Ko je Gospođica Marpl?
29.11.2018.
Gospođica Džejn Marpl ne izgleda kao prosečna detektivka. Ako ćemo iskreno, uopšte ne izgleda kao detektivka. Ali izgled ume da prevari... Za ženu koja je život provela u malom selu Sent Meri Mid, gospođica Marpl je iznenađujuće svetska dama. Ali kako to često ističe, koristila je svaku priliku da posmatra ljudsku prirodu. „U seoskom životu ima mnogo poročnosti.“
.jpg)
Neobična detektivka
Ono što gospođicu Marpl čini toliko uspešnom je njena sposobnost da se uklopi u pozadinu, dok njena lukava inteligencija ostaje skrivena iza ljubavi prema pletenju, baštovanstvu i tračarenju; tako neupadljiva i često neprimetna ima slobodu da traga za istinom. Kriminalci i ubice ne shvataju da sa svakim novim šavom ne samo da pravi džemper nego i rešava zločin. „Najbolji detektiv koga je Bog ikada stvorio. Prirodni genije uzgajan na pogodnom tlu.“ (rekao je o njoj ser Henri Klitering u „Lešu u biblioteci“)
Nastanak
Gospođica Marpl se prvi put pojavila 1927. godine u „Klubu utorkom uveče“, priči koja se nalazila u zbirci „Trinaest problema“. Objavljena je u decembarskom broju magazina „Rojal“. Agata Kristi nije očekivala da će gospođica Marpl postati Poaroova rivalka kod publike, ali od objavljivanja „Ubistva u parohijskom domu“, prvog romana o Marplovoj, 1930. godine, čitaoci su se vezali za nju.
Iako je Agata objavila da je njena baka bila velika inspiracija za stvaranje lika, napisala je da je gospođica Marpl bila „daleko veća probirljivica i usedelica nego što je to moja baka. Ali jedna stvar im je zajednička – iako vesele po prirodi, očekivale su najgore od svega i svačega, a uz to su, sa gotovo zastrašujućom tačnošću, uvek bile u pravu.“ Gospođica Marpl je sazrevala kroz dvanaest romana i dvadeset priča tokom karijere detektivke amaterke, nikada nije plaćena i vrlo često joj niko nije ni zahvalio. Marplova koja se pojavljuje u „Trinaest problema“ je svadljivija i više viktorijanski tip lika nego ona koja se kasnije pojavljuje. Značajno se promenila tokom vremena pa čak nosi i starke u „Karipskoj zagoneci“ iz 1964. godine.
Gospođica Marpl se nikada nije udavala i njeni najbliži živi rođaci su nećaci. U pričama o njoj često se pojavljuju likovi njenog nećaka Rejmonda Vesta, poznatog pisca, i njegove žene Džoan. Marplova ima u službi nekoliko sluškinja, sve su mlade žene iz susednog sirotišta koje obučava po svojim viktorijanskim pravilima.
.jpg)
Glumiti gospođicu Marpl
Mnoge velike glumice su se našle u ulozi Marplove, a prva je bila Grejsi Filds u, danas izgubljenoj, televizijskoj adaptaciji romana „Najavljuje se ubistvo“ 1956. godine. Tokom šezdesetih snimljene su četiri adaptacije u produkciji MGM-a u kojima je glavnu ulogu igrala Margaret Ruderford. Većina filmova je samo maglovito bazirana na Agatinim knjigama, a dva su sadržala i lik Poaroa. Kristijeva nije bila oduševljena komičnom verzijom lika koju je donela Ruderfordova koja se čak i nakratko pojavila u filmu o Poarou iz 1965. godine „The Alphabet Murders“. Mnogo stroži prikaz lika koji je dala Anđela Lansberi u adaptaciji „Napuklog ogledala“ možda je više bio po ukusu Agate Kristi. Tokom osamdesetih, u tri televizijske adaptacije smo mogli videti Helen Hejs u ulozi živahne detektivke.
Džoan Hikson je pružila verovatno najverniji prikaz lika u BiBiSijevoj seriji koja se prikazivala od 1984. do 1992. godine. Ona je ujedno i čitala mnoge od audio knjiga. Od 1993. do 2001. godine je Marplovu igrala Džun Vitfild na BiBiSijevom radiju 4, a 2004. godine je Žeraldin Mekevan glumila u adaptaciji za ITV, dok je tu ulogu preuzela Džulija Mekenzi 2009. godine.
Izvor: agathachristie.com
Prevod: Dragan Matković
Neobična detektivka
Ono što gospođicu Marpl čini toliko uspešnom je njena sposobnost da se uklopi u pozadinu, dok njena lukava inteligencija ostaje skrivena iza ljubavi prema pletenju, baštovanstvu i tračarenju; tako neupadljiva i često neprimetna ima slobodu da traga za istinom. Kriminalci i ubice ne shvataju da sa svakim novim šavom ne samo da pravi džemper nego i rešava zločin. „Najbolji detektiv koga je Bog ikada stvorio. Prirodni genije uzgajan na pogodnom tlu.“ (rekao je o njoj ser Henri Klitering u „Lešu u biblioteci“)
Nastanak
Gospođica Marpl se prvi put pojavila 1927. godine u „Klubu utorkom uveče“, priči koja se nalazila u zbirci „Trinaest problema“. Objavljena je u decembarskom broju magazina „Rojal“. Agata Kristi nije očekivala da će gospođica Marpl postati Poaroova rivalka kod publike, ali od objavljivanja „Ubistva u parohijskom domu“, prvog romana o Marplovoj, 1930. godine, čitaoci su se vezali za nju.
Iako je Agata objavila da je njena baka bila velika inspiracija za stvaranje lika, napisala je da je gospođica Marpl bila „daleko veća probirljivica i usedelica nego što je to moja baka. Ali jedna stvar im je zajednička – iako vesele po prirodi, očekivale su najgore od svega i svačega, a uz to su, sa gotovo zastrašujućom tačnošću, uvek bile u pravu.“ Gospođica Marpl je sazrevala kroz dvanaest romana i dvadeset priča tokom karijere detektivke amaterke, nikada nije plaćena i vrlo često joj niko nije ni zahvalio. Marplova koja se pojavljuje u „Trinaest problema“ je svadljivija i više viktorijanski tip lika nego ona koja se kasnije pojavljuje. Značajno se promenila tokom vremena pa čak nosi i starke u „Karipskoj zagoneci“ iz 1964. godine.
Gospođica Marpl se nikada nije udavala i njeni najbliži živi rođaci su nećaci. U pričama o njoj često se pojavljuju likovi njenog nećaka Rejmonda Vesta, poznatog pisca, i njegove žene Džoan. Marplova ima u službi nekoliko sluškinja, sve su mlade žene iz susednog sirotišta koje obučava po svojim viktorijanskim pravilima.
Glumiti gospođicu Marpl
Mnoge velike glumice su se našle u ulozi Marplove, a prva je bila Grejsi Filds u, danas izgubljenoj, televizijskoj adaptaciji romana „Najavljuje se ubistvo“ 1956. godine. Tokom šezdesetih snimljene su četiri adaptacije u produkciji MGM-a u kojima je glavnu ulogu igrala Margaret Ruderford. Većina filmova je samo maglovito bazirana na Agatinim knjigama, a dva su sadržala i lik Poaroa. Kristijeva nije bila oduševljena komičnom verzijom lika koju je donela Ruderfordova koja se čak i nakratko pojavila u filmu o Poarou iz 1965. godine „The Alphabet Murders“. Mnogo stroži prikaz lika koji je dala Anđela Lansberi u adaptaciji „Napuklog ogledala“ možda je više bio po ukusu Agate Kristi. Tokom osamdesetih, u tri televizijske adaptacije smo mogli videti Helen Hejs u ulozi živahne detektivke.
Džoan Hikson je pružila verovatno najverniji prikaz lika u BiBiSijevoj seriji koja se prikazivala od 1984. do 1992. godine. Ona je ujedno i čitala mnoge od audio knjiga. Od 1993. do 2001. godine je Marplovu igrala Džun Vitfild na BiBiSijevom radiju 4, a 2004. godine je Žeraldin Mekevan glumila u adaptaciji za ITV, dok je tu ulogu preuzela Džulija Mekenzi 2009. godine.
Izvor: agathachristie.com
Prevod: Dragan Matković
Povezani naslovi
Promocija romana „Persson“ Nikole Lekića
22.05.2019.
Promocija romana „Persson“ mladog i talentovanog pisca Nikole Lekića održaće se u četvrtak 30. aprila u 18 sati u Delfi Caféu u knjižari Delfi SKC (Kralja Milana 48). O ovoj uzbudljivoj savremenoj pri...
više
Intervju sa Rejčel Kušner, autorkom „Marsove sobe“
22.05.2019.
Romi, glavna junakinja romana „Marsova soba“ Rejčel Kušner, primećuje: „Ženu koja izgleda jeftino ne mora niko da poštuje, zato ona ima određenu vrednost, jeftinu vrednost“. Jeftine transakcije nalaze...
više
Istorijski roman „Veliki knez“ Biljane Gojković u knjižarama od 24. maja
22.05.2019.
„Veliki knez“ Biljane Gojković je istorijski roman o srpskim zemljama u X veku.
Još u X veku na prostorima nastanjenim srpskim narodom, koji je pretežno ohristovljen, ali razjedinjen u više k...
više
Veličanstvena priča o Engleskoj – „Sarum I–III“ Edvarda Raderfurda u prodaji od 25. maja
22.05.2019.
„Sarum“ je veličanstvena priča o pet porodica tokom stotinu vekova nemira, tiranije, strasti i napretka. U ovom raskošnom trotomnom romanu čitava istorija britanske civilizacije odvija se kroz pr...
više
