„Luda ideja” i kompanija od nekoliko milijardi dolara
Svako danas prepoznaje znak „Najkija“, ali u svojim memoarima „Umetnost pobede“, koosnivač brenda Fil Najt daje nam detaljan prikaz turbulentnog procesa razvoja jedne multimilijarderske kompanije.
Odmah nakon poslovne škole, kada je imao 24 godine, Najt je došao na „ludu ideju“: da uvozi japanske patike za trčanje u SAD. Tokom ranih šezdesetih, Najt je krenuo na put po svetu i došao u Kobe gde je naišao na proizvođača patika za trčanje „Onicuka“ (sada deo „Asiksa“) i napravio dogovor o distribuciji. Kada su godinu dana kasnije prve patike konačno stigle, Najt je odmah jedan par poslao svom treneru sa univerziteta u Oregonu, čuvenom Bilu Bovermanu. Oduševljen patikama, Boverman je ponudio Najtu partnerstvo i zajedno su osnovali „Blu Ribon Sports“ (preteču „Najkija“) 1964. godine.
Najt piše veoma iskreno i sa dosta humora o izazovima sa kojima se sretao vodeći svoju novu kompaniju, od zapošljavanja i upravljanja eklektičnom grupom zaposlenih, borbe sa tokovima novca i naglim rastom i neprestanim pitanjem da li da kompaniju učini javnom.
U knjizi Najt dosta govori o Japanu i izazovima u sprovođenju posla sa ovom zemljom nakon Drugog svetskog rata – proizvodi kasne, nejasni ugovori, dvosmislena komunikacija, pravne bitke i korporativna špijunaža – koji su potpuno fascinantni. Do ranih sedamdesetih, „Najki“ i „Onicuka“ su se neslavno razišli iako je Najtovo divljenje prema Japanu ostalo netaknuto.
Za sve one koji trče, ali i one koji to ne rade, „Umetnost pobede“ je neprocenjiv upliv u jednu od najpoznatijih kompanija na svetu i život njenog revolucionarnog osnivača.
Izvor: japantimes.co.jp
Prevod: Dragan Matković
Odmah nakon poslovne škole, kada je imao 24 godine, Najt je došao na „ludu ideju“: da uvozi japanske patike za trčanje u SAD. Tokom ranih šezdesetih, Najt je krenuo na put po svetu i došao u Kobe gde je naišao na proizvođača patika za trčanje „Onicuka“ (sada deo „Asiksa“) i napravio dogovor o distribuciji. Kada su godinu dana kasnije prve patike konačno stigle, Najt je odmah jedan par poslao svom treneru sa univerziteta u Oregonu, čuvenom Bilu Bovermanu. Oduševljen patikama, Boverman je ponudio Najtu partnerstvo i zajedno su osnovali „Blu Ribon Sports“ (preteču „Najkija“) 1964. godine.
Najt piše veoma iskreno i sa dosta humora o izazovima sa kojima se sretao vodeći svoju novu kompaniju, od zapošljavanja i upravljanja eklektičnom grupom zaposlenih, borbe sa tokovima novca i naglim rastom i neprestanim pitanjem da li da kompaniju učini javnom.
U knjizi Najt dosta govori o Japanu i izazovima u sprovođenju posla sa ovom zemljom nakon Drugog svetskog rata – proizvodi kasne, nejasni ugovori, dvosmislena komunikacija, pravne bitke i korporativna špijunaža – koji su potpuno fascinantni. Do ranih sedamdesetih, „Najki“ i „Onicuka“ su se neslavno razišli iako je Najtovo divljenje prema Japanu ostalo netaknuto.
Za sve one koji trče, ali i one koji to ne rade, „Umetnost pobede“ je neprocenjiv upliv u jednu od najpoznatijih kompanija na svetu i život njenog revolucionarnog osnivača.
Izvor: japantimes.co.jp
Prevod: Dragan Matković
