generacija mora da ima nekog svog Momu Kapora, Milana Oklopčića, Dušana Cicvaru, Zvonka Karanovića, a Nikola Lekić se „Perssonom“ diskretno nameće svojoj.

Piše: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više
intervju sa alenom de botonom iza ljubavi i veza stoji naporan rad laguna knjige Intervju sa Alenom de Botonom – iza ljubavi i veza stoji naporan rad
29.05.2020.
Šta bi bilo kada bi na prvom sastanku postavljali pitanja poput: „Koje su tvoje ludosti? Ovo su moje...“ Esej pod naslovom „Why You Will Marry the Wrong Person“ („Zbog čega ćete se venčati sa pogrešno...
više
intervju sa mariom vargasom ljosom povodom objavljivanja knjige sablje i utopije  laguna knjige Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren nač...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.