Ko je Gospođica Marpl?
29.11.2018.
Gospođica Džejn Marpl ne izgleda kao prosečna detektivka. Ako ćemo iskreno, uopšte ne izgleda kao detektivka. Ali izgled ume da prevari... Za ženu koja je život provela u malom selu Sent Meri Mid, gospođica Marpl je iznenađujuće svetska dama. Ali kako to često ističe, koristila je svaku priliku da posmatra ljudsku prirodu. „U seoskom životu ima mnogo poročnosti.“
.jpg)
Neobična detektivka
Ono što gospođicu Marpl čini toliko uspešnom je njena sposobnost da se uklopi u pozadinu, dok njena lukava inteligencija ostaje skrivena iza ljubavi prema pletenju, baštovanstvu i tračarenju; tako neupadljiva i često neprimetna ima slobodu da traga za istinom. Kriminalci i ubice ne shvataju da sa svakim novim šavom ne samo da pravi džemper nego i rešava zločin. „Najbolji detektiv koga je Bog ikada stvorio. Prirodni genije uzgajan na pogodnom tlu.“ (rekao je o njoj ser Henri Klitering u „Lešu u biblioteci“)
Nastanak
Gospođica Marpl se prvi put pojavila 1927. godine u „Klubu utorkom uveče“, priči koja se nalazila u zbirci „Trinaest problema“. Objavljena je u decembarskom broju magazina „Rojal“. Agata Kristi nije očekivala da će gospođica Marpl postati Poaroova rivalka kod publike, ali od objavljivanja „Ubistva u parohijskom domu“, prvog romana o Marplovoj, 1930. godine, čitaoci su se vezali za nju.
Iako je Agata objavila da je njena baka bila velika inspiracija za stvaranje lika, napisala je da je gospođica Marpl bila „daleko veća probirljivica i usedelica nego što je to moja baka. Ali jedna stvar im je zajednička – iako vesele po prirodi, očekivale su najgore od svega i svačega, a uz to su, sa gotovo zastrašujućom tačnošću, uvek bile u pravu.“ Gospođica Marpl je sazrevala kroz dvanaest romana i dvadeset priča tokom karijere detektivke amaterke, nikada nije plaćena i vrlo često joj niko nije ni zahvalio. Marplova koja se pojavljuje u „Trinaest problema“ je svadljivija i više viktorijanski tip lika nego ona koja se kasnije pojavljuje. Značajno se promenila tokom vremena pa čak nosi i starke u „Karipskoj zagoneci“ iz 1964. godine.
Gospođica Marpl se nikada nije udavala i njeni najbliži živi rođaci su nećaci. U pričama o njoj često se pojavljuju likovi njenog nećaka Rejmonda Vesta, poznatog pisca, i njegove žene Džoan. Marplova ima u službi nekoliko sluškinja, sve su mlade žene iz susednog sirotišta koje obučava po svojim viktorijanskim pravilima.
.jpg)
Glumiti gospođicu Marpl
Mnoge velike glumice su se našle u ulozi Marplove, a prva je bila Grejsi Filds u, danas izgubljenoj, televizijskoj adaptaciji romana „Najavljuje se ubistvo“ 1956. godine. Tokom šezdesetih snimljene su četiri adaptacije u produkciji MGM-a u kojima je glavnu ulogu igrala Margaret Ruderford. Većina filmova je samo maglovito bazirana na Agatinim knjigama, a dva su sadržala i lik Poaroa. Kristijeva nije bila oduševljena komičnom verzijom lika koju je donela Ruderfordova koja se čak i nakratko pojavila u filmu o Poarou iz 1965. godine „The Alphabet Murders“. Mnogo stroži prikaz lika koji je dala Anđela Lansberi u adaptaciji „Napuklog ogledala“ možda je više bio po ukusu Agate Kristi. Tokom osamdesetih, u tri televizijske adaptacije smo mogli videti Helen Hejs u ulozi živahne detektivke.
Džoan Hikson je pružila verovatno najverniji prikaz lika u BiBiSijevoj seriji koja se prikazivala od 1984. do 1992. godine. Ona je ujedno i čitala mnoge od audio knjiga. Od 1993. do 2001. godine je Marplovu igrala Džun Vitfild na BiBiSijevom radiju 4, a 2004. godine je Žeraldin Mekevan glumila u adaptaciji za ITV, dok je tu ulogu preuzela Džulija Mekenzi 2009. godine.
Izvor: agathachristie.com
Prevod: Dragan Matković
Neobična detektivka
Ono što gospođicu Marpl čini toliko uspešnom je njena sposobnost da se uklopi u pozadinu, dok njena lukava inteligencija ostaje skrivena iza ljubavi prema pletenju, baštovanstvu i tračarenju; tako neupadljiva i često neprimetna ima slobodu da traga za istinom. Kriminalci i ubice ne shvataju da sa svakim novim šavom ne samo da pravi džemper nego i rešava zločin. „Najbolji detektiv koga je Bog ikada stvorio. Prirodni genije uzgajan na pogodnom tlu.“ (rekao je o njoj ser Henri Klitering u „Lešu u biblioteci“)
Nastanak
Gospođica Marpl se prvi put pojavila 1927. godine u „Klubu utorkom uveče“, priči koja se nalazila u zbirci „Trinaest problema“. Objavljena je u decembarskom broju magazina „Rojal“. Agata Kristi nije očekivala da će gospođica Marpl postati Poaroova rivalka kod publike, ali od objavljivanja „Ubistva u parohijskom domu“, prvog romana o Marplovoj, 1930. godine, čitaoci su se vezali za nju.
Iako je Agata objavila da je njena baka bila velika inspiracija za stvaranje lika, napisala je da je gospođica Marpl bila „daleko veća probirljivica i usedelica nego što je to moja baka. Ali jedna stvar im je zajednička – iako vesele po prirodi, očekivale su najgore od svega i svačega, a uz to su, sa gotovo zastrašujućom tačnošću, uvek bile u pravu.“ Gospođica Marpl je sazrevala kroz dvanaest romana i dvadeset priča tokom karijere detektivke amaterke, nikada nije plaćena i vrlo često joj niko nije ni zahvalio. Marplova koja se pojavljuje u „Trinaest problema“ je svadljivija i više viktorijanski tip lika nego ona koja se kasnije pojavljuje. Značajno se promenila tokom vremena pa čak nosi i starke u „Karipskoj zagoneci“ iz 1964. godine.
Gospođica Marpl se nikada nije udavala i njeni najbliži živi rođaci su nećaci. U pričama o njoj često se pojavljuju likovi njenog nećaka Rejmonda Vesta, poznatog pisca, i njegove žene Džoan. Marplova ima u službi nekoliko sluškinja, sve su mlade žene iz susednog sirotišta koje obučava po svojim viktorijanskim pravilima.
Glumiti gospođicu Marpl
Mnoge velike glumice su se našle u ulozi Marplove, a prva je bila Grejsi Filds u, danas izgubljenoj, televizijskoj adaptaciji romana „Najavljuje se ubistvo“ 1956. godine. Tokom šezdesetih snimljene su četiri adaptacije u produkciji MGM-a u kojima je glavnu ulogu igrala Margaret Ruderford. Većina filmova je samo maglovito bazirana na Agatinim knjigama, a dva su sadržala i lik Poaroa. Kristijeva nije bila oduševljena komičnom verzijom lika koju je donela Ruderfordova koja se čak i nakratko pojavila u filmu o Poarou iz 1965. godine „The Alphabet Murders“. Mnogo stroži prikaz lika koji je dala Anđela Lansberi u adaptaciji „Napuklog ogledala“ možda je više bio po ukusu Agate Kristi. Tokom osamdesetih, u tri televizijske adaptacije smo mogli videti Helen Hejs u ulozi živahne detektivke.
Džoan Hikson je pružila verovatno najverniji prikaz lika u BiBiSijevoj seriji koja se prikazivala od 1984. do 1992. godine. Ona je ujedno i čitala mnoge od audio knjiga. Od 1993. do 2001. godine je Marplovu igrala Džun Vitfild na BiBiSijevom radiju 4, a 2004. godine je Žeraldin Mekevan glumila u adaptaciji za ITV, dok je tu ulogu preuzela Džulija Mekenzi 2009. godine.
Izvor: agathachristie.com
Prevod: Dragan Matković
Povezani naslovi
Intervju sa Nilom Gejmenom: novi Masterclass posvećen pripovedanju, „Dobra predskazanja“ i prednosti Tvitera
19.02.2019.
Romanopisac, autor grafičkih romana i scenarija iskreno o svojoj saradnji sa Terijem Pračetom.
Većini internet-mahera i te kako je poznat MasterClass, platforma namenjena onlajn seminarima koja omo...
više
.jpg)
Prikaz knjige „Skriveni život životinja“
19.02.2019.
Peter Voleben je napisao knjigu o „skrivenom životu životinja“. Ona nije plod hira, već rezultat dugog posmatranja i ozbiljnog istraživanja.
Ne tako davno, životinje su smatrane živim automatima, i...
više
.jpg)
Prikaz romana „Mapa koja vodi do tebe“
19.02.2019.
Mislim da ne moram da okolišam o radnji u ovoj knjizi. U pitanju je priča o slučajnom susretu dvoje ljudi i iz nekog razloga se sve poklopi i avantura počinje. Definitvno ne mogu da viknem „Prokleta b...
više
.jpg)
„Dobra ili zla“: oštar psihološki triler o problematičnoj deci i razlozima zašto su takva
19.02.2019.
Kada je Ali Land poslala pomalo oskudan rukopis svog psihološkog trilera agentu, očekivala je da će biti odbijen, ali se nadala nekoj povratnoj informaciji. Pisala ga je mesecima, svakodnevno izdvajaj...
više
